Писци и књиге IV

108 ПИСЦИ И КЊИГЕ

ски ради и повољно утиче на модерно и национално образовање млађег српско-хрватског нараштаја.

Сви ти листови, од пре шездесет година па на овамо, нису били дуга века: обично су излазили по годиву дана, ретко две или три, и престајали су због недовољног одзива читалачке публике, а и због растурања ђачких група које су их покренуле. У своме почетку шездесетих и седамдесетих година, они су имали много више значаја но што су их имали последњих двадесет и тридесет година. У доба када је „цео српеки народ био омладина“, и када су ван млађега нараштаја били врло ретки школовани и активни људи, омладински листови су стварали и упућивали јавно мњење, образовали политичке странке и водили политички живот — као што је то био случај са либералним омладинским листовима шездесетих и радикално-социјалистичким листовима седамдесетих година. Загребачка На: родна Мисао из 1897—1898, која је била клица будуће Хрватско-Српске Коалиције, била је последњи омладински лист који је имао непосредног политичког значаја. Чим је настала диференциација у српском друштву, када су се политичке странке створиле и јаван живот канализовао, омладински листови су