Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ХМ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

учити намерава, и срце и дух свој немирни и ра'скалашни поправити, и у отечество своје као човек моралног карактера вратити се“. Кроз цео старински стил овога акта, види се да је кнез знао колико је Ненадовић озбиљан.

Ту вољу за шалу ми смо приметили и у Ненадовићевим путописима. Она се још више види у његовој Штумадинци. У том листу има „шале и сатире“. Ту има несташних коментара политичких догађаја, затим чисте шале, „шегачења“, „лудачења“, у привидно озбиљном тону, логике натрашке, лакрдија као кад се ко прави да не разуме. куд његова до-

'сетка иде, каткад поклапања где им се човек нај- -

мање нада, и сличних смешних ствари. Тај је лист данас врло редак, и слабо га ко познаје, али је онда јамачно био радо читан као што је и данас врло пријатан. Ако је-(Стерији долазио до руку, он га је сигурно с уживањем пратио. У том се листу „шала и сатира“ јављају и у рубрикама у којима им; по правилу није било места. У домаћим вестима, на пример, јавља се да је у црноречком округу велика зима, све чесме и бунари замрзли, и људи „не знаду шта ће без воде“, и одмах се додаје: „нек пију вино.“ У страним вестима: „У краљевству неаполитанском само се тридесет и три хиљаде људи у затвору налази.“ По нека песма, нпр. Пролећна песма, почиње сасвим исправно: — пролеће, тихи ветрић, тице које скачу е гране на грану, све цвета и листа, — па наједанпут: „процватила. лесковина, листају церићи.“ Нарочито су шале с претплатницима, или на рачун уредништва; тоје у писмима уредништву, у примедбама испод текста, у опроштајној реч. читаоцима итд. Позната је она шала Шумадинке где неко тобож шаље претплату за „једну сиротицу“ за коју не зна „гди обитава“ а којој је име Правда, и како „уредништво узалудно тражи адресанта. Или: претплатници послали једну песму као поздрав обновљеној Штумадинци, и у тој песми има стих: „Шумадинку читаћемо као и до сада,“ а уредништво ставља примедбу:

везана љетње =