Пештанско-Будимска скоротеча

270

ДВЕ СЕСТРЕ. (конацт.) Мар!л погтаде лгоба Тбраимова, старацт. Бр;>1!ил1ир1> гкоро 6 лл!ро, а \1и.!ева осга о поредт. <;* ј ст[1Р ; да е тЈпии : «[>"». она е <:;>л1о зато даиа ргку 1б|>аиму, аашто н онт. ■ бећа«> да [{11111е нипад-к ("'рб|'[о оцустотавати не 1е. Ма[|>н 6 себе жертвопапа за Род% свои, 1Ј иогтаиа ик ба Тиранна, на коп, е »рнииа пеКма > его и на саму емртч.. — — Матп « ноетаиа А^арјл , <,ца е снта спогт. игобипа, пактг даш, и ноћв о томт. ммсиииа, како Кс га восиитапати, да Отцу у нравима раванк не б^де, 0 дшиа Србкинћо! веиикЈи е длх1. обмтаВ'0 у женскимт. Марјипнмт. г[>уд'л1а. - Она 6 сеои гиаву лвртгма, да Ке 10 И СН1 Н'1> Србинт. бмти, И О ТОЛП. <5 СВ' 1 6 днако мћЈСЈИиа, пакч. зато и н!е никакво чудо, што е о томћ и « анаиа, и у сну на свош несј ећу р«чи изгов рииа: >; встн , смнт, лтн не може бмти Тиранч. као што Л1У е Отацт-: онт. Ке гнусне растерати Турке, и -нобити Срг>е к Ни1Ко овочло Н1«,до иигрознвш и овир'ћ• 1.1И Ј. раилп . С.И1 дакие тј ебаио више т ко вдномт. не човеку да на бодну омрзне МаЈ>| н/> нш; -- како е онв ово чуо. таки в за косе нзт. Л1екки извлче душека , и зановеди, да са копниетомт, своимт. (као што га е он'к садч. назвао) одма безобзира одиази. — ј\1арјн уздане, и чедо свое к к ирсима нригриив1пи мирно е « ставииа (браима , кои садт. себе сиооодна знагоКн, онетт. почне ок<> Ужице С ј >61 к ) оилстошав ти, докт. е нј« V оII«) несрсћно довео стан1>, V КОЛ1Т. смо 10 у иочетку ове пј>иповед^е виднпи. — Спрота оца ж< на, кон «ј чедо св> е крв .Ж) задоитн теиа, Мар ; н 6 6в1иа, МШ 9. ПрошЈо е бвмо неко време, кадт. е МаЈ> 18 одк >иади и и»аиости из.мученч стропошгаиа се на зем.ио ; она е изнемогиа, и са душолп. се борииа. — — Женска една сад'в се укаигр, и упи прена не даиеко огв Мар1б на зем.ио седне; црне свов очи к> небу подшне, устне су јои скупнћне, и огчаније се

из1> черт!и инца нћног-в чигагн могио. Сп>сти < ад-к гиаву л кјшио и ецати почнеј иоди-не оп' 1 ч"Б очн кв небу; а.гк с -д'в >ои 6 в»1и. бш•«■ рч> суза нпзв ипце ноиегјо. Јултаиа јоштв н1;ко вреие, па онда нроцииии. „О сестро, мииа сестро, да ми те « IоIптв еданпугв видиги. ЈПга си тв| Т >рчцну скривини, 0. ниигга ! та т>,| си добра, ц бо.|(1 бвма , негт. доб[>отворна роса. 0 ,Ма{>1о! сестро л!он, сирота Марш! ( ад1. се чуо уздмсаи и тп \1И нл кт., коц из», умиј>ак)Ки грудји из.1а1аше. — Марјн « то бв1па: она е п >5наиа гиасв своу сесгре. — Мпиева сад-в иогиеди на ону ограиу, одђ кое е уздмсаи доиа.чјо , и кад к сирота опази Мар1ш, то зануче срце парашКнм!. гиасоит.; ;; 0 мииа сест|>о лшн! тппо те дакие надизим'в , гако добра Марјо ! О 1браиме гн\СНВ1И Турчине; прокиетт. бмо, прокиетт> и на оволп. и на о[Плп> светУ® Марјн мугне с»ое очп п дигне и преси. ићно оне изговори речи. „Мииев •, д"бра сестро! ахв Родбино. «и.1а наша 1'одбино \ а дСио^одна Ке бвгги — ватрено одговори Мии-ва — хопвш Т>рчинв ни Ке, ниги лнипе више живити, полнјсии салш, тако в безоб[>азант> бмо, да се н1е усгручавао н мени И1обовт> св ш намеКатп; апт> н га ипакт> ишто одт> себе одбацмл1В, пр**мда јоцит. »наиа нисамв, шга се св тобомв с.очии ; тек в посие дозналгв да те е заедно са чедолгк из*в куКе изгнао, пакв тако самв и н одма V бенкашо сиасетпн тражипа ; тебч сал!в видити жеиииа, и его вндплгв те садв апт> у каквоме сганн)? 0 Марјо ,;обра А1а* ј »10 , бопе го мене ирекоег >. Горко в ецапа Мипен«, коееМарн« в >ио гешко падапо, а.п> тепшти 6 могиа Н1в, ерт> су >ои устне веК«. поиуиедене бвме. Гди гн е, чедо твое" упв1та Мииева, „Ул1[)по е цчкне Марјн, чедо мое! спадка М и иево! Поспеднн реч в на устнји |ои се спедииа; веНв н'1; внше на овоме шв бмпо свету, —