Пештанско-Будимска скоротеча

294

Д И М И Т Р I И Лажлћивни Царг. (конац-в) Ово одкрвпче 6 б 1 знакт, обште радости. Свакји е хитво, да Книиј тако чјднвтмт, начиномђ нађеномт, срећу честита. Онт> е онда само 26. година' сгарт. 6 вјо. Нјћгова младостб. н-ћгово слободноЈмно виадан-ћ и доброинрастло тћло свакогт. живогт. нћиЈ привуче. Великш Благаиничарт, даде га смћста красно иреодети, одправивши Татарина ст> в^ћстјш о томк случаш, Кралш Иолбскомк. Цла,и»1слав1>, кои као што горе рекосмо, пре не1"б што (? аа Цара Русје изабран -б 6 бјо, и престолт> свога отца имао, ОбГ о среКном н налазку Кндза већк за изгубл"ћногЂ држаногћ особито обрадован -б, и запов^ди да га \ В.фшаву незакосно однесу. Онт> се дакле У двору Иолбскомђ понви, и задоОБЈе у кратколгв времену л1обавт> и наклоноств св1Н) крал'ћвине Великаша'. Овде се онт> сб нећикомк Тарталана, кои е одђ истогћ стри ца свог!> изклЈОчент. 6 бјо , упозна'. Оваи такође мораде свое приб г Ј >жиште у Иолбскои тражити. бднакостћ нб 10 вб 1' обоестранв1' судба' не мало кк пр1ателБству нбшвомђ допринесе. Вл »дћ1славЂ. кои е безЂ деце 6 б 10 5 поступи с и нБмма тако лшбвепуно, као да 6 б 1 му рођени сбшови 6 б 1 ли , и обрекне, да ће све , што еамо у власги м Јјговои сгои, у. потребити. да нкгжа права шт^ скорје опу. номоћи. ВЈјсгб о понвлЈјнк) новогб правоима (Ргае1еп(1еп8) круне постави дворт. у Москви V немалБШ немирт.. Царг, Алекса МјхаиловиК'1> посла с». м !>ста изванредноп. носланика V Полвску. да шдаш Дииитр1е иотражи Ево еданк одломакт> изб слова, кое е таи посланикћ Кралш Владиславу давао: ;; Ако 6 икада Цар 'Б и Госиодарт, мои, узрокг имао, на пр1ЛтелБство великод . цшогб ВладБ1Слава зидати, то е осо 6 б 1 то при овои прилицбј . Л недолазим -б сада, да пред ћле или да блага гражим -б , кон Нолдцб1 за врехме не.мира, к' и е лажлкивии Димитрји подигао, преотеше; нити самк дошао , да какву ко р Б1 стБ за нашт> законч, просимт., или да се збо1Б првецства л расире нушгамћ. Мое пс

сланство се едне особе тиче, кол мора казн-бна бБгги. II каква е то особа ? Варалица кол порочителну имаде намћру, да Крал $вску крвкЦара Рус1б, са своим-б нискимђ под. реклоиЂ укалн. Са жалошћу опомин&мо се 1 ошб онбГ непогода' и несреКнБГ случаева кое су намЂ Грјске преваре причиниле; крвавБ1 ратова,' у коимђ више хјлнда погину; ватре, коа намЂ градЂ нашк у прахЂ и пепео обраги. То су зли случае «б1, кои насЂ постигоше, и кое ћемо јошб еданпутБ искусиги, ако намЂ оногђ непредате, кои кђ томе повода дати моаге. Мб 1 очекивамо дакле одђ племенитогЂ духа Кралн тако вбшокогђ, као шго е заиста Владиславв, да Ке Рус1ш одђ нкнвГ правичнвГ брига ослободити и тако сђ на.ма поступати, као што 6 б 1 желш да се у истомђ случаш сђ нБиме посгупа. Ваше Величество може лако подобнои опасности изложено 6 бјти. Нишга ше редко, варалицу видиги, шго кралЗлшне ничвргана, и у НБИ\1а наистраШЈпа опусгошенн чини, само да прес.т °лђ кралћвине на себе превуче. Небо да Васв сахрани, да морате Ваша права одђ т ковм варалица браниги. К.упно молимо ВасЂ, да 6 б 1 наше прошенћ одобривши, нама онога у руке дали, кои намЂ тако великш узрокуе немирв. Ваше Величество сђ тб 1 мђ ће посведочн ги, како ВамЂ врло срећа Цара , мога господара , и мирЂ нћгове државе на срдцу лежи! а ВладБ1Сла†ту молбу на крагко одб1е. „Ако е круна Московска," рече онђ , „онога, ч1н се издаа овде садЂ одђ мене иште, то <-е сила мон до н "ћга непростире, и а 6 б 1 , као порокЂ сматрао , кадЂ 6 б 1 Т " Г ђ мдадогЂ Кназа гордости нћговогЂ соревнигелд жертвовап. РецћЈмо башЂ, да онаи, когђ вм иштете, ше правБШ Димитрш ; то недознаемЂ СБ КакВБ1МБ ОБ1 Св ВБ1 правомБ ПрОТИВБ н^га подиКи могли, кадв онђ ради погврђенл свои' реченвГ права, шшб нишга )ие подузео, Да е онђ Полнкђ, и да е каковБ1И учиН10 порокЂ , то бћ! онђ одђ СуД1Н ове земл^ по свакои закона' строгости казићнЂ био. Н » будући, да е онђ странЂ; а притомЂ се 1 врло учгиво влада, то би н како законима *.транспрц1мсгва, тако и правои Хр1СТовои