Писци и књиге IV

ГЕНЕРАЛ СИМЕОН ЗОРИЋ 85

умем поштовати људе вашега разума. Ако је ово ваше намјераније, будите уверени да нећете ништа кров то изгубити; ако ли није тако, молим вас отпишите ми најскорије колико ћете се времена и где Савити, да могу имати средство доказат вам и тамо моју зафалност. С овим остајем с савршеним почитанијем ваш

покорни слуга ЗоРИЧ“.

То писмо Обрадовић је примио тек 12 јануара 1784, и одмах тронуто и захвално одговорио генералу. У китњастом захваљивању он претерује: „Милостиви мој господине! Да сам слободан, на место овога мојега писанија самога би' себе на пошту дао и крила би' желио, да колико пре пред ногам славнаго Мецене мојега за тако милостиво и царскодушно писмо не само да благодарим, него, ако би се икако могло, сав у благодарност да се преобразим и претворим“.:

Прву књигу коју је после тога штампао, Совтте здраваго разума, 1184, Обрадовић је посветио своме „милостивјејшему и благодатњејшему патрону“ Зорићу. У књизи, у Сшитима, он велича генерала:

1 Дела Доситеја Обрадовића. Пето, државно издање. Београд, 1911. Стр. 105 6. 106.