Пијемонт

Стр. 2.

,П И Ј Е М О Н Т

Број 229.

трупе бране садајош последње своје позиције у Француској, која ће можда ускоро бити очишћена од њих. Руси дакле могу бити задовољни својим успесима. Немачка пак армија не задаје страх Русима својим могућим продирањем у Русију. Њено продирање на исток и југ наишло би на непроходну преграду појаса утврђења од Варшаве до Ковна и линије река Њрмена,| Бобра и Нарева, која преставља огромна непроходна блатишта и шуме. Што се тиче продирања на север земљиипсм између Ковна и Балтичког мс-Ј ра, то се не да ни замислити! због немања железничких пруга, ретког становништва и грдних блата и шума. Рененкампф је овде потврдио свој глас одличног војника. Његове коњичке шетње застрашавале су Немце и добрим делом учиниле те су ови одлучили, да појачају своју источну војску. После неуспеха ђенерала Самсонова он је своје одреде вештим маневрисањем избавио из тешког положаја у који су због тога допали. У осталом у Источној Пруској бојеви могу тек сад настати свом жестином. Руси су добили велика појачања са галициског ратишта. Међутим изгледа да су Немци већ неколико корпуса вратили на запад да би задржали француску офанзиву. « Осеојачи № — Немци беже из Брисла. I . Немци се спремају да евакуишу Брисел. Војни управник Брисела фондер-Голц обратио се становништву вароши са изјавом, у којој му благодари на мирном држању за време немачке окупације и саветује му да се не гњеви и не дира Немце за време њихова одступања. Белгијски генералштаб тврди да су Немци принуђени да напусте Брисел ради заштите своје саобраћајне линије са армијом која оперише у Француској. Накнадно се јавља, да су Немци пошли из Брисела ка Намиру и Лијежу.

Пред гмђу — Немачка беа летине Садашњи рат савршено је уништио летину у Источној Пруској. Обични статистички биро даје сваког месеца извештаје о стању летине. Најновији извештаји гласе да у већини тамошњих округа, нема ни један проценат од обичног дохотка. У деветнаест округа из области главне немачке житнице земљораднички послови морали су бити савршено прекинути.

— Према досадашњим телеграмима —

У Босни су удружене србијанске и црногорске трупе допрле до горе Романије, где се налазе последњи положаји који бране пут за Сарајево. Одушевљени Босанци у масама се уписују у добровољце. На Дрини и Сави стање је >непромењено: непријатељ узнемирава овде-онде наше трупе, али при том стално добије добре лекције. Тако нпр. они су прешли на аду Циганлију те су их наши сад отерали и причинили им страховите губитке. Међу погинулима нађен је један потпуковник и два поручника. Веле, да су им том приликом потпуно сатрвена читава два батаљона. На француском ратишту нема никаквих важнијих промена. '>ранцузи полако напредују, због тога што су дуге кише отежале кретање артилерије и коморе. Руси довршавају опкољавање Пшемисла. Њихови предњи делови продрли су до у близину Тарлова, другокласне тврђаве на 80 километара ©д Кракова. У Источној Пруској влада мало затишје. Два аустриска торпзљера наишла су на мине пред Трстом и оба су потонула. Енглески марински авијатичари бацили су бомбе на склоништа за Цепелинове лађе у Диселдорфу и како изгледа запалили их. Авијатичари су се вратили неповређени. Ситуација се побољшава у корист наших савезника.

— Немци и словенски језици. —

Још од почетка рата Немци држе пољску варошицу Ченстохову. На том фронту Руси нису предузимали никакву акцију. Недавно су учитељи приватних школа замолили немачког команданта, да им допусти да отпочну предавања. Али Немац је то дозволио само под условом, да се предавања врше на немачком, а да се руски и пољски у школи и не помиње. Чувену пољску светињу, католички манастир Јасну Гору ови културтрегери су прекрстили са Хелберг. И то после оног идиотски глупог прогласа Пољацима! — Убрзавање немачке пропасти —

Лондон, 8. септ. Енглеска је решила да своју армију што више повећа, да би се убрзао слом немачког оружја. Она је предвиђала број немачких ратника као и сав ратни расход у вези са приходима немачке царевине. Сасвим је вероватно да Немачка може извести на бојно поље и као заштиту утврђења више од пет милиона војника. Главну улогу против Немаца игра енглеска морска блокада. Већ милиони немачких радника остали су без посла, а недостатак продуката уништио је немачку индустрију. Издржавање армије од пет до шест милиона на броју стаје по три милиона фуната стерлинга дне'вно. Тај огромни расход учи-

ниће да се исцрпу финансије и животне намирнице кроз неколико месеца и посигурно ће довести државу до разорења. Борба неће бити на живот — него на смрт. Срамно погажени међународни уговори од стране Немаца не дозвољавају ни Енглеској, као ни осталим савезницима, закључивање ма каквог уговора. Неопходно је онеспособити Немачку, јер иначе она би чекала згодни моменат да поново завргне рат, и место једног рата Европи би загрозили неколико будућих ратова. Отуда је Енглеска одлучила да формира што већу армију.

Шш у 1лн Нереди у поморским утврђоњима „Месађеро" доноси из Поле вест да је ових дана у Поли дошло до побуне становништва која је једва, помоћу војске, умирено. У Поли је сконцентрисано 120 хиљада војника. Демонстранти, међу којима је и велики број морнара који су се прерушили у цивила, бацали су бомбе на касарне и на логоре у околини Поле. Покидане су телефонске и телеграфске жице. У каналу према Фазони, који доминира Полом и првим форовима утврђења, нађене су многобројне мине. Пооглашено је ванредно стање и извршена су многа хапшења и стрељања. Држи се, да ови побуњеници имају везе и са Тршћанима, где су гакође нађене мине пред пристаништем.

Примљен у војску Престолонаследник Александар потписао је указ, којим се прапорчик руске војске у оставци г. Јован Л Пламенац, прима у нашу војску са чином активног пешадијског потпоручника. За пострадале Народни посланици изволели су преко Народне Скупштине, приложити Министарству Унутрашњих Дела 4200 динара као свој прилог за пострадало погранично становништво. Становништво у Београду Према најновијим подацима у Београду има око 35 хиљаде становника. Сиротиње која прима помоћ од Београдске Општине има 22.300 душа. Помаћ сиротињи Општина београдска издаје помоћ сиротињи месечно 65.886 динара. Како су ово огромни издаци, тако да се може десити да, општински приходи не буду довољни да подмире поменути расход, то се надамо да ће сви наши племенити Срби припомоћи Општини у колико је могуће да се помогне сиротињи. Црвени крст и заробљеници Породице које пишу заробљеницима у Аустро-Угарску нека пишу увек само на отвореним дописним картама са исписаним именом лица коме се пише. Ту карту требе послати у отвореном коверту на адресу : Црвени Крста—Ниш“, који ће даље урадити штатреба. Може се слати и новац али самоузвечећем злату. Извештавају се сва лица која су питала за своје војнике и породице да је за свакога упућено питање у Беч Аустријском Црвеном Крсту заједно са писмом које су породице упутиле Српскоме Црвеноме Крсту, тако ће заробљеници прочитати то што су породице писале Српском Црвеном Крсту и одговорити својим породицама. Дипломатске вести Г. Филалети, изванредни посланик и пуномоћни министар Њ. В. Краља румунског на српском двору, враћа се данас са свог одсуства. Г. Никола Кантакузен, краљ. румунски изван редни посланик и пуномоћни министар, који је г. Филалитија привремено заступао у дужности посланика, предаће сутра послове румунске леглције и отпутоваће прекосутра у Букурешт. Напуштајући Ннш, у коме је стекао глас искреног пријатеља Србије Г. Кантакузен напушта нашу отаџбину, праћен најживљим симпатијама оних кругова, у којима се кретао и које је задужио сво.јом ванредном предусретљивошћу и љубазношћу. — Не! не! ја сам убио само брата свога и никог више! * * * У подруму где ме ово двоје старих беху сакрили, чух поодавна тутњаву која допираше из даљине. Тутњава је сад тако нарасла да се земља тресла. Песак је падао између цигаља и котрљао се низ зид: бубе су извиривале и мрхале својим пипцима. Окна су прштала. Убрзо чуше се уз кућу тешкн кораци, звекет сабаља и мамуза, топот коља. Неко залупа на врата: кључ се окрену у брави и ја чух старчев глас: — Лепо! лено! спремио сам ја.... Али одмах настадоше неколико тренутака гробне ти шине. — Пали! чух глас из грла изгорела од ракије. Кућа задрхта и одмах за тим нешто пљесну као кад се комадином меса удари у гладак зид. * * * Ето то вам је рат, ако нисте знали!

-1-Бошко Поповић проф. и резерв. пешад. поручник Још првих дана велике и крваве битке на Церу, погинуо је и Бошко Поповић, професор из Београда. У релацији Бошкових старешина, после описа страшне и неравне борбе, описује се јуначка смрт пок. Бошка. „Дивио сам се и чудио његовој храбрости", прича његов наредник. Куршуми су сипали као киша, јаук и стењање проламали су гудуре, каљава земља заустављала нас је на сваком кораку, војници су газили гомиле аустриских лешева. Према небу, које је било слабо осветљено видео сам врло често Бошкову силуету, која је ишла п^ед четом, са извађеном сабљом. Често би се осврнуо војницима и викнуо би „напред јунаци! само још мало". У зору при двадесетом јуришу, видех где га неколико војника плачући, пронесоше поред мене. Сло-

бодно могу рећи био је најбољи и најхрабрији војник у нашем пуку — завршио је наредник. Покојни Бошко сматрао се не само као добар школски раденик него и као веома даровит истраживач и раденик на геолошкој литератури. Слава и вечан помен јунаку Поповићу!

Тужним срцем јављамо на шим сроднииима, пријатељима и познаницима да је наш драги супруг и отац + Глиша Јосиповић индустријалац из Београда преминуо 24. ов. мес., у 8 часова пре подне, после краћег боловања, у Врњачкој Бањи Врњци, 24-УН1 1914. г. Ожапошћени: супруга Софија, син Драгољуб диплом. инжињер, кћери: Зора. и Олга и остала родбина. 2-3

Црвени Крст моли за поклоне новаца, кошуља, гаћа, чарапа. сламарица, душека, јоргана. јастука, поњава, ћилима, шареница, пешкира, марама, назувица, опанака, ципела, папуча, нанула и посуђа.

Ппетплата н* „Пијемонт" стаје један тинар ~агрч«п. ■пвнввшввшвннвв

Наш добои, мили и узорити син, муж, брат и зет т Александар - Цане Крстић погину 9. тек. м. у последњим борбама. Дубоко ожалошћжи: родитељи: Спаса и Наста Крстић ; супру! а Мица ; сестре: Зорка и Радмила ; деда Иван; тетке: Перка и Дана; ујаци: Александар и Јова; таст и ташта Јанко и Милева Јовновић; шуцаци: Лазар, Влааимир, Илија и Цветко; свастике: Спаса и Милена и остала многобројна фамилија.

Битке се настављају Париз, 13. септембра На левом крилу отпочела је општа жестока битка између савезника, који оперишу између река Сене и Оазе и непријатеља, који је груписан у пределу Торније—Сен Кантен. У центру Французи су потисли Немце источно од Ренса, према Бери Моронвилије. На десној обали Мезе Немци су заузели предгорје Хитен-Шател и нападају у правцу сен Мијцл. Французи држе све положаје јужно од Вердена. Њихове трупе из Тула допрле су пред Бомон. На десном крилу немачки напади на Помони одбијени су. Очајни напади Немаца на положаје у горњој Мези, на утврђену линију између Тула и Вердена доказују, да је војска престолонаследника притешњена између Аргоне и Мезе. Успеси Француза Париз 13. септем. званично На левом крилу. у пределу северо-западно од Вејона, наше су трупе наишле на моћнијег непријатеља и биле принуђене, да изјутра уступе нешто мало земљишта. Потпомогнуте новим трупама, оне су доцније предузеле снажну офанзиву. Борба у овом крају узима необично жесток карактер. У центру нема ничег новог. На десном крилу, пред нападом наших трупа, које се развијају око Нансија и Тула, непријатељ почиње да попушта и лагано се повлачи. У горњем току Мозе борба се наставља. Немачке трупе могле су продрети до сен Мијола, али нису могле прећи Мезу. Петроград, 13. септембра. Аустриска војска повлачи се на зап?д, користећи се железницом која води у Краково, Пошто су потучена два пука конведа руске трупе приспеле су у Тонкс. Руско-неманки судари почињу Петроград, 13. септембра Отпочела је 12. ов. мес. борба између руских трупа и Немаца у пределу Сопотским и Друкомиски Кретање флоте Петроград, 13. септембра Једним телеграмом из Лондона јављл се, да је примећена једна ескадра од 30 бродова, за коју се незна чија је, у правцу Сунда. Та је ескадра упловила у Балтичко Море. Аустријанци врше „концентрацију у наззд" Атина, 12. септембра Јављају из Петрограда, да су трупе руске, пошто су заузеле Јарослав, потМуно опселе Пшемисл и настављају своју офанзиву према Кракову.

Стране вссти Черчил о рату Лондон, 12. септембра У интервју-у, који је недавно имао с дописником једног италијанског листа, г. Черчил је рекао: И ако још није било решавајуће бигке с немачком флотом, ми ипак владамо морем, исто тако, као да је било какве битке. Ушће Елбе потпуно је блокирано и, док је немачка трговина престала и њен увоз стао, енглески увоз и енглеска индустрија и даље раде без. престанка и многе хиљаде људи превозе се преко Океана у потпуној безбедности. Ми смо убеђени, да ћемо победити у овом рату и потрошићемо до последње фунте и жртвоваћемо последњег човека, да би смо ово постигли. Као што данас стоје ствари, благодарећи храбрости Француске војске, неочекивано брзом дејству руских армија, одважности и енергији Србије као и великој аустријскеј пропасти, ситуација на крају првог ратног месеца много је повољнија, него што смо мислили да ће бити у осмом или деветом месецу. Почевши с поморском надмоћношћу, сразмерно од један према два, наш ће нам данашњи поморски програм дати у року од године дана још већу надмоћност, када ћемо имати нове најсилније лађе, као што их до сада није било. Немачка изгледа, да је већ изиграла своју последњу карту, док Русија и Енглеска тек иочињу, за 6 месеци имаћемо један милион енглеских добровољачких војника у борбеној линији, које ће наша флота са свих крајева свота концентрисати на континенту. Овај рат мора да преиначи карту Европе на нарочитој основи; мора да ослободи расе, да поврати независност народима и да коначно ослободи Европу од несносне запетости садањег наоружања. Колера у Бену Лондон, 12. септембра Из Беча стижу гласови, да је у Угарској констатовано 9 случајева азијатске колере међу рањеницима. У Бечу се с нестрпљењем очекују гласови, који бијавили о напредовању у борбама против Руса н Срба, али ти гласови не стижу. Услед велике тражње меса за војску, стока се довози у Беч, али јој се цена веома повећава.

Власник маса поч. Љубе С. Јовановића. Заступник Бранко Божовић, Краља Александра ул. бр 12. Штампарија „Пијемонт* Краља Александра бр. 12. Одговорни уредник: Радован Костић, Краља Александра ул. 33