Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

54 ЉУБОМИР П, НЕНАДОВИЋ

стала. Муве оставиле Парнас, припасале су опрегачу и отишле у кемиску лабараторију. ___Ко' погледа на светску историју, видеће да сваки век заиста има неки свој дух, има своју моторну мисао, па била та мисао погрешна или истинита. Њоме се опију људи. Наћинете у прошлости погдекоју такву мисао, око које су народи неколико векова дангубили. Оне су данас смешне, лажне, некорисне; али у своје време занимале су озбиљно многе или поједине народе. Негда је било учених људи који су се дуго препирали и књиге писали о томе; је ли Богу пријатније кад се молитва оченаш брзо или полагано читаг је ли Богу свеједно кад човек своје молитве шапће или гласно говориг Са сваком годином род је људски све старији, али још није мудар старац. 5 које је доба свога живота, и на коме је степену своје мудрости, нико не уме казати. Зрео човек смеје се и чуди се својим забавама у детињству. Деветнаести век чуди се врљању људскога ума у прошлим вековима; а то је било детињство човечанства. Може бити да смо још мала деца, још пузимо. Е

Кад се човек први пут у својем данашњем 06лику на овој земљи појавио, нашао је све друге животиње тако савршене као што их данас видимо. Искуство било их је већ подигло до онога степена, до кога су, по својима способностима, могле доћи. Кад је човек у своје прво, у своје зверско доба, дошао до тога савршенства да је умео ватру укресати и наложити, пчеле су већ имале своју уставну, монархичку државу, мрави своју социјалну заједницу, славуји су имали своју музику, пауци своју геометрију. — Човек се дуго осећао бојажљив и туђ на овој земљи. Нити је имао рогове да се може против волова борити, нити је имао јаких зуба да се може с лавовима клати, нити је имао крила да може испред дивљега звериња утећи. То је главни узрок био његовом првом промишљању; та брига раширила му мозак у глави и почео је мислити. Први људи били су у великој опасности да не угину,

СУ и у а

=