Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 11

изразе у својим приповеткама: надуо му се зуб „као заплањске гајде“, био бивен „као дорат мезулански кад је вукао дилижанц преко Плоче“, „пљушти му вода на уста као бандисту на расечен лимун“, „натеже ко Шваба, с гаћама“, навалили „ко мачка на масну сланину“, запео „као дилижанц у макишком блату“, и тако даље.

Он бележи карактерисане пословице, које откривају сав народни менталитет: „Гост и риба трећи дан смрде“; „Женске сузе и пасје рамање све је једно“; „жена и наћве треба да, су увек код куће“. Он бележи полустиховане реченице, као „Збогом школо, нисам те ни воло“, или „Мита Грче што за прију црче“. Исто тако и реченице из диалекта, како их чује на улици и кавани, да их после у целини унесе у своје приповетке: „ће га утепам како свети Ђурђија аждају“, „јоште три иска, па да бидне равно стотина“, „море, видесте ли што је куче“, и тако даље.

Сремац бележи песме које чује и које ће згодно, на одговарајућим местима, знати употребити. Његове бележнице пуне су севдалиј| ских песама, нарочито нишких и маћедонских, - које је нарочито волео. У његовим хартијама налази се цела једна збирка слика са лецедерских колача, са стиховима са много славјано-сербских речи и написане старим правописом, са