Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

74. ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

Ниједан се народ не плоди тако много као Немци:

сваке године њих сто хиљада разиђу се по читавом.

свету. Једне године (1854) иселило се њих 252 хи– љаде, и то се није познало њиховом отачаству, Ниједан комадић земље није остао необрађен, ниједна кућа није остала празна, ниједна чаша пива није мање попијена.

Немачка побожност није притворство, као ког Енглеза. Немци и у празничне дане, кад је потреба, раде најтеже послове, а не питају као Енглези: је ли грехота у недељу пушити и писати писмаг Господа у Енглеској недељом читају само побожне књиге и на клавиру свирају црквене песме. У Немачкој често се рекне: Енглези шест дана варају "сав свет, а седми дан варају Бога. Пре четири године цела Немачка смејала се лордовима, кад су они у енглеском парламенту напомињали министру, да нареди у свој земљи по црквама молитве као средство противу говеђе куге. Још није исторички доказано је ли истина да се и папа томе смејао.

1Х Поранио сам да на овом лепом дану уживам часове — дугога времена, да седим у соби и да

пишем. После дужег размишљања чиме ћу јутрос писање почети, дошао сам на ту лепу мисао да треба почети — пером и мастилом. Некољико лепих и чистих табака хартије леже преда мном; кад би их хтео сада продати, могао бих за њих добити неколико крајцара, а кад их испишем, неће ништа вредети, неће за њих нико ниједне паре дати. Тешко ми је што не знам никаквог паметнијег заната. Да сам кројач, ја бих сада своју болесну ногу метнуо на малу столицу, па бих ваздан шио; из свију суседних кућа слали би ми хаљине да их поправим. Ко љуби независност, нека у младости, поред науке, учи и макакав занат; за самосталан и слободан живот довољно је знати само толико да можете кога окрпити. Сваки овај луди продевак игле донесе вам прихода више него десет врста мудрога писања.

веза а ај