Писци и књиге IV

2 Писци И КЊИГЕ

се, по речима једног летописца, по читав дан хода петао није могао чути.

ХУШ век је био век духовнога препорођаја српског, али у њему Србија, опустели београдски пашалук, није узела никаква удела. Сав српски духовни живот био је усредсређен код оних неколико стотина хиљада српских бегу-

наца, расејаних по угарским варошима и степама, који су, после готово целог једног века страдања и гоњења, успели не само да одрже своју верску и националну особеност, но и да положе основе српске народне културе и српске народне књижевности,

Али ти Срби нису заборављали своју балканску постојбину, своје старо „бједно отечество“. Српски Црквени Сабор од 1707 године није никако хтео пристати на налог царскога комесара да се карловачка митрополија црквено издвоји од пећске патријаршије, и тек 1710

власт је силом извела то цепање. За доба аустријске окупације Србије, од 1718 до 1788 године, српски сабори чинили су све могуће да се карловачка и београдска митрополија сједине и

да буде једна црквена власт за сав српски народ у аустријској монархији. Доцније, на крају ХУШ века, један од узрока велике популарности цара Јосифа П међу Орбима, било је његово ослобођење Србије од Турака. 1789 године Доситеј Обрадовић, у Шјесни о избављениј у Сер-