Писци и књиге VII

НИКОЛА Т. ЈАНКОВИЋ 143

нички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети. А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак. (стр. 54—56). Беспуће није само један сјајан почетак, обећање једног књижевног талента, но и добар књижеван посао. Али то не треба да буде последња реч овога још младога писца који је тако добро почео. Г. Милићевић је још млад, и тешко је веровати да је његова књижевна каријера завршена. Прерађивање и подгревање старих ствари, то је посао исцрпених писаца који немају шта више да кажу. Надајмо се да ће криза која се опажа у књижевном раду Г. Милићевића срећно проћи, да ће он, са више воље, амбиције и снаге, поново наћи сама себе, и, напредујући и усавршујући се, давати још боље и зрелије ствари но што су његове ваљане књижевне првине,

· НИКОЛА Т. ЈАНКОВИЋ: ПРИПОВЕТКЕ. Свеска прва Мостар, 1905.

Г. Никола Т. Јанковић штампао је пре две године збирку приповедака Живи мртваци. Он се ту био направио сликар малог, пригњеченог чиновништва, „смрзотина“ код којих је зависност убила свако осећање поноса и достојанства, и који живе и мру у плесњивим канцеларијама, годинама чекајући указ или повишицу, трептећи од страха пред суровим и Ћудљивим шефом који њихов леб и леб њихове деце држи у својим рукама.