Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ

Број 215.

га у овом моменту чека. Одушевљење је било неописано храброст је била надчовечанска. У пет сати у среду изјутра 28. Јавгуста Земун је постао сартавни део српске престонице. Српски Земун Српска застава која се залепршала на кули Хуњадијевој објавила је победу нашег оружја, објавила је да је Земун постао српски. Чим је наша војска ушла, целокупно грађанство вароши Зумуна дочекало је са великим одушевљењем и овацијама. Градоначелник Србин г. Ђуро Котур предао је варош команданту наше војске. Благошрење у цркви Улазак наше војске и слободу Земуна огласила су звона на свим црквама. У саборној цркви одржао је благодарење у знак победе српског оружја наш велики беседник Николај Велимировић. На јектенијама, када је изговорио Велимировић „Јешче молил* сја о благовернем нашем Краљем Петрем“ клицањем није било краја Узвици Живео орили се по целој цркви а јектеније се завршило српском химном. После свршеног благодарењај настало је весеље коме није оило краја. Слобода За све време од објаве рата велики део Срба био је затворен. За све то време они ништа нису знали шта се око њих догађа. Сваког часа очекивали су смрт. Данас је за њих освануо велики дан. Српски војници отворили су земунске затворе. Прота земунски Марковић, који је непрестано био у затвору, са сузама у очима изљубио је српске војнике, који су му јавили да је дошао час слободе. За време бомбардовања Како је објављен рат у Земун је дошло око 20 хиљада војника, они су одређени да држе положаје према Београду. На Ади Циганлији рањено је од њрх око 1200 војника. Рањеници су причали како нигде ни једног српског војника не могу да примете, као да пуцају с неба. Пад Београда сматрали су као сигурно и то су очекивали сваког момента. Живот у вароши је био ужасан, гањање и затварање Срба било је на повом месту. За Србе је било најгоре што нису знали тачно ка; ко стоје ствари на ратиштима. Новине њихове писале су само о великим победама аустриске војске. 58^-3 Последњн дани Аустријанаца у Земуну Било је то у недељу 24 у 11 сати пре подне. Један коњаник аустриски дојурио је и јавио једну ужасну вест за њих: да су наше трупе прешле и да се налазе близу Купинова. Из Пе-

тро-Варадина дошла је у помоћ 52., 37., 38. и 68. регимента. Спремали су се да дадну што јачи отпор. И заиста 25. и 26. августа мислило се у Земуну, бар по њиховом причању, да су наши уступили, чак су пронели глас да је Шабац заузет од стране њихових т|&упа. Дошао је 27. август журба међу њиховим војницима примећена је још од раног јутра. У вече је било све јасно, да се они спремају на бегство. Земунска република Ноћу између 27. и 27. августа у Земуну није било ниједног Аустриског војника. Земун је био слободна варош, права република. Страх и паника овладало је њиховим војницима и они су бежали ко ће пре. Уз пут су од сељака отимали кола и давали се у дивље бегство. После пола ноћи у Земуну је настао прави живот. Очекивала се српска војска и она је дошла, а непријатељ је побегао да што пре склони главу у петроварадинску тврђаву. Око поноћи, кад је наша варош изгледала као република, дошла је вест о ослобођење Руме, Инђије и Ирига. То су биле прве вести, које су нам јавиле о правом стању на ратишту. Весеље и песма отпочела је. Варош је оживела, нико не памти да је икада било тако. Београд—Земун Вест о слободи Земуна разнела се по Београду муњевитом брзином. Звона на Саборној Цркви означила су слободу у Београду и Земуну, спајајући их за навек у једну варош, која ће од данас престављати престоницу Велике Србије. По београдским улицама настао је нови живот, све је изашло на улицу, Београд се обукао у шаренило, добио је свој лепи изглед онакав каквога је и пре имао. На сваком кораку видите пријатеље и познанике како весела лица честитају један другоме. Ви који нисте били да видите и да осетите те прве моменте највеће радости не могуће вам је речима рећи како данас Београд изгледа. Око 12 сати дошли су у Београд први гости из земуна. То су били млади Соколи: Стеван Живковић, Љубомир Кузмановић, Стеван Грушић, Божидар Петровић, Тома Живковић и Здравко Кесић. У соколском оделу са српском заставом дошли су они, да у име Земуна поздраве Београд. Неколико београдских омладинаца међу којима је био и наш познати патриота г. Љуба Јанковић порезник, дочекали су госте најодушевљеније. Гостима је приређена закуска у пивници „Руски Цар“ где је одржано неколико патриотских говора. По-

сле неколико сати гости суразгледали Београд и вратили се да јаве Земуну да је и он заиста постао саставни део српске престонице.

Ђенерал ШтоЈн — Каријера шефа немачког ђенералштаба Ових дана, по страним листовима, много је писано о начелнику немачког ђенералштаба фон Штајну. Зато ћемо и ми у најкраћим цртама изнети његову биографију. Рођен је 13. септембра 1854. год. у Ведерштету, где му је отац Оио свештеник. 1873. године ушао је у 3. пук пољске артиљерије а 1875. произведен је у чин поручника. 1886. г. био је слушалац Војне Академије а 1888. је придодан на службу у ђенералштаб. 1890. као капетан био је у 7. артиљериском пуку; а 1896. као мајор улази у главни ђенералштаб. 1898. и 1899. учествоваоје при великим морским маневрима; а 1901. наименован је за команданта 33. артиљ. пука и произведен у чин потпуковника;

1905. је пуковник истог пука. 1907. и 1908. одређен је за руковаоца маневара и вршио је послове као шеф одељења у главном армијском ђенералштабу. 22. марта 1910. је ђенералкомандант а 22. априла 1912. произведен је у чин ђенераллајтанта и заузео положај команданта 41. дивизцје. Најзад 1913. добио је наследну племићску титулу. Шлакија за рат — Шпанија уз Тројни Споразум. Париз, 23. августа. У шпанској штампи све се чешће и отвореније јављају гласови, да би за Шпанију било најкорисније, да прекине неутралност и отворено стане уз Тројни Споразум. Имени изгледа, да ће шпанска влада ускоро попустити пред наваљивањем јавног мнења и да ће притећиу помоћ Французима. Како је и Португалија пристала уз Тројни Споразум, то ће у том случају цело Иберско полуострво подићи своју војску против Германа.

мања на Балкану?! — виче Шпиро као рис. — Па и учитељ каже да је оиа најмања! — правда се Нико. — Какав учитељ, пас ти се меса напотеза и са њим заједно! — грми Шпиро а дијете дрхти од страха. — А што је не прошириш, изроде најзадњи? — љутовито пита Шпиро. — Па... па, не могу! — изговара уплашено дијете и не /скида очију са чибука. - А шта не можеш, грдове /едан !... А како би је проширио јатаганом кад не можеш пером, пас ти се меса напотеза?! затутње Шпиро и развуче подланицом па дијете по образу — пљус! Ђетету линуше сузе ч "ооз плач једва изговараше: / Немој ме бити; шта сам /крив ?... / — Како што си крив, пасји /накоте?... А ђе су ти остале српске земље те бјеху под круном силнога цара Душана, уклетво моја? Ђе ти је Босна и \ Јерцеговина, ђе ти је стара Србија и Маћедонија, па ђе ти је Срцјем земља, Бачка и Банат,

па ДгЈлмација, па Крвагска и Славонцја и остали тврди градови српски?—грмијаше Шпиро. — Ево, ово су... ово је Стара Србија, ово Босна и Ерцеговина, ово Сријем, ово Хрватска, ово... и све су под Швабом! — набрајаше дијете кроз плач. — Под каким Швабом, пас му мајку гонио ?!... Не признајемо ми то, но бриши све... и оћу да све српске земље саставиш уједно, па да видимо која је то држава виша од српске царевине?!... Бриши, бриши.... и док се вратим кући оћу да ми све српске земље уједно саставиш и сојединиш ка треба!... Чу ли што ти рекох ?! — заврши Шпиро и оде, а Нико оста да цртдјући сједини српске земље!...

Претплата на „Пијенонт* стаје један дннар жееечно.

— Према досадашњим телеграмима Београд, 28. августа. Ситуација на нашем ратишту врло је повољна. Трупе, које оперишу према Босни и Херцеговини, заузеле су варош Фочу. Тиме је ускорено наше напредовање пут Сарајева. Јуче ујутру наше трупе заузеле су Земун поред кога је и један велики део Срема у нашим рукама. Појединости о великој победи у Срему ускоро ће нам открити величину овога сјајнога датума у историји нашег великог рата за ослобођење. Офанзива наше војске наставља се. Са руског војишта очеку!у се вести о великим биткама у Галицији и источној Пруској. Све вести отуда повољне су. Руси су већ господари скоро целе Галиције и Буковине. На француском фронту нема никаквих знатнијих измена. Француске трупе држе се и даље у дефанзиви спремајући отиор пред Паризом. У поморској борби немачка флота после већих губитака повукла се у своја пристаништа. „Европско ратиште“ Изашла је нова карта Европе, израђена у литографској радњи г. М. Милошевића. У оскудици бољих карата Европе наши се читаоци могу у довољној мери са њом послужити. Карта се може добити у свима књижарама. Благодарење у Саборној Цркви Данас пре подне у 9 часова биће благодарење у Саборној цркви у част српских победа. Благодарењу ће чинодејствовати целокупно београдско свештенство. Руси за Србе Мисија руског Црвеног Крста са 25 лекара и потребним санитетским материјалом, стигла је пре неколико дана у Србију. ј- Танасије В. БорђевиИ У последњим борбама са Аусгријанцима погинуо је јуначки Танасије В. Ђорђевић, пешад. поручник. , Тело херојског Ђорђевића, пренето је у Обреновац, где је, уз пратњу многобројног грађанства и војске, свечано сахрањено. Слава му! Главна пошта Главна београдска пошта преселила се из Његушеве улице у своје старе канцеларије, у Македонској улици.

Кш грађани у А.-ЗМ

Г. Димитрије М. Бабић, трговац из Кладова, заробљен на броду „Делиград" 13 јула на путу Београд—Кладово. Првоје отеран у Темишвар а затим, по приватном сазнању, ухапшен у Араду. Г-ђа Милева Барлов и Г-ца Славка Шапоњићева биле су у једној бањи близу Пеште на лечењу. Од 12 јула нема о њима никаквих вести. Г. Антоније Панић, начелник Жељезн. Дирекције, са госпођом и троје деце — били на лечењу у Приморју. Не зна се где су. Г. Славко Татић, писар Мин. Финансија, био је у Абацији на лечењу. Од мобилизације нема од њега вести и не зна се где је. Г. Стеван Милановић-Стевић, из Костолца — заробљен на путничком броду на путу Костолац—Београд. Со нокг ротмпта Званична потврда Београд, 25. августа. Јутрос је наша лобедоносна војска заузела Земун.

Нове рус18 победе Петроград, 28. августа Аустриска војска, | 0 ја је оперисала према Томашеву, северо-источто од Грубјешова, а југоисточно од Рава-Руске говлачи с^ сада у нереду. У правцу Лублина аЈСтро-немачке трупе потиснуте су са њихови> утврђених положаја и повлаче се на југ. Велике се борбе вод* на левој обали Висле, од Рава-Руске до Дњесд>а. Ту се туче она аустриска војска, која је узгубила битку код Лавова. — Оделења 14. тиролског корпуса, која су стигла као појачања, по*ушала су ноћу 25. августа да изврше напад *од Рава-Руске, али су била одбијена, изгубивии једну заставу и 500 заробљеника.

[|

т

Лондон, 28. августа

Пресбиро јавља, да се шанобн главног командујућег генерала Жофра методинки развијају. Савезнинке снаге, предузевши наступање. услеле су да зауставе неманке снаге и да нх пошкују према северо-истоку. Пониње велика борба на целом фронту Бордо. 27. августа званично Оаточета је борба на линф Пантеј-л-Бодуан, Омо Сезан , Витрилфрансоа н аротеже се до Вердсна. Благодарећи снажној акцији наших труаа, које су моћно аошаомогнуте британским снагама, Неици којк су се јуче и арекјуче саустили до аредела КуломЈе и Ферте-Гоие морали су јуче у вече уда ■ рити у аогзлачење. НЕУСПЕО ПОКУШАЈ НЕМАЦА Париз, 28. августа, званично. Па нашем левом крилу Немци су у свом повлачењу, прешавши Шпи-Морен, извргиили да би заштили саобраћајне везе, жестоко али и узалудно нападе прошв француских снага на десној обали Урка. Енглеске трупе про • дужују своје наступање] према Марни. На висоравни северно од Оезаш француске трупе напредују ма да с тештћама. Ситуацијаје добра на евима осталим деловима фронта. Успеси савнника ГТариз 28. августа. званично На левом крилу војска савезнртка, рачунајући ту и истакнуте одабране делове Париза, сгајто напредује од обала Урка до Мохмираја. Немци се повлаче т правцу Марне између Моа и Везена. Енглеске су трупе зарофле много непријатеља цео један пешад. багаљон, један митшљески одред и запленили велики број кара. У центру води 4е жестока борба између Лафор-Шампијаз и Витри-л- Франућ до јужног краја Арбоне. Ми нигде нисмо одступили, док је|непријатељ изгубио терена око Битри-л-Фронсиа, где се је његово кретање у назад јасно констатовало. На нашем десном кржлу, једна немачка дивизија, напала нас је на линији : Шато-Сајген, Манси, али је била одбијена северно од Шанијонавске иуме. Ситуација у Алзасу остала је иста.

*

Послецм вестн ЈАПАН ЗА Ш П^гроград, 28. августа Јављају из Токија да је јапански парламент изгласао ванредни кредит од 50 милиона за потребе министарства војног Енглески листови започињу много писати о потреби једног формалног енглеско-руског сав&а. Бугарска нува неугралност Петроград, 28. августа Ратни материјал, који ј« Немачка послала Турској остао је на бугарсАој територији. Грчко-бугарски о;носи Софија, 28. августа. _Мајор Габлешков, бугарђш војни аташе у Атини, отпутовао је на с^ју дужност.

) Јовановића. Засплник Бранко Божовић, Краља Александра ул. бр 12. Штампарија „Пијемонт* Краља Александра бр. 12. Одговорни уредник: Радован Костић,|(р ал> аАлександра ул. ЈЗ