Писци и књиге IV

ГЕНЕРАЛ СИМЕОН ЗОРИЋ 95

ствовао је умирењу сељачких побуна у Јужној Русији. |

У руско-турском рату од 1768—1774 Зорић се показао као храбар војник, и као такав произведен за „премијер-мајора“. Задобивши у једном сукобу три тешке ране, буде, по други пут, заробљен. У ропству код Турака провео је скоро пет година, и због тога је Ламартин, погрешно обавештен, писао у својој Историји Русије да је Зорић био одбегли турски робијаш који се доцније одликовао у руској војсци. 1775, пуштен по закључењу мира, дошао је у Петроград, и по једној дипломатској мисији послан у Штокхолм. По повратку представљен је царици Катарини ЈОЈ на коју учини велики личан утисак.

И од тада почиње кариера Зорићева, и од тада он улази у историју као један од десет главних љубазника Катарине П.

Тада је био превалио четрдесету годину, и, како сведоче сви сувременици, био је „савршен примерак мушке лепотви снаге“. Франдуски писац Мехе де ла Туш (Мећбе де Та Топеће), који га је видео десет година доцније, пише о њему ово: „То је човек висок 5 стопа и 6 палаца, створен да се слика. Мислим да му је скоро педесет година, али његове очи су још лепе, и његови манири пуни грације. И ако има природнога духа, ипак