Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ЈБУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ хХхМ

„Штумадинку ви читајте као и до сада,

Али најпре новце дајте, а не ко до сада.“ Или: штампајући прво писмо из Грајфсвалда, уредник додаје: „ми се бојимо да ово писмо због свог азијатическог штила не буде досадно читатељима.“ Или: Ненадовић признаје да се у његовим досадањим делима осећа „непостојанство“, „неследственост“, и слично, па додаје: „тешим се оним што но пок. Чубра каже: нџ шом од мене нико се није надао“. И тако даље. Ми смо се нарочито задржавали на првој и другој години овог листа (1850 1852.), да бисмо били ближе времену о којем говоримо, али у даљим годинама овакве шале има много више; при њој нарочито жене страдају.

Не само шаљивац, Ненадовић је био и лак да не кажемо: лакомислен — човек у то доба. Видели смо како је он путовање претпоставио школовању, и како је и то путовање било сасвим безбрижно. Он је сасвим случајно дошао у Неапољ, а могао је доћи и у Цариград: никаква нарочита плана. није имао; није знао ни куда ће из Неапоља. „Ја сам ти ко тица на грани“, каже он баш тада, и додаје да ће негде „између Лондона и Цариграда бирати“ кад из Италије пође. Оно „непостојанство“ и „неследственост“ које он сам себи у шали приписује, биле су одиста стварне особине његове у неколико. |

Ненадовић није био ни довољно спреман за оно: општење с Његошем које смо раније претпоставили. Он није имао тачна појма о Његошу и Црној Гори кад је у Неапољ дошао; признати ваља да су у оно доба тај појам и знање били врло ретки. О Црној, Гори Ненадовић је имао познато романтично мишљење које је имао Бранко, и други песници онога времена; то је земља јунаштва, поштења, слободе. јасно сведочанство 0 таквом његову мишљењу имамо на више страна: у његову путопису из Србије, у . његовој песми Црногорски Србин (доцније названој:. Црногорски ускок) из 1849, у Славенској вили, овде онде по Шумадснци. О Његошу знао је да је бо–