Пештанско-Будимска скоротеча

303

ЗНАМЕНИТА ОДЗБ1ВКА (Есћо) 5 ЛОМБАРДШ. Код% Маипанда предт. капшмт. „Т е н аг 1 о" иежи Ф 1 л л а С Ј м о н е т т а ; о ксиои су се у старо доба много и много више старали, него данашнвилп. дано\п., и коа се веНв више стотина година збогч. свое особите отзЕнке слави, кого врло многи пјтницк1 поођивак), да ш ч>к>. Кадт. се иза о 1н>гт. двора изт» пиштола кр(13Ћ прозорт. у звјгт , на 20 кораклпи далеко отстоеКш пук не, онда сеистми знукт. 56 до 60. п)та \за стопце пов[1аћа. Кратке речи, н. пј . изт. едногћ , или два слога саставл'кне такођерт. се толино п\ га вразумитеино повраћаго; но ДЈЖе речи иеКк се не мог\ тако чисто разабрати, премда се и оне толико иута враКаго , бл дући зидт., отнуда глас'1. отскаче. црло близу СТОИ. Многи су се ПОТрЈДИЛИ С1.1ЛИ п[)аввш узрокт. ове многоброине отзмв* ке изнаКи, шта иише, самт. Дарт. Наполеонт. више пута е пос4т10 ово место, да бм праввш узрок'1. ове отзмвне дознао, но нитт. су други, ниг'1. е Наполеонт. праввш Узрокт> постиКи могао, и напоследку е МВ1СЛ10 да праввп! л зрокт. отзв1вке л самолп. зиданго Двора бмти мора. У Јомбардјш долазеКи Енглези чудили су се овомт. особитомт. понвлпго. и држали су га за наивеКл знаменитоств Ломбардје, тако исто, као по другимт. местииа често маловажеКе стародревности. (5дан'к отт. овв1 Енглеза (као што неки IIутникк отк 1823 Г. проповеда) добвго е ту имеао у главу, да таку исту отзмвку у сво|ои башчн има. Зато, дао е себи наиболви план'!. от г Б целогт. ово: т. Зданја донети, после тога отпутуго1ш \ Маиландт. самт. « свак1И ћошакт. своимт. рукама измерјо , и позвао « наиславн1е АрхГтекте, и зидаре кт. зидашо ово! 'Б здан!л. За време зиданн више е н\та у Маиландт. отилан!о, да бм свакл- сл мнго, колико е мо|\1>е бвтло, удалго ; и велику е сумму новаца употреб1о на своб лгобимо здан1е. бдва се едаредт. довр. ши цело здан1е ,многоброино др\ жство позвано « бмло, да бм се о напредку ствари увери. ло; СнглезЂ пукне крозт. пронорч. ичт. ПИЦ1ТО-

лн управо на зидт., алг се никаква отзмвка Н1е дала примегити; дакле в вс»е трв 4 д и ш а с н. и Г1, 1оанновичв.

ВОСТОЧНЕ ПОСЛОВИЦЕ. Дчини добро, па га бацв! ма у море, и ако га не позна риба, позна ће га Вогт.. — Ужежи свеКу, докие е помрчина; учини добро, докле се оно извгокуе. — Учени, кои дкломт, неосведочаваго есу као облацм , кои кишу не доносе. — Ладнокрвна жена естБ као неслано ело, а напротивт« скверант. и похоглбивт . човект. еств као домђ безЂ крова. — Сирома безт. стерп^ливости еств као жижакв безт. масти. — К онб доликуе оном в, кои лепо вши, а саблн, кои се борити уме. - Ако желишт. по врху ходити, учисе наипр1е пузиги. — Нигда неће онаи другима запов^ћдати , кои се самт. другима повиновао н!е. — Ако си Владћтелв, пази на Сов^гнике твое. Д. А.

МДДРА ИЗРЕЧЕНШ. Несретномт. е Човеку животђ врло д\гачакт., кратакт. срегномт., позориште ученомт., сант. залгобленомт., пустоКа сиромаку, дом' радости богагомт..Гд'ћ многоо отечестволшбјк) говоре, ту ма.го за отечество раде. Што човект. нема, радо сномин , ћ. Има д"ћводка, о коима нри првомт. погледу не знамо, едали су лкне, или ружне. Шенска обично срдце спомин4, и опетт. га код'в мужкогт. пола слабо тра8»и, Човекв споминћ паметт., па управт, ову нетражи; шта више и свош слабо унотреблнва спралгв женскогБ пола. ђ м. д. СенћанинЂ-

БАСНА Смоква и Нтице. Великодушна смоква безброине е нтице са цозмвашКимт. ладомт. свои грана одт. то-