Писци и књиге VII

М. М. УСКОКОВИЋ 117

сваки плод који му је под руком. Има у њему нешто од Жилиена Сорела у Стендалову Де Коире е; [е Мот. Он је демократ и алтруист по убеђењу, али егоист у души. Он има „приличну дозу епикурејства у себи“, воли „све што је пријатно, лако, ново, лепо“. „Он је мрзио богаташку класу више но што је волео пук“, он је од оних који мрзе новац и власт не зато што су те ствари рђаве, но зато што нису у њиховим рукама, И поред многих прочитаних књига, и поред савладане фразеологије и терминологије учених књига и ђачких дискусија, он је остао несрећан, неуравнотежен, мање у принципима и свесној вољи, а више у склоностима, тежњама и прохтевима, у грозничавој готовости да што више закачи од живота. једна његова рођака која га добро зна, вели о њему: „Он је сјајна интелегенција, природа врло симпатична, али карактер неодређен, несталан, неодважан, слаб“.

__Људи такве врсте, поред свега оклопа идеја и начела који носе, падају у првој прилици. Принуђени да воде сурову борбу за опстанак још на ђачким клупама, у двадесетој години душевно исцрпени, они су већу младости прецветали, спарушени, без отпорне снаге и животне енергије. То је црвом подгрижено дрво које пада под првим ударом ветра. У колико је Илић имао више да једе, у толико се његово убеђење ладило, и са старим оделом отишла су и социјалистичка начела. У министарској кући променио