Писци и књиге IV
84. писци И КЊИГЕ
се зауставило око свакога чије илузије спарушиле су се под мразом живота:
Било ми је осамнаест година! био сам пун снова
Нада ме је певајући обманама уљуљкивала. Једна звезда нам је сијала...
(0 времена сневања и снаге и милоте!
Чекати једно вече да једна хаљина прође:
- · Љубити бачену рукавицу !
Хтети све од живота, љубав, моћ и славу:
Бити чист, бити поносит, бити узвишен и веровати У сву чистоту !
И међу започетим стиховима, наводима, насловима књига, адресама, у ситним белешкама. обичног и свакодневног живота, једно дубоко опажање Мопасаново: „У извесним тренутцима постоји нека врста светлости у духу, која чини да човек за секунд помисли да ће открити божанску тајну ствари. Затим, прозор се затвара. Овршено је“. И онда се ређају листови дневника, нередовно бележеног, са свом оном жудњом за идеалом, са свим изливима једне мучене п више душе, којој је вулгаран живот био тесан п која је плахо и болно стремила
Крају ког нема нит се икад стиже.
Те странице, из којих бије ледени дах неког тамног предосећања емрти, п ова књижица још педовршених песама, то је све што је остало од целог једног живота који је врпоп