Пијемонт
’ Београд, НЕДЕЉА 7 Септембар 1914 год.
БРОЈ 5 ПАРА
Број 224. Година IV.
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА
Стан рсдакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591.
ДИРЕКТОР Бг*анко Божовић
Оснивач! ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ
ПРЕТПЛХТА I за Србију и Буга' < " код уредништва: год на поштама: Месечно 1 За иностранство код ур«.*штва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7-50 фр. у злату.
УРЕДНИК Коста М. Луковић
Наша војска заузела је Рогатицу. У том малом трговачком месту сусреле су се трупе које су долазиле од Вишеграда и оне које су долазиле од Горажда. Одатле се крећу на Сарајево. Пут од Рогатице до Сарајева износи око 76 километара. Друк је државни и добро израђен. Најтежи део пута јесте онај преко Романије; уз Романију пут се пење у серпентинама, а тако исто и низ Романију све до села Мокре, одакле настаје леи пут до самог Сарајева. Трупе, које од Рогатице пођу ка Сарајеву имаће пред собом неколико јачих положаја. Међутим сви ти положаји по јачини заостају иза Вишеграда, који је већ наш. Најважнији од тих положаја јесу они код Хана под Романијом и на самој Романији. Положај Хана под Романијом лежи на раскрсници путева Сарајево —Рогатица и Сарајево—Власеница—Зворник. Запречава пут за Сарајево. Тај је положај веома згодан и доминира земљиштем, које је пред њим отворено. На њему се може утврдити читав један корпус, те је стога озбиљна препрека, ако га буде бранила довољна снага. Положај на Романији тако исто затвара пут за Сарајево. По величини може да прими у себе отприлике нашу дивизију. Ови положаји би заиста били велика препрека, кад би се бранили са онолико људи, колико би могли примити у себе. Али сад то неће бити случај. Мањи одреди, које су Срби изгонили из Вишеграда и Горажда неће моћи да даду отпор, који би зауставио наше продирање. А трупе, које сада Срби гоне од Зворника неће стићи да потпомогну те одреде. Треће продирање аустриско преко Дрине имало је самим тим што се по трећи пут понавља, нечег очајничког у својој основи. И заиста аустриски заробљеници изјављују, да је њиховтм официрима речено, да се не т раћају побеђени. М ђутим факат, да пут за
Сарајево неће бити довољно брањен, због тога што је на Крупњу бачено 7 дивизија и 3 бригаде свега 170 хиљада људи још јасније показује, да су Аустријанци овог пута ставили на једну карту све што су имали; али војнички „вабанк“ испао је на њихову шгету. Изгубили су и битку на Дрини а са њом и само Сарајево. Само пак Сарајево не може дати велики отпор. Сарајевско поље могло би у себе примити јака одељења, можда у величини једног корпуса, али тога сада нема. Јер Срби ће Гласинац пре заузети, него што ће зворнички бегунци и доћи до њега. Али баш и да Сарајево има довољну посаду, а та је требала да се остави у Сарајеву пре почетка офанзиве, ипак треће наше победе она не би могла да заустави продирање удружених српских и црногорских трупа. И тако је трећа битка у Подрињу решила и судбину Сарајева! Гласједногпатриоте Румуна
Румунсни депутат К. Миле аише у ,Ацеврулу: а Положај је такав , да би наше недејство било злочин према отаџбини Ми не можемо остати неутрални још и онда када је Русија већ заузела Буковину, а сутра ће и Ердељ, само зашо, што то ми не чинимо Ко не сеје тај не жоње. Од наше неушралности Руси зацело имају користи, али да ли имамо ми? Да ли ће нам руске армије вратити Ердељ и Буковвчу. кад их једном о■ куаирају? Ако не дејствујемо сада, аосле неколико недеља словенски обруч ће се савити око нас и онда ћемо имати словенску оаасност, али једчно својом кривчцом, аошто тиме аомажемо Русима, а и Аустријанцима, који су бесаоврашно и за увек изгубљени. Румунске аатриоте почињу
већ и да очајавају, бојећи се да не прође тоенутак, кад се може осшварити уједињење Румуна. Каппм у Љичу — Поновне побуне у Албанији (Телеграм „Пресбироа") Драч, 3 . септембра Од одласка принца Вида појавиле су се у Драчу велике размирице између противника и присталица Есад паше што најбоље сведоче многобројна хапшења по Драчу. Муфтија из Тиране сазвао је збор делегата из свих округа, који су узели учешћа у побуни. Ти делегати образоваће један одбор ради администрације земље.
Појединости о бомбардовању Оршаво.
За време бомбардовања Оршаве, десила се једна занимљива ситница: једна српска граната упала је у салу једног ресторана и ту на парампарне разнела бисту цара и краља Фрање Јосифа, која је стајала на почасном месту. Изгледа да је Оршава бомбардована само зато, што су наши сазнали, да ће у Оршаву у одређено време ући један војнички воз, те су тачно у то добапочели бомбардовање страховито прецизном ватром. Није се могло констатовати колики су губици непријатељеви. Фрнцуски социјалистк и рат — За рат до краја. Пре извесног времена, кад су социјалистичке вође у Француској Гед и Самба ушли у општерпубликански кабинет, мислило се, да њихов улазак у кабинет значи брзо прекидање рата између Немачке и Француске. Међутим манифести нове владе и француске социјалистичке партије, којима је објављено ступање Геда и Самбе у кабинет, разбили су те наде и нису оставили никакве сумње, да и Француски социјалисти траже, да се рат продужи до
краја, док Немци не буду истерани из Француске, па чак и дотле, док се не уништи немачки монархизам. Сем манифеста социјалистичке партије издан је од париске социјалистичке организације овај манифест становништву Париза: — Парижани! Париз се сада налази очи у очи са непријатељем; али и поред тога Париз не сме престати да се поноси својом прошлошћу, нити пак да престане да врши своју дужност. Париз се хладнокрвно ослања на своју војску, која га сада брани те ће остати миран, храбар и издржљив докле год то буде потребно. Социјалистичка партија, која је досада жрввовала све што је имала за организацију, сад је потпуно уз владу републике. Социјалистичка организација Сена продужиће да врши своју дужност и призива све своје једномишљенике, све социјалистичко становништво, да из ссе снаге врше своју дужност према отаџбини. —
— Једно писмо јуначког ђе нерала —
Заробљени ђеперал ЈТеман. јуначки бранилац Лијежа упутио је белгијском краљу Алберту следеће писмо — Ја сам се налазио у Лијежу, у фору Лурсену, који је одлетео у ваздух заједно са једннм делом гарнизона. Мој штаб изнео ме је напоље, јер су ме гасови угушили. Непријатељме је нашао у једном шанцу и ту ме је заробио. Ја нисам предао тврђаву. Опростите ми сире, ја бих радо жртвовао живот за своју отаџбину и свога краља, али то није била Божја воља!
— Посланица Св. Синода војсци. — Једно интересан тно упоређење са радом нашег црквеног поглавара. Свемогућем Богу и неиспитаним Његовим судбама, угодно је било послати нашој отаџбини нову годину тешког искушења. Верни заветима Христа Спаситеља о братској љубави и животу у миру са свим народима на земљи, народ руски, у
току своје многовековне историје, стално је тежио мирном ходу свога животног пута. Али, уједно стим, народ руски увек је сматрао за своју свету дужност да заштити слабу и угњетену малу браћу, сродну по вери и племену, сећајући се речиГоспода: „Од ове љубави нико веће нема, но да душу своју аоложи за при/атеље своје “ Сада је Русија изненадно увучена у рат с непријатељима. Имамо да заштитимо не само нашу браћу по вери, већ и да устанемо за славу нашег Цара, за част и величину Отаџбине. Руски војници! Идите с Богом на поље борбе. Нека увенча Господ наше оружје победом. Покажите нашим непријатељима војничку храбоост, вазда својствену рускоме војнику. Идите с јаком вером у оно свето дело, коме служите. Вера је непобедно оружје. Неустрашимо идите у бој; знајте да ће се света Црква Христова стално молити Господу, да вас неповредиме сачува под својим кровом и да ће даровати венац вечнога онима, којима буде суђено
да падну у славноме боју. Архипастири и пастири руске цркве! У наступајуће тешко време искушења* храбрите вашу паству, ојачајте је у православној вери, чувајте је од сваке саблазни, упућујте њен живот по заповестима Божјим, подржавајте у народу љубав према Цркви, Цару и О гаџбини. Двојином чините молитве, засве људе, војнике, који су у несрећи.
Аустријаспасава, што сејтш може спасти Неки су румунски листови јавили, да је Аустрија код румунске владе учинила кораке, да јој се дозволи, да преко румунског земљишта пребаци из Галиције у Грдељ око 300 вагона, да не би пали Русима у руке. Ти вагони требао да су у Румунију ушли на станици Бурдујени а изашли преко Гимвша. Али органи румунске владе одмах су демантовали ту, вест. Но у сваком случају у питању су 300 вагона, који ће пасти или су већ и пали Русима у плен,
ШИОД1 — Према досадашњим телеграмима Београд, б. септембра Велика битка која се водила око Крупња на фронту бовија—Зворник—Лозница завршена је потпуним поразом Аустријанаца. Непријатељ је напустио своје положаје и сад спасава поједине делове своје разбијене армије. Велики део непријатељских трупау потпуном нереду пребачен је преко Дрине. Напредовање наших трупа у Босни боље је него што се могло икада очекивати. Црногорци се налазе на петнаест километара пред Сарајевом. Заједно са нашим трупама Црногорци су заузели Рогатницу и сад заједно марширају ка Сарајеву. Наше и црногорске трупе као и делови наше војске ко.ји су прешли код Бајине Баште пресећи ће одступницу непријатељу, који се са Крупња у нереду повлачи; у исто време спречиће му да заузме одличне стратегиске положаје око Сарајева. Према томе пад Сарајева биће по свој прилици без великог отпора. Сви непријатељски покушаји да пређе Дрину код Раче остали су без успеха. На осталим ратиштима, нарочито у Галицији, Аустријанцк дају последњи отпор код Пшемисла свом многонадмоћнијем противнику. Детаљи о борбама око Пшемисла очекују се сваког часа. У колико је ситуација новољна за нас и наше савезнике види се најбоље што се све до сада неутралне државе налазе' у последњем моменту да приђу Сппразуму против Аустро-Немачке. чашаашшшшш/шшишшшшшшшшштштшшшшшт
г
/
I
Алфонс Доде Заставник (Свршетак) Мисао је била чиста, одлу-
чна, да узме заставу, да Је однесе у пук, да прегази Прусе са онима, којн пођу за њом. Кад стиже тамо, нису му дали ни да уђе. И пуковник је био љут, па није хтео ннког да види. А Хорнус се није томе надао. Псовао је, викао дрмусао војника: Моју заставу... Хоћу своју заставу!... Најзад се отвори један прозор: „Јеси ли ти то, Хорнусе?" „Ја сам, господине пуковниче...“ — Све заставе у арсеналу..., иди само, па ћеш добити признаницу... — Признаница?... Шта ће ми?.. — То је маршалова заповест... — Али господинепуковниче... „Оставите ме на миру!... и прозор се затвори. Стари Хорнус посрташе као пијан. Признаница... признани-
ца... попављао је несвесно... Најзад пође, с једном једином мишљу пред очима: да је застава у арсеналу и да ће је видети по сваку цену. Врата на арсеналу била су широм отворена, да пропусте мунициона кола, која су, увршћена, чекала у дворишту. Хорнус задрхта улазећи. Сви су заставници већ били на месту, педесет или шесет официра, скрушени, неми; ова тамна кола на киши, ова гомила гологлавих људи за њима: све је било као на погребу. На једном крају, лежале су на гомили заставе Базенове војске, натрпане на каљаву калдрму. Није било ничег жалоснијег од ове исцепане, светлеј од ових остатака златних реса, украшених копаља, од све ове славне опреме, бачене на земљу и умрљане кишом и блатом. Један административни официр
подизао је једну по једну, а сваки заставник прилазно је за признаницу, при прозиву свога пука. Два укрућена пруска официра хладнокрвно су надгледали утоваривање. И ви одлазите тако, о свети и славни остаци, развијајући своју прорешетану свилу, вукући се по калдрми, тужно, као птице са сломњеним крилима. И ви одлазите са стидом, због каљања светих ствари и свс п од вас односи по нешто од Фран-| цуске. Међу вашим извесним напорима, још је било сунца са оннх других маршева. У рупама од куршума чували сте успомену на непознате жртве. пале под заставом... „Хорнусе, на тебе је ред Зову те... иди по признаницу... II одиста се тицало признанице ! Застава је стајала ту, пред њим. Јест, то је била његова, најлепша,најосакаћенцја међу свима. Угледавши је, мислио је још тамо, на железничком насипу. Чуо је звиждање куршума, трескање војничких порција
и пуковников глас : „Ка застави, децо!... Гледао је своја двадесет два мртва друга на земљи и двадесет трећег како трчи да је подигне, да придржи јадну заставу, којаје, посртала без снажних руку. Ах! Тога се дакле заклео да ће је бранити, да ће је чувати — до смрти. А сад... крв му силан, офици— мољену заставу и стеже је чврсто РЈкама; покуша да је опет уздигне онако високо, онако право, с узвиком: „К за...“, али како му глас застаде у грлу. Осети како му копље дрхти, како му клизи из руку. У том тешком ваздуху, у том гробном ваздуху, који тако тешко притискиваше предане градове, застава није више могла да се вије, ништа поносито није могло више да живи... И стари Хорнус се сруши као громом погођен.
15. јуни 1914. — Убиство надвојводе Фрање Фердинанда, аустро-угарског престолонаследника, у Сарајеву. 10. јули. — Аустрија је упутила Србији ноту, која се односи на резултате истраге и тражи да аустријски чиновниципродуже истрагу у Србији. 11. јули. — Аустријска мобилизација. 12. јули. — Србија је примила све услове аустриске ноте, изузев оне тачке, која се односе на сарадњу аустријских чиновника. Српска мобилизација. 13. јули. — Аустријски посланик напушта Београд. Руска мобилизација у Галицији. 14 и 15. јули. — Узбуна у целој Европи. Све државе предузимају потребне војне мере. Енглеска и Италија покушавају да посредују. 16 јули — Почетак непријатељства на аустро-српској граници. 17. јули. — Покушај за посредовање пропада због одбијања Немачке. Ситуација је врло замршена. Немачк"' врши велике војничке припреме ч 19. јули. — Цар Виљем изјављује да је Немачка принуђена да извуче мач из корица. Француска и Русија мобилишу. Немачка проглашује ратно стање. 20. јули. — Немачка објављује рат Русији. 21. јули. — Немачке трупе продиру у Луксенбург, немачке патроле прелазе фраицу. г раницу на седам места. Једна немачка крстарица бомбардује Либаву. Енглеска тражи од Нем? чке да поштује неутралнос. Белгије. Немци улазе у Белгију и Холандију. Немачки амбасадор напушта Париз. Румунија изјављује да ће бити неутрална. 22. јули. — Италија изјављује неутралност. Немачка осваја Белгију. 23. јули. — Енглеска објављује рат Немачкој. 24. јули. — Немци марширају ка Лијежу. Египат изјављуједа је у ратном стању с Немачком.
При помисли на то, јурну у мозак. Бесан, устреми се на пруског ра, оте му своју толико