Пијемонт

Београд, СУБОТА 28.

Јуни 1914. год

БРОЈ 5 ПАРА

Број 175. Година IV.

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације: Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранко Божовић

Осниван: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА »а Србију в Бугарск/ код урвдннштв*: год. 16 дш. ■а ооштам. Масачао .... 1 дин. За ааостраиство код уредииштва На годиау 30 фрааака у ааат; аа‘пола год. 15 фр. трошесечао 7-50 фр. у адату. УРВДНИК Коста М. Луковић

Свакога дана стижу нам жалбе и протести против рада полициских чиновника у новим крајевима. Озбиљни и веродостојни људи тврде, да је полицијска власт у Новој Србији најлошије организована и не одговара своме високом задатку. Као власт која посведневно има додира с народом, као најнепосреднији носилац државнога ауторитета и спроводник воље државне, извршна власт у новим крајевима треба да буде неумитно правична, довољно брза и увек толико јака, да се њено присуство свуда осети. Полицијски органи у новим крајевима раде сваки на своју руку. Ма-

ки обзири не смеју одлучивати ко ће и где бити постављен. Крајње је време, дз се с фаворизирањем партизана престане! Пошто ће, како изгледа, ускоро правити предизборни полицијски указ, министар Унутрашњих Дела требао би да претреби чиновнички кадар у новим крајевима, како би се наша ослобођена браћа ослободила већ једном тиранске свемоћи и кесорезачких подвига појединих полициских чиновника.

ДЕЛА И РЕНИ

ње више, сваки од њих је од својеј воље направио вољу закона. Какосу полицијски чиновници у Новој Србији махом нешколозани људи, од којих су неки били по десет година ван полицијске и државне службе у опште, то није тешко себи представити ка!кав однос они заузимају према нашим новим суграђанима, који никад нису осетили безбедност и правду. Кад овоме додамо још и то, да 95% у нове крајеве послатих чиновника нису никад путовали по некадашњој Старој Србији и Маћедонији и да, према 1 томе, не познају навике и обичаје тамошњег света, онда се може имати јасна слика жа-

Један"одушевљени поборник специјалног режима у новим крајевима, пише ми : „Разочарао сам се. На 1 све стране грабеж и подкупљивање. Полицајци погледом изврћу џепове грађанима. Ми имамо полициског писара, који је, пре неколико дана, позват преко „Полициског Гласника” да се пријави начелству једног округа у старим границама због фалсификата, који је извршио пре него што је постављен за писара, Уверавам те, да он није једини с таквим квалификацијама ! Сад можеш лако разумети какав је живот у новим крајевима".

ЦРНА МАСКА.

лосног стања( у коме се налазе и наша иззршна впаст и наши нови суграђани. Да би полицијски апарат у новим крајевима био организован како ваља, управо, да би се поправиле досадашње многобројне крупне погрешке, потребно је сву пажњу обратити на избор полицијских чиновника. Режим у новим крајевима! зависи од људи који га представљају. Двадесет неспремних и несавесних полицијских чиновника у стању су да иомпромитују наш државни ауторитет за дужи низ година. Неки од лолицијских чиновника (,,они што погледом изврћу џепове”) већ су убили вољу наших нових суграђана

Ји удрпу диоруџк — Румунија утврђује границу према Бугарској. —

Из Букурешта јављају, да су министар председник Браћано и министар војни, генерал Илинесну, отпутовали за нову Добруџу у циљу прегледа војних путева, касарна, магацина и војске. Оба румунска државника посетиће све вароши и гарнизоне и обиНи целу румунсио-бугарску границу. Све војне потребе, које буду констатоване приликом те инспекције, биће испуњене. Потребне кредите ће влада одмах одобрити. Поред тога, биће појачане пограничне страже, а војни центри добиће нове јединице. Стратегијска линија Добруџ — Меџидије — Ђустенџа подиже се журно. Она ће бити готова концем ове године.

у правичност наших власти.

У Министарству Унутрашњих Дела треба да постоји један јасно израђен план о постављању и контролисању чиновника у новим крајевима. Не сме се више, као до сада, радити од ока и на дохват. Они који праве указе о постављзњу и размештају полицијских чиновника, нарочито среских и окружних начелника, морају добро познавати прошлост и морални ниво оних који се шаљу у нове крајеве. Партијски и породич-

Сви под зостпву! — Бугарска искупља и шкартове и мусломане под заставу. Бугарска св епрема, неуморно, за велике подвиге. После брегалничких батина, она је покупила све што је могла под заставу. Бугарско министарство војно | предузело је читав низ мера, да од Буј гарске направи велику војничну силу. Ми смо о неким од тих мера већ писаци. Ради допуне, да поменемо сада и

последње реформе генерала Бојаџијева. У Бугарској има врло велики број људи, који услед разних тумачења закона или услед плаНања војне порезе не служе војску. Те необвезнике намерава сада да иснористи садањи министар војни генерал Бојаџијев. Он је поднео на потпис указ којим се овлашћује да све оне, који нису служили војску, може да позива сване године на тро-недељну вежбу. Указом се обухватају обвезници од 21—46 године. Прва партија ових обвезника од пет класа биће позвана још лочетком идућег месеца, Сем тога, бугарски министар војни спремио је законски предлог, нојим се муслиманима, поданицима бугарским, укида повластица да не служе војску. Према том новом пројекту законском, Турци ће служити у војсци као и сви Бугари. Законски предлог је пред министарским саветом. Министарски Савет већ је донео одлуку, да се закон поднесе Собрању на решавање у почетку редовне сесије, месеца онтомбра.

ПРОТИВ ВАНДАЛА — Протестни митинг у Подгорици против вандализма у Босни. (Телеграм „Пијемонту”) Подгорица, 26. јуна. Данас је у Подгорици држан величанствен митинг Срба ове три вере, да се протествује против нечувених вандализама које аустро - угарске власти врше над Србима у монархији, помоћу плаћених руља. Око четири хиљаде душа присус-

твовало је митингу и бурним поклицима против аустријских власти пропраћало говорнике. Донета је резолуција, у којој се тражи од црногорске владе да, у споразуму са србијанском владом, под покровитељством Русије, предузме најенергичније мере за заштиту нашег становништва у Аустрији. Грагђани стављају своје жизоте и своја имања влади на расположење. Све су радње биле затворене. У свима улицама су приређене огромне манифестације. Народ је клицзо нраљевима Србије и Црне Горе и руском цару. Вукотић.

РАД03НА0 КРАЈБ — Нраљ Фердиианд отвара туђа писма. —

Софиска „Зарја” јавља, да у последње време са поште у Софији нестаје врло велики број писама упућених страним поданицима и угледним опозиционим грађанима. Због тих учестаних крађа, један народни посланик приредио је анкету и утврдио, да је писмо једног угледног страног поданика, који живи у Софији, из поште предано двору и да је садржину тога писма један члан двора искористио. Тако се онда дошло до уверења, да и писма грађана ишчезавају у софиском двору. У политичким круговима у Софији, ова крађа писама доводи се у везу са страхом који влада у двору краља Фердинанда од какве завере.

Одјеци сарајевског атентата Провду зп Принцнпа! Мишљење једног данског лиСта о сарајевском агентату

Под насловом „Сарајево”, кјевенхашки „Екстраблад” лист ноји Стоји близу садањој данској влади, доноси у једном од својих последњих бројева занимљив уводни чланак о зтентату на бившег аустриског престолонаследника Франца Фердинанда. Писац тога чланка, један познати дансни публициста, брани дело Принципово. Он, између осталог наже : „Да ли да бранимо злочин ? Убиство ? Крвопролиће ? — Јесте, части нам, хоћемо да бранимо. Човек, који је убијен у Сарајеву, био је главни представник система који је брутално уништавао живот и слободу народа. Колика дрскост од тога човека да се у гала — колима вози међу словенским народима за које је знао да га мрзе и лрезиру, јер је био глава притиска под којим су они стењаРи и мрзили. Над би тај убијени човек био у гробу праведан он би рекао : „Догодило ми се је оно што је било право. Шта је он хтео у Босни и Херцеговини ? Како је смео тражити овација код својих смртних непријатеља?" Има једна велина и племенита мисао у овом сарајевсном двоструком убиству. Оно ништа не користи ; то знамо. Не користи. Свесветске журналисте живе

► ових дана од тога да се зграњаваЈу над страшним неделом. Али није недело убиство кад оно потиче из таквих мотива из каквих је потекао сарајевски атентат, није убица онај који убија да би осветио своју земљу, унижавање и дављење свога народа и робовање својих земљака под туђим и омраженим јармом. Кад би Немачка освојила Данску и кад бих јв, при уласку немачког цара у Кјевенхавен, дигао, у самоодбрани и очајању, руну на њега — зар бих био само прости убилац ? Зар ништа више ?. . . ." Међу Словенима, који живе у данској престоници, овај чланак изазвао је силан утисак. Колики је тај утисан био може се лепо видети по писму који је један Чех, у име чешне колоније у Кјевенхавену, упутио редакцији поменутог листа. То писмо гласи : „Ваш чланак „Сарајево" изишао је из пера човека племенита срца и велике душе, која гори у светом одушевљењу за правду и слободу. Свани редак тога чланка утешна је мелодија за наша од бруталних Немаца тешко измучена срца. Тај дански глас етвара код нас убеђење да ће нам борба, коју су нам Немци објавили, донети у блиској будућности

сјајну победу, У име чешке колоније у Кјевенхавену ја сам, поштована реданцијо, слободан да вам искажем наше искрене симпатије. — Франтишен Залтер”. —

РАДШШ1И И ИЗБОРИ Предизборна агитација радикала Јуче је била прва седница главног радикалног агитациопог одбора за наступајуће изборе, у коме су 50 чланова. Овај одбор је састављен од чланова главног радикалног одбора из Београда, бивших посланикг и носланичких кандидата из Београда, виђенијих радикала и неколико чланова београдског месног одбора. У агитациогом одбору није ни један од активних министара. Председник одбора је г. М. Мостић, адвокат и бивши народни посланик. На овој првој седници одбор је подељен у три секције : финансиску, за штампу и за органдзацију зборова по Београду и унутрашњости. Секција неће предузимати никакву интезивнију акцију док нарочити одбор, у ко.ме су г. г. Ст. Протић, Љ. -Јмвановић и Настас Петровић, не изради радикалии изборни проглас, а то ће бити свршено почетком идућег месеца. После тога секција ће почети рад.

Каии тш 1 Ошу — Одобрен кредит. — Број осуђеника у новом заводу. Нов казнени завод у Скопљу налази се у згради коју су Турци пред сам балкакски рат саградили. Ова зграда направљена је за потребе једног модерног казненог завода, али се у њу за турсно време нису уводили осуђеници, пошто је било потребно да се изврше неке оправке. У томе је почео рат и зграда је остала празна. На предлог Министра Правде министарсни савет одобрио је ових дана кредит од 30 хиљада динара да се те оправке изврше, а за то време осуђеници су већ смештени у завод. Број осуђеника који су из београдског и нишког завода одвојени у овај нов казнени завод износи стотину. Они су сви из нових крајева. Осуђеници, који ће у будуће издржавати казну у Скопљанском Заводу, биће само лица из нових крајева која због разних кривичних дела буду осуђена на робију или затвор.

II № 1 . Остаци 7. пука повлаче се ка Бељини. НА ЧУПИНОМ БРДУ ј и Ретки Буки влада гробна тишина. На лицима јунака који фгоје приковани

на Белини види се очајање. Сви они знају шта значи та мукла тишина. Пуковник Павловић, који командује пуиом зауставља своју колону. Развија заставу и враћа »е на вису Ретии Буки решен да на њему умре. Долазе у подножје положаја. Пењу се уза страну. Ни једног пуцња. Улазе у ровове. Налазе се само мртве. На Ретиим Букама нигде жива човеиа. Нииола Благојевић је пао, његов батаљон је уништен, али је и непријатељ побеђен. Захваћени паником, иоја је наступила после силног лудог налета срлског батаљона, који је обезглављен чинио чуда, Бугари су бежали. Пуковнин Павловић се одмах крете ка Чупином Брду, са кога су бежали последњи Бугари гађани српском артиљеријом. У овај мах стиже и ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА првог позива, коју пратимо од прекјуче у њеном надчовечанском маршу. За 48 часова ова дивизија је превалила 110 километара! Треба још имати на уму да је паклена врућина и невероватно рђав терен. Чим је стигла ступила је у борбу, која се наставља целога дана. ПРВА АРМИЈА се концентрише на лииији Страцин Паланка. Ноњичка дивизија је оставила посаду у Радовишту и долази у Кочане. Црногорци остају између Цера и Побијена. Дунавска дивизија првог позива заузима фронт Китиа — Крива Паланка. Шумадијска дивизија првог позива заузима фронт Крива Паланка — Дубровница. Дунавска дивизија другог позива је на фронту Дубровница — кота 1669, а дринска дивизија првог позива чини резерву код Страцина. ТРЕЋА АРМИЈА се ионцентрише око Кочана, спремајући се за наступање у правцу Царево Село — Црно Нале — Кодин Мост. СлагалиигГе је у Велесу, а главнн пут Велес Штип — Кочане. СИТУАЦИЈА НА БОЈИШТУ је јасиа. Срби су одбили сваки напад, повратили све старе позиције и заузели најважније нове позиције. Као снажан челични зид, они се крећу сада налред охрабрени и жељни нових победа. Бугарска војска је промашила главни циљ, јер препад није успео, изгубипа је све заузете позиције, као и све позиције, која је држала у рукама за време примирја и принуђена је да се брани на новим позицијама, што никако није било у плану. Сем тога, док српска војсна представља снажан непробојни ланац, који иде на то да сву бугарску војску стегне и> зароби, бугарска војска је растурена, поједина одељења су чак уништена, веза није никаква, а одсечена од путова и бачена на дивље планине, она је принуђена на очајну одбрану. ДИПЛОМАТСКА АКЦИЈА, о којој се на бојном пољу ништа не зна, данас се овако развија. Румунски министар председник Мајореску изјављује, да Румунија не жели прегазити Бугарску. Она само хоће да, што је могуће пре, добије гаранције, да ће јој Бугарска дати територију до линије Туртукај — Балчик и да ће Румунија имати учешћа у решењу садање кризе на Балкану.

$111И ТРШИ НАЈЕЗДА СТРАНИХ БАНАКА И РАДИКАЛНИ ПОЛИТИЧАРИ. Кад је пре читири године основана Француско-Српска Банка у Београду, онда је први пут уведен метод, да се политички људи ангажују јаче за трговачке послове. Пошто су ову бзнку основале поверилачке групе, ноје финансирају српску државу, то је са свим природно у управни одбор доведена! елита радикалне странке (активни, бивши и будући министри фузионашки), која ће још годинама имати утицаја на ток државних послова. Овом примеру су после следовале и остале стране банке, које су оснивале своја заступништва у Србији и хтеле овде стално да раде. Тако се створило уверење у иностранству, Да се у Београду не може да сврши ни једгн већи трговачки посао, ако се не ангажују и лично не заинтересују у предузећу главешине владајуће партије. Тако су онда неки јачи фузионаши и народни посланик Мих. Косовљанин ушли у Прашку Кредитну Банку.

Пред рат је основана ЕнглескоСрпска Банка. Пошто је и банка била другог ранга, а и већи политичари су били већ ушли у конкурентна предузећа, ова је банка! спала на Боторића и неке адвокатске клуподере из његове механе. Правила ове банке одобрио је министар г. Капетановић, који је после из захвалности изабран у управни одбор банке. Али се на томе није остало. Међу радикалним посланицима, који припадају адвокатском реду, има много незајажљивих типова. За сваког је требало створити посла!, сваком дати по једну банку. Неке Талијане извео је на пут Чеда А. Костић. Он их је просто уценио и тражио даму се поклоне акције ново-основаног Српског Трговачког Друштва. И министзр привреде, иоји је заједно на листи с овим послаником, што од свог мандата прави адвокатско-трговачку фирму, помогао је ову уцену. Он није допустио да друштво отпочне рад, докле се Чеди Костићу не поклоне акције. Други један адвокат — посланик, који се такмичи у смицалицама с првим, такође је пронашао модус да се окачи о скут једној банци. И једнога дана, честити Урош Ломовић

освануо је у министарству народне привреде с пројектом правила Народне Индустријалне Банке, којој је кумовао глгвом г. министар народне привреде др. В. Јанковић. Ни ту није био крај. У фузионашкој странци има толико бивших министара и толико много људи, који желе ћара, да за сваку банку имају по неколико кандидата. Сад је Привредни Савет решио да се одобри оснивање Опште Српске Банке. Ту су ангажовани француски капитали, а српске финансиске кругове представља г. Михаило Илић, бивши министар грађевина и народни посланик. Као што се види, радикали систематски примају од странаца синекуре и понуде за трговачка предузећа, да би се користили својим политичким положајем на штету државне касе и држзвних интереса. Д-р М. Ј. М.

ГРГУР БЕРИЂ: Жилјено У Кирсалу се давао и по двадесети пут све исти и увек при-

влача!Н „реви". Света је било пуно, и свакојакога, махом странаца сакупљених озде из целога света. О н је те вечери, као и обично, био изашао одмах после вечере, с намером да се око поноћи врати. + ♦ ♦ Поноћ је. Топла и чежњива летња ноћ се благо разлевала над мирним језером, напајајући дух пожудом, милином и нежношћу. О н се после свршеног „реви”-а врзћао дуж кеја кући. Блесак од многобројних сијалица дражио га је. Поноћни немиран живот је врео свуда унаоколо. Свет се тискао улицама, мостовима, булеварима, по хотелима, по језеру у чамцима: ноћни свет љубави и страсти. Ваздухом је струјао дах махните жудње за месом. И парови су дрхтали и пролазили немо један поред другог, хитајући Венери на подворење. О н је био немило расположен. Туга и жалост су му обузимали душу. Без љубави, без наде и без жеља, био му је мучан живот. Свега је тога давно било нестало за њега, љубави нарочито. Он је није ни имао. И то осећање да никада није био во-

љен мучило га је сада више него икзда. Чинило му се да је он једини на свету коме је сазнање љубави било ускраћено. А љубав је ето ту, тако близу њега; он је осећа свима својим чулима, назире је; а не познаје је. Та га је неправда болела. Зар у целој овој љубавној поворци он да буде једини бедан изузетак? Некада, не тако давно, он је додуше волео. Али није био вољен. Место лепе успомене остале су му само разочзраност и мржња, и одвратност према женскима>. А он их је тако волео ! Шетајући, приближио се једноме Америкзнском Бару, који овде зову обично „Максим”. Изнутра се чула 'и*-> ^чзика чудних неких валцера, праћен? још чуднијим узвицима свирачз. Он се несвесно и као против воље упутио тамо. ♦ ♦ ♦ Има један леп и безмирисан цвет, који код нас расте само по стакленим баштама: цвет коме су завичај •ппи тоопски предели далекога истока. Крупан и у разним једноставним бојама, овзј егзотичан цвет има мекоту кадифе и пуноћу румене уснице једне скоро удате жене. Да!

Тај цвет има нешто преживело у себи; он нимало није налик невиној девојчици. Њега воле сви преживели и префињени људи, које иначе вређа остало мирисно цвеће, Т&ј необичан цвет зове се о р х и Д е ј а. „Американски Бар” је као нека стаклена башта у којем цветају живе орхидеје, у којем буја читав један заносан живот деми-монда. Ко воли тај деми-монд и ко жели дз га позна, може га познати само код „Максима”. Ту је цео тај свет код своје куће. Не једна г о с п о ђ а с камелијама проводи овде најлепши део свога живота. Она ту рззвија све опојне чари своје заносне лепоте. Ту она цвета, та чудна биљка која је — ко зна кад, и ко зна како изгубила свој мирис —, и која је опет тако привлачна и тако лепа. Боље него камелије, о р х и д е ј е су оимбол Маргерите Готје нашег времена. ♦ ♦ ♦ Кад је ушао унутра, света је било већ доста. Дворана је бљештала од светлости, коју су раскошан намештзј, топле боје и разни украси, само појачавали. Усред сале био је мали оркестар, састављен од свира-