Пијемонт

Бјград, УТОРАК'8. Јули 1.914 год. ‘ БРОЈ 5 ПАРА

Исјлзи СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА Ст. редакције и администраЦ'ј Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР анко Божовнћ

Број 185. Годига IV.

ПРЕТПЛАТА м Србију н Бугарску код уредмштва: год. 16 м«. м поштажа. М»:ечвО .... 1 дан. За аностраастао код уредоиштва Ма годиву 30 фраиака у ааату аа псла год. 15 фр. тромесечво 7*50 фр. у ааату. УРВДНИК Коста М. Луковић

Изборна борба

Изб на борбЗ: је већ у пуном јену. Вођендекташки и по свима правилима магогије, она се ни за длаку не ра.нкује од изборних борби ра-' нијихздиш. Сза средства којима ће пм^Ски егоизам бити задовољен^ Уви методи који воде добијаебу [Е 1 већег броја мандата, приб мењуј е с бруталном безобзирношћу. 0;»ериких ратких успеха, главни н;гијски одбори сковали су прима љве изборна пароле, које и влади|ј | и ОПОЗИЦИОН 1 И кортеши, свом а?ом алкохолом подмаааних 1 с осе по селима и варошима. Ј^лудзн статистичар изра( ^а у Србији има око 26.000 барака. У већини од њих, на овим јулским жегама, Јције и зборови. На звуке ^аних ћеманета, продераних бубње^и „блех музике”, сељаци силазе з њива својих у кавзну, да. би, 1 сле вел^ике количине папијене рг , с 1 је и бировског надвикивања, из.асали послзничке кандидате. Ту, |( 1 е ракија има, тиранску моћ над св( |ћу, и где савест и најчести. тијих трача поклецне пред „саветима" Толицијских органа и јевтином збЧском фразеологијом изасланна гРзк 1 Их партијских одбора, ту се кандЈдују народни представници, спаситчи економски посрчулога сељака, ( шонодавци проширеног Пијемонт } Српства. Гол^ашем и искоришћзвањем Н' 2 |јрун ,ијих нагсна и пожуда код непроСјЈћвног и економсни зависног дела б зачке масе, политички штребери, г’ивисти, класоловци, синекуристи, жферанти, концесионари и сав он гладни чопор умних и моралнх шворцера и атентатора на народн кесу и држаану ка-су, успеће да е прокријумчари најпре на посланцку листу, а ззтим, један део од ,их, и на платни посланички списак Ооигнеколико умних и честитих политцких личности у капуту, и четир>— пет трезвених људи у гу»>У> вЕ,,ина кандидата ће бити недостојна>з, високу и пуну части титулу народнг посланика. Оао нарочито важи а кандидате владине странке. Оку^Шенз неодговорким спахијским 1цезовима, Којићем, Минићем, Чорб ,ем и државним штеточинама соја раговића, Петра Јовановића, Мих.ррећковића — једнз дуга поворк.утринаша, зеленаша и горосечаца-иска се на посланичку листу,

да не би З5,главила апсанска врата. Ооокољени присуством умом и карактером нејакога Велизара јанковића на положају министра Народне Привреде, млади партијски ускоци покуш.шају да испросе милост старијих и да се, с демократизмом нз, уснама а клаооловштином у души, ушуњзју у Народну Скупштину. Колико се у томе отишло бестрага далеко, види се најбоље по томе, што се зз посланичког кандидата помињз и радик 151 лски пиколо Лаза Марковић ! Судепи према већ усзојеним кандидатимз и онима које радикални главни одбор намерааа у последњем тренутку да протури, физиономија Народне Скупштине — ако би се и то чудо догодило д>а ра>д,икалска полиција и новац победе спсзициони блок — била би одвратнија него после избора од 1. априла 1912. Због тога је врло занимљиво и з> 2 , будућност Србије значајно, како ће се — даценијама обмањиваки, годинама занемзр>ивани и месецима, због владиних глупости, на граници држани — српсни сељак спределити на дан 1. августа. Што се нас, који смо изван свих партира, тиче, ми дубоко аерујемо, да ће осиротели и разочарзни народ, после топиних покидачих илузија и усахнулих нзда, умзти дз казни странку, којз га, из године у годину, све више е.оди еконсмском порабљзвзњу и пропадзњу. ДЕЛАј! РЕЧН Радикална Странка се подмлађује ! Прилив свеже крви у њен посустали организам, осећа се свакога дана све више. Млађе снаге, пот пасане знањем и умењем, избијају на сцену. Убеђени демократи и непоколебљиви идеолози, министри пуштају ис. пред себе омладину. Пред сваким Старином Новаком, корача по неко дијете Грујица !... Г. Драгомир Јанновиђ, секретар председништва Народне Скупштине и адвокатски приправник, послао је, са конференције за срез подунавски, овај телеграм „Самоуправи": „Конференција сјајно посећена, тако да се морала претворити у збор. Предлози и говор Драгомира Јанковиђа, Жике ТајсиНа и диван говор министра Просвете г. Љубо ЈовановиНа примљени одушевљено — ЈанковиН". ЦРНА МАСКА.

— Колико је до оада насељено поррдица. — Ко врши распоред насељавања. — Колико ђе се још породица населити у овој годими. Одбор за насељавање нових крајева, који ради у Министарству Народне Привреде, населио је до сада у новим крајевима 1300 породица (око 9.000 душа). Насељене породице су из свију округа из старих граница, сем ужичког из кога ђе се пријављене поридице населити доцније, и од сиромашних мештава, бескућника оних места која се насељавају. Насељење је извршено у окрузима: брегалничком, кумановском, тикзешком, скопљанском, косовском, тетовском; сада се врши насељавање звечанског округа (Митровица). Већима од породица које се насељавзју сиромашног су стања, али има један део породица и средњег имоеног сталежа. Ове друге, поред добијеног бесплатног земљишта, купују земљу и за свој новзц и ту им куповину одобравају нздлежне власти. Одбор за насељазање у Министарству само одобрава пријављени!М псродицам>з насељење у новим крајевима и упућује их у поједине округе, у којимз постоје нарочите комисије, које ,их после распоређују у поједина места по округу. Ове окружне комисије остаће и даље као сталне и онз ће извршивати наређе-

ња и одлуке глазног одбора при Министарству. Пошто се заврши посао око насељења пријављених породица из ужичког округа, одбор ће почети д>а врши насељавање нових крајевз српским псродицама из Херцеговине и Дапмације, нарочито онима, које живе у Америци, е после тога пријављечим породицама из Баната, Бзчке, Срема и Хрватске. По пројекту одбора за насељзвање нових крајевз, до крајз ове године, нови крзјеви ће се населити још са пгт до шест хиљада породицз (30.000 душа).

— Међународни конгрес зз криминалну антропологпју у Пешти. —

Позив упућзн нзшој влзди. Осми међукародни конгрес за криминалну антропологију држаће се оае године од 14. до 20. септембра у Пешти. Угарска влада извстила је преко овдашњег >а,устро-угарског посланика једном нотом нашу владу о држању овог конгреса и изјаеила жељу да на конгресу буде и српска владз заступљена нарочитим делегатима стручњацима. Ми>нистар Иностраних Делз, преко кога је овај позив и упућен, послао је ову ноту Министру Правде и тр 0 жио од њега мишљење о томе да л>и Србија треба да узме учешћа на ссмом међунарсдиом конгресу за кр!им>иналну антрологију.

Германи и Словспи

1Ш)№ №1! »ИШ! Борба између Словена и Германа у Аустрији. — Главна попришта борбе. — Заоштреност борбе после атентата

Сарајевски изгреди против Срба ,ло>јачали су раздор који, у Аустрији, вла. да између Словена и Германа, Дигнувши се против Срба, аустријски најамници су распалили код пангерманаца стару мржњу и појачали код Словена борбену одлучност. У једном извештају из Беча, „Тан” јавља : Испади аустро-угарске штампе после сарајевског атентата ископали су још дубље јаз, који раздваЈа Словене и Германе у Аустрији. Борба између Словена и Германа, то је кронична болест хабзбуршке монархије у којој су цар Фрања Јосиф, који је врло популаран, и биронратија, која је далеко мање популарна, једине споне између народа разних раса, језика, религија, политичких и националних идеја. АУСТРИЈСКИ ПРОБЛЕМ. Велики успеси, које су народни покре-

ти показали у балканским ратовима, имали су великог утицаја на Словене у монархији. Самим тим, они су нагоаили Немце и Мађаре, чијим привилегиЈама опасност прети, да се спреме за очајну одбрану. Конфликт између Германа и Словена, који се за последњих неколи. ко недеља јако заоштрио, данас је проблем жоји доминира политичком оитуацијом. Треба ли, за потврду, навести да је, само због тога што се није могло постићи измирење између Немаца и Чеха, парламен-^ран живот У Аустро-Угарсној парализован ? Због сукоба између Немаца и Чеха, аустријсна влада је приморана да, позивајући се на фамозни члан 14. устава који цару дозвољава да доноси хитне законе изван устазних процедура, заведе апсолутистички режим у једном делу монархије. БОРБА НА СЕВЕРУ. Чешка је данас, у монархији, главно

поприште борбе између Германа и Сло. вена; али се борба води и на свима другим странама, свуда где се две расе налазе једна према другој. У Моравској, на сам дан атентата, водила се борба у главном месту, Брну, између чешних сокола и немачких група, којима су. нао појачања, били дошли ђаци из Беча и Прага. Крв је била проливена још у очи тога дана ; вест о трагичном догађају,, изазвавши отказ свечаности, обуставила је даљу борбу. После Моравске, долази Шлезија. Пре две недеље, у Тропави су избили озбиљни нереди. На самим вратима Тропаве, коју Немци сматрају као своју стару тврђаву, село Катарајн је постао чешком колонијом. У предпрошлу недељу, међутим, били су заназани народни митинзи и у једном и у другом месту. На немачком митингу у Тропави, посланици Сајдл и Сомер држали су оштре говоре против словенске опасности. Присутници збора отишли су после то. га на железничку станицу, где су требали да се искрцају Чеси, позвани на збор у Катарајн. Жандарми су успели да спрече сукоб, али на тај начин што Чеси у путу за предграђе нису прошли кроз варош, него обишли варош, и не излазећи из станице. У повратку са станице, гомила је наишла на чешког посланика Гудриха, који се возио колима која су била декорисана чешким народним бојама. Манифестанти су зауставили кола, поцепали чешку заставу, обо. рили кола и посланика истукли. Сукоб се ипак догодио, у Катарајну, пред вече. Између манифестаната и полиције дошло је до озбиљне борбе. Један манифестант је добио жандармски бајонет У груди. У Галицији, мржња Пољака према Немцима је исто тако велика. Познати су велики суноби у Бјелиц - Бијали, који су дали повода председнику Немачког Јединства, доктору Гросу, да интервенише код министра председника, и због којих је немачни посланик у Бечу чинио представку на Балплацу. Од тога времена, неколико пута се десило, и у разним местима, да сељаци или соколи !з'лос|тављају немачче туристе. У Сајпушу, сељаци су камењем разлупали воз са немачким туристима; у Станиславу, око хиљаду манифестаната разбило је прозоре на презбитеријуму па. стора Цеклера, )‘еднога од вођа Немаца у Галицији, и на школи и цркви ; у Ребашовицу, сељаци су порушили једну куђу. НА ЈУГУ. Борба између Словена и Германа не испољава се само на северу, сталним сукобима: на западу и југу, она се исто тако води. На недељу дана пред атентат у Сарај'еву, посланици алпијских предела имали су у Целовцу збор, на коме су протестовали против „фоворизирања" Словена у Крањској. Учесници збора су се растали певајући „Стражу на Рајни". После тога збора, дошао је и други збор, са кога је послан влади протест што су Словенцима учињене извесне концесије у администрацији железница. То показује заоштреност борбе и опасност, коју Немци осећају. Шта се догађа у Босни, познато је по последњим великим догађајима. Опасност је тамо тако велика д а ј е в л а да одлучила, кано сам јасазнао, да створи на Дринино. в у војску, као што је Аустрија имала неИада према Турској. Граничци појас ће

се населити Немцима и Мађ а р и м а. Гранични појас неће потпа. дати под цивилну власт нити имати ма каккве везе са босанским сабором. Њиме ће управљати командант тРУпа и министарство војно.

— Сарајевски Немци и Јевреји хтели су да униште српску трговину. —

У једном допису из Сарајева, загребачни лист „Српско Коло" доноси ово ин>гересантно објашњење сарајевских изгреда : У Сарајеву је некад готово сва трговина била у српским рунама. Кад је Босна окупирана, настале су нове прилике. Требало је окренути на другу страну, трговати с Бечом, Пештом и другим местима на западу. Срби се у том нису могли надметати са странцима, који су навалили у Босну после онупације. И тако су трговину узели у ру. ке странци, а Срби су поиспропадали, Међу странцима су били на првом меоту, разуме се, Јевреји. Али су се Срби помало сабрали и дошли себи. И последњих десетак година стало се Сарајево пунити новим српсним радњама, које су дивно уређене, као радње по највећим местима у држави. Окретни млади Срби трговци стали су потискивати странце. И нема сумње да би Срби ускоро заузели одлично место на сарајевачкој трговачкој пијаци. То је било трн у оку странцима, особито Јеврејима, и они су употребили атентат на Франца Фердинанда, да упропаств младу, бујну српску трговину у Сарајеву и да се ослободе конкурената. Они су потпирили мусламагску и католичку голотињу у Сарајеву, да удари на српске трговине, гостионице и занатлијске радње, да све уништи и пороби. Тако се и догодило. На челу пљачкашких руља муслиманске и католичке фукаре ишли су странци, особито Јевреји, од једне српске радње до друге и уништавали, док нису све Србе упропастили. Није се то догодило само у Сарајеву. И по другим местима су странци овако пробали да упропаете Србе трговце и занатлије. Само што им то није пошло за руком. Тако је било и код нас у Хрватској. И ТУ су странци пробали да фукару раздраже на Србе. На пример, у Вуковару су на челу фукаре, која је хтела да упропасти Србе, били неки: Халас, Кох, Хајмбургер, Кобл, Штефан, Нифер, Хохајзл и други.

И ако се могло да предвиди, да ће Бугарска, с обзиром на свој очајан војнички положај, бити приморана да упути Србији своје делегате, да непосредно моли за мир ипак нино није могао да очекује, да ће се бугарски делегати јавити без претходне дипломатске измене нота. Ипак, то се догодило. ДОЛАЗАК БУГАРСКИХ ДЕЛЕГАТА. Данас у 11 часова пре подне појавили су се на старој српској граници, код Пирота, бугарски делегати за прегово-

бз науке

1.1 СТАјим СРПСНИМ ДРУМОВИМА. II Јфза прво време владе турске у српс |м земљама јавља се камила и нароито се употрзбљавала зз теже и ДУ војне транспорте: за пренос ■"МУУ,, хране, разног материјала, све ДО Е;а>. Може се рећи да се камила у и< време са Турцима повлачила из < сних земаља. Турци су камилу, а више, сматрали као свету жиг ^њу и држали су да је велини гре) ретаварити је. Ипеда да је Србима камила билз поз|јга и у Средњем Веку. Краљ Стев| Првовенчани спомиње да је од м|арског краља Андрије добио на жлон „срацинске скотове”, што^ свакако бити камиле. Краљ Дечгрки вели у повељи дечанском манфиру 1330., да је Бугаре победио месту званом Велбужд (ади. —рд г <уиј П иамила). што ће бити

називима: грчком речи камила и турском дева. Отуда је, од Велбужда Деве Баир. У писму Флорентинске Општине босанском краљу Твртку од 20. окт. 1389. г. помињу се камиле сапете ланцима око Муратова шатора на Косову. Брокијер нам саопштава ову занимљивост: Турци у боју испред своје прве линије често постављају многе камиле и гоне их напред, да у неред дозеду непријатељску коњицу. Наш Михаило из Островице бележи (15 век) да у Турској 60 камила носи царско благо, 40 кујну и јестива, 40 царске шаторе, 300 оружје. Много је више спомена о камили у 16. и 17. веку. Она се и у овим вековима јавља у турским походима; султани имају велике и високе штале за чување камила; при сеоби и путовању султана и паша, камиле им носе пртљаг; путници на Цариградском Друму виђају велики број султанових камила на паши поред Марице; по каравансерајима у већим трговачким варошима има нарочитих штала за камиле; камиле пре.

пре анашњи Деве-Баир, него ли, иакосе то у опште узима, ЋустенДилОтари нззив велблуд сасвим је заб(, а вљен и замењен данашњим

носе рооу из АЗИЈЦ и н(ј||Јпт. Београда; на важнијим трговачким друмовима јављају се деве-ханови (камнлски ханови) и на Цариград-

ском Друму Деве-Багрдан, данашњи Багрдан. У походу султана Сулејмана на Угарску (1526) прошло је кроз Србију 20.000 камила натоварених војничким потребама. Исто тако помињу се камиле као комора у походу истога султана на Беч (1529). О. Бон (1604—1608) помиње да у султановим шталама има на 4.000 камила. Над се 1621. године будимски паша враћао из Београда у Будим, његове је ствари носило 300 ноња. Е. Челебија помиње да каравансерај Мехмед паше Соноловића у Београду. има шталу за коње и шталу за камиле; да се у Београд на нодима и камилама доноси роба из Египта, Триполиса, Сирије, Мале Азије; да су у зимском походу турске војске из Београда у Маџарску 16631664 и камиле биле у комори; да се раја у Темишвару и околини боји камиле. По белешци раваничког архимандрита Ђорђа, Турци су 1690. г. изнели из манастира Раванице 12 камила („велбљуд”) сребра и злата. У 18. веку кзмила се јавља у вој...... ч тргпринским караванима на војним и трговинским путовима. Бигрдан — Деве-Баир, Камиља Река — звао се Деве-Багрдан задуго и

у 19. веку. Прве вести о турском поразу нод Петроварздина 1716. године донете су у Београд на камиламз. У том боју, Аустријанци су заробили и многе камиле. На Цариградском Друму виђали су се каравани камила у поворци, повезане једна за другу јаким конопцима; на челу каравана од кзмила предводник је магарац, на коме јаше камилар. Виђају се каравани и од 300 камила; товаре их за трећину више него најјачег коња, али не тако лако због грбе на леђима. Ствари турског посланика Ибрахим-паше, који иде у Беч ради ратифинације Пожаревачког Уговора, носе каравани од 700 коња и 200 камила. И у Друму кретали су се каравани од Кочиној Крајини на Цариградском коња и камила као војни турски транспорти. Торнтон (1808) бележи, да се трговачкз роба преноси каргванима од коња и камила од Персијског Залива до маџарске границе. Пред наш Први Устанзк (1804) виђале су се на паши камиле изван шанца око вароши београдске. 14 ЧЦђа и све се јужније повлачи. Пред крај 19. века трговински са-

;аћај помоћу камиле ограничен је ;рпским земљама само на Маке(ију. 1 ри свем том, што ни један путо:ац од 15. па до краја 19. века е ни једном речју похвалио турпутове, у српским земљама за >ског времена јављају се и кола 1 ед товарних домаћих животиња: ва, мазге, магарца и камиле; кола фумском саобраћају вуку волобиволи и коњи. О томе имамо :у вести, бележака и података, и ћемо навести најважније и нај►актеристичније. ' 17. веку путници који путују из Зровника у Цариград, кад пређу 1 аоник, у Прокупљу најмљују кодо Цариграда. Обична кирија за а са три коња од Београда до Царада била је тада 15 дуката. Јранцуз Кикле и његово друштво 58) путовали су од Дубровника до рника на коњима, а од Зворника Београда на колима 1 најмљених ијаша Срба. То су, по његовом су, била доста пространа, кола за утника, са лесама и коверком од тна; точкови били су им готово јЕки; вукла су их три коња. Тач

ло је у Београду 200 кола све са три и са четири коња. О „сремовима" и „сремџијама",који су се називи очували и до да>нас у Нишу, има спомена и у 17. веку. На име, Е. Челебија помиње „Серемарабаси", „сремска кола" и Србе „сремске кочијаше". То су, свакако, кола како су у Срему грађена. По српском летописцу, у сеоби под патријархом Чарнојевићем 1690. год. неки су бежали Дунаву и „на колесницах". Патријарх је оставио по својој смрти и: „1 хинтов", „1 кола покривена”, „2 кочије коњске" и „2 кола воловска". Капрарино посланство (1769) најмило је у Београду 70 кочија за вожњу до Цариграда: кочије вуку по 3 коња, асуром су покривене, а кочијаши станују у Земуну. В. Бркић (1771) помиње да у Србији и Босни кола има само по равницама, али Турци радије путују на коњима него на колима. Мачва је почетиом 19. века имала како изгледа, доста кола, јер прота Матија бележи у својим Мемоарима: „Кад смо ја и Чупић дошли у ордију, застали смо попа Галоњу из Мачро ц више од 200 кочија мзчванских,

колз виђаху ове дч Цвр;;.- Г с^з, :лејево посланство (1664) најми-'где догоне дрва и траву, и други и,-