Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 58

да схвати да чиновник може бита неподмитљив; и сам човек из народа, приступачан је народу. без племићске охолости и бирократске надмености. У оквиру жупанијских послова он хоће да води вишу политику. Његова амбиција, је не да отаљава мала текућа административна питања једне уске области, но да решава ве: лико државно-правно питање Хрватске, питање њених основних односа са Аустријом и са Мађарима. Државно-правне представке жупаније ријечке су његова дела, иу њима је он излагао своје схватање независне хрватске политике. У његовим очима Хрватска је независна земља, која је у прошлости од добре воље ушла у персоналну унију са Аустријом; аустријски цар има се у Загребу крунисати за хрватског краља, краља ако не Велике, а оно бар Веће Хрватске, и у Загребу положити заклетву на хрватски устав.

1861 Старчевић је ушао у Сабор као заступник изборног среза Хрељин-Гробник На том свом Сабору, као и Орби на Благовештенском Сабору у Карловцима, Хрвати се лелујају: хоће ли прићи Бечу или Пешти, који су још у завади, али и на путу да се мире на "рачун трећих. У Хрватској Мажуранић, Штросмајер, Рачки, као и већина свештенства, нагињу Бечу; гроф Јанковић с већином племства нагиње Пешти. Између те две струје,