Писци и књиге IV

ГЕНЕРАЛ СИМЕОН ЗОРИЋ 108

повицког тачан —: „Може се рећи да је имао две душе: волео је добро, али је радио рђаво; био је храбар у борбама, али лично плашљив. И крив је у афери грофова Зановића с лажним новчаницама“

За жавота Катарине П Зорић је живео повучено, оптерећен дуговима и бавећи се најрадије својом војном школом. Царица га је неколико пута помогла да сасвим не пропадне. 1796, после царичине смрти, цар Павле Гврати Зорића у службу, и стави га на чело изјумског хусарског пука, који се назове „хусарски Зорићев пук.“ 1797 добио је титулу генерал-лајтанта. Имање му је пропадало, цар нареди песнику Державину да га узме под своју управу, а војна школа пређе 1797 у државне руке. Зорић је био пао и онемоћао, и, окружен грабљивом родбином која се већ отимала око наслеђа, после дуже болести умро је 6 новембра 1799 године.

Тако. је завршио свој живот Симеон Зорић, чије је име записано у списку десеторице главних љубазника Катарине Ц, и којије у један мах био такмац кнезу Потемкину. Од његове силе и богатства ништа није остало, његова мала престоница Шклов данас је једна бедна јеврејска паланка, његово име је остало само записано у скандалозној кроници руског двора у ХУШ веку. Једина титула која му је остала,