Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ -61

тешком питању приступио би крајње опрезно. Хрватским именом — рачунајући чак све католике у Хрвате — крсти се само једна трећина целог нашег народа; у самој Хрватској = их нема више од 60%/о; укупан број њихов, пре четрдесет година, када је Старчевић будан сневао, није био већи од два милиона. Како ће та шака потлаченог народа, који тада у својој целини још није био национално свестан, да изврши своје уједињење, а у исти мах противу Немаца, Мађара, Турака; без помоћи Орба, две трећине целога племена, и без ослонца на Словенствог Да ли се Старчевић нада на западну, либералну Европу, да за Хрвате стече оне симпатије које су у то време имали Талијани, Пољаци и Мађари; Има ли, као Кватерник наду да ће Наполеон 1 учинити за Хрвате оно што је урадио за Талијане. Ко зна шта је он у својој самоћи маштао! Он суверено презире чињенице, бројеви за њега, немају никаква значаја, за њега хтети значи моћи, рећи значи учинити. Он указује на старе Грке који су се борили против силних Персијанаца, Холанђане који су тукли Шпанце, на Шведе под Карлом ХП, и као идеал истиче микроскопске и оперетске „слободне“ државица Џен-Марино и Лихтенштајн! „Макар Херватска била само уру дугачка, макар било само пет Херватах, нека их тих пет буде сло-

|