Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 39

дима од остала два наречја. Сам Караџић је то признао у предговору првог издања Српског Рјечника. „Између ови нарјечија мени се чини да се наједначије изговарају ријечи у ресавскоме...“!

4) Источно наречје најзгодније је за поезију. Обиљем самогласника (ије место е)и умекшавањем сугласника (д, # љ ту ђ, њ љ и ћ) јужно наречје је мекше и благогласније. Али у накнаду за то, источно наречје има нешто оштрије, јаче, енергичније. Нарочито речи у источном наречју су знатно краће, и у везаном слогу, у поезији, може се њиме

више рећи. Данашња поезија тежи да са што | мање речи каже што више ствари, и због

тога је сва збијенија и концизнија. Код нас се то опажа у толико више што су наше речи махом веће од два слога, једносложних речи је мален број, и када се у стиху, у јужном наречју, од једнога слога прави два, или од два три, од три четири, то озбиљно смета песнику. И зато се види у поетској пракси данашње српске књижевности овај појав : песници из јужних крајева, да би имали што мањи број слогова и лакше савлађивали метричке тешкоће које долазе од расплинутог јужног наречја, или шарају своје строфе силним апострофима, или се поред јекавских 06лика служе по потреби екавским, или, просто на просто, радикално решавају то питање и пишу источним наречјем. Песници из југозападних крајева, ради стиха, врло често пишу:

: Скупљени грамашички и полемички списи, П, стр. 22.