Пијемонт

Ванредно издање

БЕОГРАД, УТОРАК 22. ЈУЛА 1914. ГОДИНЕ

ОПШТА МОБИЛИЗАЦИЈА ФРАНЦУСКЕ ПАРИЗ, 21 јула Излепљени су плакати у којима се наређује општа мобилизација. Први дан пониње 2. августа у 12 ч. 1 м. по поноћи, а истине у 11. ч. 59 м. идуИе ноЋи (по новом календару), Забрањена пловидба у Финским Водама Нетроград, 21 јула. Затворена је пловидба у Финском Заливу. Изјава француског министра ПАРИЗ, 21. јула 1914 год. Бивши минисшар сиољних иослова Француске Анешо аише у „Фигаро“: „Француска није ни мало одговорна за садањи казус бели. Она није изазивана ни дражила ма кога. Садашњи избори су за њу ииак аовољни. Нас је шроје док на арошив Ишалија може да се колеба да ли да иде ирошиву својих соасшвених иншереса. Снага сила Тројнога Споразума је огромна и неисцрина. Ми смо сви саремни. У војном минисшарсшву иуно је аоуздања. Француска је решила да брани са својим савезницима и иријашељима слободу свеша. Она је решена да се бије до иоследњег шренушка и да одушевљено брани мир“. Клемансо пише у свом лисшу: Сад знамо одакле долази нааад, од које сшране долазе диаломашске иншервенције за мир, од које сшране ошаор. Инсшалирање аусшријанаца у живошним деловима сраске теришорије није обична војничка шешња. Сраско наоружање је одлично а аашриошско одушевљење велико; диверзија коју доносе 400.000 добро аосшављених српских војника није за ирезирање. Хеоман берлински коресаонденш „Машена“ шелеграфисао је своме лисшу да је Русија аишала Аусшрију шша ће да ради у Србији ако њена војска однесе аобеду, изјављујући у исшо време да неће арисшаши ни на какво њено шеришоријално увећање него да ће вртиши свој ушицаЈ да Србија ирими бишне услове аусшриске ноше. Русија о аустро-српском сукобу Петроград, 21 јула. Када је царско-руска влада дознала за садржину ноте коју је Аустрија предала у Београду, увидела је одмах да су извесни захтеви у њој били неостварљиви, док су други били изнешени у форми која се не слаже аа достојанством и независношћу Србије. „И сматрала је да се такви захтеви који умањују достојанство Србије не могу примити. Одговарајући на питање немачког амбасадора под каквим би условима пристали да обуставимо наше оружање министар спољних послова Сазонов је изјавио да би ти услови били да Аустро-Угарска призна да је аустро-сраско иишање евроаско аишање и да да изјаву да неће настојавати на захтевима који се не слажу са сувернитетом Србије. Немачка је нашла да Аустрија не може да прихвати предлог Русије. Као што се види, сви напори царско-руске владе, у томе смислу били су по несрећи безуспешни. Аустро-Угарска влада пошто је одмацила сваму пријатељску интервенцију Сила, прибегла је мобилизацији и објавила је званично рат Србији и сутра дан бомбардовала је Београд. У манифесту поводом објаве рата Србији Аустро-Угарска је отворено оптужила Србију да је припремила и извршила сарајевски злочин. Таква оптужба целога једног народа за злочин апсурдна је и изазвала је према Србији дубоке симпатије јавнога европског мишљења. Пред таквим држањем Аустро-Угарске која је занемарила изјаву Русије да не може остати равнодушна према судбини Србије, царско-руска влада нашла је за потребно да мобилише војне округе: кијевски, одески, московски и кавкаски. Ово решење само се собом наметало, јер од предаје ноте Србији и корака Русије било је прошло 5 дана а бечки кабинет није никако изашао у сусрет нашим напорима да се одржи мир. Руски цар о рату Петроград, 21. јула. У двору, у присуству царевом, одржанаје молебствија за победу руског, француског и српског оружја. После молебствија, када је цар излазио из цркве, био је одушевљено поздрављен од света, који се у непрегледним масама тискао око двора. Цар се захвалио на поздраву и рекао: „Мир нећу потписати докле непријатељ не буде сломијен“. Русија за нас Петрогрзд, 21 јула 1914. Сазонов је изјнвио српском посланику у Пешрограду , у име царске владе, да је Русија задовољна радом Србије, како на дипломатску тако и на бојном пољу,^и да 1ге, ма какви били исходи рата , учинити све да Ср-бија из њега изађе ничим неошгаећена. Француско-неманки рат Париз, 21. јула. Борбе се продужују дуж целе границе. Неманка војска је повредила неутралност Луксембурга н преко њега превела војску да бн што пре и нзненада напала француске трупе на линији Варденских утврђења. Француске трупе су одбиле енергично тај изненадни напад и Немци су се повукли на својој граници са великим губитцима.

]р6е Вел. јвдиа«Вмкм (Телефон. извешшај „ Пијемоншу“) Са аутентинне стране дознали смо да је наша храбра војска пре два дана прешла у Босну преко Дрине, н том приликом заузела Вел. Зворник, а после очајне борбе н Вишеград. мвши«. * Дакле, према ранијем званнчном извештају Мнн. спољ. послова, наша је војска прешла суву границу према Санџаку, а сада је и преко Дрине ушл а у Босну. Власник маса поч. Љубе С. Јовановића Заступник Бранко Божовић, Краља Александра ул. бр. 12. Штампарија „Пијемонт" Краља Александ. улица бр. 12. Одговорни уредник: Радован Костић, Краља Александраулица бр. 33.