Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН Пе

и стих г Зар су нашој поетској књижевности прошли лепи дани њезини ; зар је наш народ у прошлости и садашњости тако лишен идеалних људи и догађаја ретке чистоте и енер: гије 2“ И он је узео да ради на драми, и као преводилац и као оригиналан писац. Тако је он, не по свом укусу но по позоришним потребама, превео с немачког и француског: Дону Дијанџ од Морета (1871), Вешипицу (ле Нете) од А. Фитгера (1883), Прве љубавне стреле (Пет Ртођерје) од Оскара Блументала (1885) Ранцављевиће (Тезг Ћаићгам) од Еркман-Шатриана (1885), Леди Оејлијрову од Шарла Диверија (1886). У друштву са Митом Живковићем, „по Боденштетовом и Шлегеловом преводу“, удесио је 1870 за српску позорницу Шекспирова Хамлета.

Оригиналних радова на драми и комедији има прилично. 1869 играна је два пута у Београду његова „шаљива игра у 1 чину“ Источно питање решено на оцеве 1969. „Драма из нашег друштвеног живота“ Човек без срца итрана, је свега једанпут, 1870. Затим, после тих сасвим неуспелих покушаја, настаје дужи прекид у Шапчаниновом драмском раду. Тек 1884 јавља се понова он са „сликом из српске прошлости“ Милош у Латинима, за коју је написао музику Даворин Јенко, и која се, 12 пута играна, одржавала на репертоару све до 1908

Писци и КЊИГЕ 2