Писци и књиге IV

СТЕВАН ЛУКОВИЋ,

РА

Књига живота највиша је књига,

Коју човек не може ни отворити ни

затворити по својој вољи.

Драго место не чита се по два пута,

Но кобни лист сам собом се окреће.

Човек би хтео да се врати на страну

где се воли,

А страна где се мре већ је под његовим прстима.

Ламарлаин.

У ово свеже августовско вече, ја претурам рушевине његове душе, све што је остало од. њега у -бродолому смрти, мале свешчице песама и забелешке по старим бележницима, писане с дана на дан грозничавом руком. Једна страна Епиктетових мисли, флуидни стихови Пола Верлена, неколико листи извода из Огледа сувремене псисологије од Пола Буржеа један стих из Јесењега Јилића Виктора Ига, на коме

У Песме Стевана М. Луковића, Њеоград 1908. 6“