Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

56 ЉУБОМИР И. НЕНАДОВИЋ

теље играња. Ко се у Немачкој прослави, ретко да се чује преко немачких граница; ко се у Паризу нодигне више других, тога види сав свет. У Немачкој добар глас и слава, ко их стече, дуго трају. Опште мњење у немачким земљама о свакој ствари и о свакој личности изриче свој суд спорије него у другим државама. Они нису нагли, ни у чему нису "пргави. У сваком послу они полагано хитају.

У политичким стварима опште мнење нигде није стално, јер нигде није савршено. Популарност једне идеје, или једне личности, или пада или се пење. Код Немаца се то све на тврђем темељу зида: они никога не подижу на први поглед, никога не обарају без узрока, само из моде. И код њих, како у наукама тако и у политичком небу, сунца се рађају и залазе. Мало је Вашингтона, који су и за живота и по смрти популарни. То не зависи свагда од људске воље, од људскога разума и карактера; то су каткад случајеви. Популарност код свију народа плива на таласима, изложена је сваком ветрићу; најмањи облачак може да се претвори у буру. Ниједна љубав није тако неверна као љубав народа. Побожни и популарни енглески краљ, Хенрик, ловећи једном пред својом пратњом рече: „гледајте онога јелена, како је леп и здрав и весео, а нигда се није Богу молио!“ Због тих речи, калуђери се наљуте на њега и дигну вику тако, да за кратко време у свој земљи буде омрзнут. Љубав народна и популарност пропадоше! — Исто тако и опште мњење и слобода дају се завести на криве путове, обманути, преварити. Опште мњење хоће да влада, за то има и све слабости једнога поноситога краља, оно има подлијих ласкатеља него шах персиски; оно мења име и облик по околностима: у мирном, трезном времену, оно је савест народна; кад га подузму страсти, љути се, постане смушено, не размишља, праћа се, руши. Сутра дан мирнојеим ћути. И оно има свој мамурлук. Осврће се на своје погрешке и смеши се, нигда неће да се каје; своје погрешке баца на друге. Оно свагда себе сматра

Зи рл -