Писци и књиге IV

ОБНОВА НАШЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ 117

С људима другим и самима собом

Са тужним прахом старих идеала,.. И у ове дане које преживљујемо, наша млада књижевна школа је ћутала, или певала мртве руже и заспале воде, и писала „књиге за уморне људе“, док су болове и наде данашњих нараштаја казивали стихотворци без ичега налик на таленат и „патријоте“ по занату без ичега иалик на искреност, исто онако банално и ружно како се патриотизам експлоатише у нашим политичким листовима. И то је један мало утешан, у сваком случају нездрав појав који треба забележити: данашње књижевно поколење није показало моралне п националне солидарности, оно није било заставник својега доба, и ништа данас није нашло одјека у њиховим олимпијски равнодушним и студено укоченим душама.

То је оно што се у опште може и треба казати, али исто тако ваља и додати да књижевни егоизам није тако општа болест код оних који данас пишу, да има наших писаца са ширим духовним видицима и са племенитијим осећањима, и да се данас јасно могу опазити не само тамни предзнаци но јасни и лепи почетци обнове наше родољубиве поевије, са осећањем националне солидарности,

1 Ориски Књижсевни Гласник, 1907, књига ХЈХ, стр. 2824.