Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

18 ЉУБОМИР 1. НЕНАДОВИЋ

"Французи, праве барикаде, носе по улицама заставе, певају марсељезу, па првога тирана, који се међу њима. пропне, признаду за свога господара, и “У његове самовољне руке предају војску, штампу, финансију, предаду и сву земљу. Како су билн хитри, вешти и храбри да обарају оног пређашњег свог владаоца, тако су исто хигри и вешти да подижу свог новог владаоца. Како су ономе одузимали једно по једно право и власт, тако овоме „сада оберучке дају више него што он тражи. Но то не траје дуго. Французи су као њихово шампањско вино, које брзо запенуши, а брзо прекри п утиша се. Код њих нико не зна шта ће сутра бити. За једну ноћ преокрене се краљевство у републику, или република у царство. Го је као- у позоришту,

тг

за сваку сцену имају готове декорације, песме и суфлере.

У немачким земљама сва незадовољства и мржње према краљу што умре, спусте заједно с њим у гроб, притисну тешким каменом, и с поверењехм опраћају се његовом наследнику. Он се са заслугама својих предака кити, а погрешке њихове ке брани. С новим краљем почињу нови рачуни. У немачкој прошлости нема дуге и сурове борбе између владалаца и народа. Обе су се стране по духу времена напред кретале и управљале. Гај напредни дух времена у доба реформације појављивао се измеђ них самих, а од сто година долази им од Француза; у замену они им шаљу баварско пиво.

Код Немаца нема много ни атеиста ни републиканаца, и они што су то не праве ларму ни вреву као у другим земљама. Немци су уверени да човечански род уоже напредовати, срећан и слободан бити и онда кад краљеви и оогови седе на својим престолима. Васпитање грађана и принчева у Немачкој тежи некој срећној хармонији. Сви смо људи. Гако они говоре. И заиста мало помало они ће тако далеко дотерати, да ће и сами њихови краљеви моћи на себи приметити да су људи, осим јединог Бисмарка, он вечито остаје Прус.

Ср ПРИ НИМ | Ми

(н

55 3