Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 33

и стил садашњега народнога књижевнога језика није образовао у областима јужнога него областима источнога говора“. Јужно наречје је тешко, јер је изговор гласа Ћ везан за акценат и променљиве појаве јотовања „Остаће разлог да је јужни говор најкарактеристичнији и најоригиналнији говор српскога језика. Али се неће посведочити ни да је ни најстарији ни најподеснији, ни најпростији“ Г. Новакоић не тврди да је источни говор и најподеснији, и најпростији, али мисли да би се могла оба језика „једнако држати у потпуној равноправности.“ На крају крајева, разлике између оба говора су незнатне, и треба оставити времену да оно само реши тај спор. „Време ће показати хоће ли се моћи један од њих извести изнад другога и хоће ли моћи који од њих надвладати... Оставимо и даље неспречен, слободан ток природноме развитку, нека он покаже животне моћи и културне упливе који су се до саду двоструком правцу обележили“.

У питању источнога и јужнога наречја после тога се мало дискутовало. Сасвим паметно, оставило се времену да оно то питање реши. И данас, готово после сто година од како је Вук Караџић почео писати јужним наречјем, има све више и све јачих разлога који говоре да источно, екавско наречје, треба да постане књижевно наречје српско-хрватско.

Ти разлози су, у главноме, ови.

Писци и Књиге | 8