Писци и књиге VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ ТЕ

Саду“.... Ту се зближава и са владиком Плато– ном, „јер је врло честит, човечан, као што ваља мудар и раден“. Овај просвећени прелат, „потајни јотиста, као негда римски патријари потајни христијани“, како га је назвао Јаков Игњатовић у сво јим Мемоарима, умео је придобити младог приповедача. Њему овај посвећује другу свеску Пупољака : неко време био му је и лични секретар.

1852 враћа се у Бају, и отвара адвокатску канцеларију. Тада настаје једна љубавна историја, која, како изгледа, оставља извесна трага у његовом. животу. Хелена Стојановићева, млада, лепа и о6разована девојка, запалила је срце и иначе лако запаљивога и заљубљивога младог адвоката. Целе 1854 за њ.та постоји само једно сунце, „сунце из Кикинде“. Он је чврсто решен да се пошто пото. ожени њоме: „Моја је девиза, пише он у једном. писму „ауот [а јШше ои тоштт“, што се поштено српски рећи може: „или у хајдуке или по девојку“. Они су се волели, и ствар је била на путу да се повољно сврши, када се створише непредвиђене препреке. Изгледа да су тврдоглавост девојчине матере и његова поноситост и осетљивост омели ту везу коју је он толико желео. У јесен 1854 било: је све свршено између њих двоје. „ја сам почетком септембра писао својој несуђеници, да је то последње писмо, и да ћу тешко имати срећу са. њом више говорити: и тако ја реч своју држим. Жао ми је до душе, али ја више корачаје чинити немогу. Обирепз 215 Етзраппег Бећпде писћ Мег бпШап!“, И после раскида, који му је тешко пао, Хелена му не избија из главе. „Са срцем сам се прилично измирио, јуначи се он у једном писму