Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ.

———

(Кегиђјп Зестујб: Ру. Ате атбете. Кјевоу Муоћ 1 пјесота дје]а. Јадтеђ, 1911.

Ртаа Пт. Атје ЗГгатсетса. 127 даје Одђог Киђа Збгапке Ргауа. Којса 1-Ш. Тартеђ. 1893—1896.]

Анта Старчевић за Хрвате је једно велико име, „хрватски Катон“, „отац Хрватске“. За њих је он оно што је за угарске Орбе, од прилике у исто време, био Светозар Милетић: оличење потпуног и борбеног национализма, нека врста националног месије. За нас Србе у опште, Старчевић је у толико занимљивији што никада нико о нама није толико зла рекао колико он. Њега више нема, али његово име и његове идеје су остале. Један знатан део Хрвата још увек живи у његовим идејама, и једна велика хрватска странка крсти се још и данас његовим именом. Један такав човек заслужио је да се његов живот прикаже, и ми, о којима је овај огорчени србо-