Пештанско-Будимска скоротеча

284

к'ои промотривпги 1и, СМВГСЛЋ нв10пт. овако нз.гадкде : „ДимитрЈи смгњ цара Дицитрк." (коНццг слкдЈ-е.) ЧОВЕКА ПАИДРАГОЦЂН1Е СВОИСТВО. (псточна припов^дка.) (конацт.) Саладјнт. л ловрати се у сво1ј дворт., и сваподгн од'1> свои дпорнна представи на разр-ћшенје то пвгганФ.. Они га различито рћ шаваше, ал н га никаконезнадошеп правомт. суњ ! сиј разр^шити. Кадт. веКћ види Саиад|нт>, да нел1а ни едногт, муа;а, »кои бм мј пмганЈј одговоромћ знменЈо, снреми се на путБ; и да 61,1 ц г Ј ј .1 В својо лакше постићи мо^ао, поведе са собоул. два Врачара, с в ноима наипре оде у онаа дворч. , гди се много и разно Л10ДСГВО са сви страна скуплн, предт. коима пмтанћ свое излагаше. Ио нити га овд г Ј ј нити по други крал квеки дворови ; кад' е пролазЈо, налазећисе учени лшди обрадоваше са правммт. одговоромт.. Збогч. овог ћ пвгганн изгубивши много времена^ наиносл'ћ покае се, што се обрекао свое бе^ан)! тврдо испунити; а будуКи да Владаоцмма не служи ни мало на честв, ако започето какво дЉло, збогт. стра илк великогг утруђенд несовршено оставе; зато науми у свое Царство дотле неповратитисе, докгодб цклв свок), збогв кое се већв толико у св Љ тб упуст10» неполд чиТако путуЈоћи Саладшк&р свопдваВрачара нађе се са еднимн Племићем-ћ, кои 6 по лову одао, и у таи парч, бдногт. елена уморјо. ПлемиКћ се бмо ск< ро ожен!о, имао « старог-в огца кодт. куКе, кои е у сво10И циКтзКои младост.и едант. одт. наиболви коианика бмо у цкломт. томт. предКлу; алт. садв подт. ст«> ј.остб изг>бивши вид-б никуда се од1. г.уКе отиснути немогаше, и поредт. све те нрвол '1» особити 6 бмсгар-в умт. притвжавао; кои дуоока и тежка сгароств Н1е могла порушити. Млади »мемиКг, врака1оКи €0 к*Ки вее^ло си иова сад-в аапмта

расгнне; тко су и каквимЂ се посломт. овуда бавеЈ? — Ови се кажу да су светроица Врачари, на кое се младиКв врло обрадуе, и рекне имт>: будуКи е у лову среКанг бмо; и кадт. они таи занат-в тако добро разумеваш, да га до куКеувеселлват, гди посл' Ј ј и преноКитн мдау. Путницм му н® гаи позивт. благодаре, и да збогт. давнашнћгт. одт. свое куКе отсутствјл не м >гу закоснлвати, и да су све досадт. збогт. едногт. пмгана, на кое одговора нису могли никако !О шгб добнгги, по свкту бавили се; а садт. веКт. к> Ки полазе, будуКи ц- Ј јлб свош нису получити могли. Младћш племиКт. дотпе 1и е запмткивао, докт. му наипос.гк то пмтанЈ. ненскажу, збогт. чега су се толико но свћту потуцали; и почемт. се племиКн изв^сги, рекне имт>, да само пођу сљ нбимб ; ерт. ако одт. нкговогв Родителн о НБ1овомт. послу небуду посов-ћтовани, заиста на св'кгу неКе ииг ни гко помоКи, и озбилБно имђ рекне , какавт. е славанЂ н^говђ огацЂ. Саладшт. пакт« когт. е младми племиКв за обичногт. Врачара држао чувши за Старца, одма се склони сб нБИме поКи. Срегно приспеду куКи, гд-ћ е старацт. живјо, и сннт. одма принов- Ј јди отцу, како е сретант. у лову 6 бш ; и да се како о поволбномт. иеходу лова , тако исто, што се са оввгма страннима нашао, особито радуе; далћ изв-ћсги старца, да су ово Врачари, кои збогн едногт. пмганн, на кое одговора никако не могоше дати, и да иослћ толикогт. по св±ту иутована нису свош цћлБ постиКи могли. — Тако замоли купно свог-ћ Родителн, да 1И онт. са своИМТ. МуДрБ1МТ. »ОВ-ћгоМ-ћ уДОСТОИ; врт. 1И в онт» увкравао, да осим-б н"ћга, нигко им-ћ на свћту други помоКи неможе. Старми конлникћ изт. гога, што е досадт. чуо, одма изнађе , да оваи «данк етранни н е Врачарт. 4 и рекне свомт. смну, да Ке имн одма сутра данћ послћ обћда одговорћ даги. — Ч имђ су су гра дан ћ остатке ела са трапезе на пол'ћ носи.ш; и Врачари свош дужностћ учинише, одмк и.« ћ сгарацн ова«о иоче говорити. „Смнт. ме в мги 1' зв 1 јст 1 Г ) , да сте ве!,у часгБ св'1»га зоуј т» едно» б нмгана веКћ