Пијемонт

Стр. 2

Број 230.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Људска свест — нека ми опросте читаоци што се удаљавам од предмета — је највећа чињеница; она ће срушити Немачку, која је војнички врло спремна. Што се тиче Аустрије њој апсолутно недостаје овог моћног подстрекача, а то је заједничка душа једнога народа. На први поглед могло би се рећи за аустријску војску, да је то војска, којој се треба дивити, која је потпуно дисциплинована и уређена само кад не би било ратова. То је војска за мирно доба изванредна, јер се само војска, састављена од једне народности, може борити до последњег метка и до последњег човека. Аустријанци, немајући прилике да руше катедрале и историјске музеје као Немци, свете се због надмоћности српске секући прса српским женама, које су силовали. Они се још свете тиме, што објављују лажне те-

леграме, у којима се вели да је морал у српској војсци поколебан, да колера бесни у њеним редовима, да су се неки пукови побунили итд. итд. Аустријанци су се од увек више одликовали у лагању него на бојном пољу. Малена српска војска, коЈа је у нереду, како ‘веле Аустријанци, која је десеткована од епидемије и у којој избијају побуне, задаје свакога дана нове поразе великој и беспрекорној аустријској војсци, и не треба се чудити, ако она кроз неколико дана уђе триумфално у Сарајево, с надом да уђе у Будим Пешту. Каже се за Аустрију да је она увек далеко од војске и идеје. Садашњи рат убрзаће њено морално дискредитовање и материјално пропадање а малена Србија узеће велико учешће у овом делу историјске правде.

Београц, 15. септембра На нашем ратишту настало је мало затишје. Аустријанци не ударају нигде јаче, а и наше трупе привидно мирују. Али је ипак вероватно да се наше трупе старају да искористе своје победе на Дрини и да према томе врше извесна кретања. Има нећ неколико дана како је Београд миран од потешких граната са Бежаније, те се да закључити, да су ти тешки топови прсмештени са тих положаја. На француском бојишту нема великих промена: Французи напредују полако али стално. Немци су на неколико места покушали контранападе, али су одбијени са губицима; нарочито им је страдао 14. корпус. Белгијанци су заробили један оклопљени војни воз са 2000 Немаца. Један Цепелин бацио је у Остенде три бомбе и убио једно псето. У Галицији Руси настављају да гоне потучене Аустријанце. Из Источне Пруске нема вести. Ситуација је веома добра.

№ Румуннје — Жито ва Немачку У румунским економским круговима настала је забринутост због велике куповине жита у Румунији од стране Немачке и Аустрије. Под-шеф аустро-угарске интендан гуре дошао је у том циљу у Букурешт, а сем тога и фонБиш, немачки министар заузима се за куповину жита за Немачку. Купљено је за неколико дана близу 10.000 кгр. жита. Зар се не треба плашити да 'ћемо ми и наша војска, продајући жито Аустријанцииа и Немцима, остати и сами без жита. У сваком случају резултат ове куповине је знатно повећање цене житу.

— Почетак свршетка. Петроград, 13. септ. У Кракову је међу становннштвом завладала страшна паника становништво бежи из вароши остављајући све своје имање. Аустриски главни штаб тражио је да му се пошље у помоћ још пет немачких корпуса, јер је иначе Галиција пропала. У Бечу се очекује прокламовање ратног стања, пошто полиција ннје у стању да сачува мир у престоници. Беч је препун рањеника.

Поетнлата на „Пнјенонт* стаје један гииар месечно.

порт, он га саслуша дижући обрве и мрдајући нервозно брковима, загим издаде неке хитне наредбе и одјаха пред свој шатор. Пук се спремао за тежак марш. II У хладу старих растова, бреза и јасика на брегу изнад села седели су војници наше чете и одмарали се после напорног и тешког вежбања. Пскло је јунско сунце и пржило својим управним зрацима земљу; далеко доле испод наших ногу протезала се тучна поља на којима се златило једро класје и повијало као тешки таласи под дахом поветарца. Било је подне. Прашљивим друмом промицала су рабаџијска кола са досадном шкрипом носећи робу у удаљену паланку, а у колима под кровом од асура дремале су рабаџије, малаксале од сунчане жеге и запаре. Крај пута, у жбуновима трна и глога, испреплетаним густом врежом купи на, зацвркутали би опуштених крила врапци или по који цвр-

чак. Из далека би допрло по који пут тужно блејање оваца и звек меденице. Раскопчаннх блуза, потуривши шињер под главу, лежали су војници на меком влажном лишћу, склопљених очију набреклихжила и зајапурена лица. Крај једног лепо пререзаног пања, на коме се познаваху скорашњи трагови тестере, чувао је трубач Сретен, туривши браду међу обе шаке, и пригушеним шапатом говорио је у перо писмо кући, које је каплар Станисав писао. Сретенове очи су сијале од среће, док је гледао у то прљаво парче хартије, исцеп.љено из бележника, које треба да однесе у малено сеоце његове жеље, чежњу и поздрав. Каплар Станисав је свестан своје надмоћностн и учености, званичним и важним покретом, приносио писаљку устима и смишљао почетак. „Овом прилнком добих мало времена да вам напишем ово неколико речи које смо ради вас затечу у добром здрављу..." — Славе ти, капларе, напиши нек не брину ништа за мене.

Стављен у пензију На предлог Министра Војног стављен је у пензију на основу члана 22 закона о устројству војске пешадијски мајор г. Андрија Лазаревић. Погинули актнвни официри Опште оделење Министарства Војног објавило је да су у српско-аустроугарском рату погинули ови активни официри: Пешад.мајори: Светислав Марковић и Велимир Чекеревац. Пешад. капетан I кл. Јован Вукотић. Пешад. капетан II кл. Илија С. Матијевић и Владимир Ж. Јотић. Пешад. поручници: Цветко Константиновић (рањен и од рана умро), ЖаркоДиковић и Митар Митровић. Пешад. потпоручници: Радосав 3. Стојанчевић, Војислав Бабић, Илија Ж. Станић, Павле Перишић, Војислав Т. Тодоровић, Драгутин Миленовић и Спасоје Вукашиновић. /• Адвокат Крчевшц У последњим борбама на Дрини погинуо је Славко Крчединац адвокат из Београда и ар-

тиљериски поручник. Покојни Крчединац био је један од најбољих млађих адвоката. Слава му и вечан помен! Погинули резервни официри У последњим борбама у српско-аустроугарском рату погинули су ови резервни официри: Пешад. мајор Евстатије Петровић. Пешад. поручници Војислав Ристивојдвић (рањен и од рана умро), Радомир Ђ. Миловановић, Јеротије Раковић, Станојло П. Миловановић и Петар К. Весић. Пешад. потпоручници Живорае С. Милутиновић, Душан М. Обрадовић и Тома Младеновић. Рањени официрн У борбама на Дрини рањени су ови официри: г.г. Коста Антоновић пешадиски капетан, Радмило Тодоровић, Живота Јовановић и Стеван Трифунац, пешадијски ппоручници. Несретан случај Јуче око 11 сати пре подне експлодирала је једна граната у^дворишту Управе вароши Београда. Граната је експлодирала услед тога, што су два војника покушала да истражују узрок зашто није експлодирала. Један је војник остао на месту мртав, а други је тешко повређен. После овога случаја грађан-: ство зна како треба да се у-; правља.

1ЈОП ОЈ ирсшлп ПаЈЈШПС Петроград, 14. септембра (званично) Руске шрут ушле су у Маџарску. Гоњење Аустријанаца Петроград, 14. септембра. У Галицији заузели смо Дамбуцу. Велика колона непријатељска, повлачећи се од Пшемисла, имала је да издржи нашу артиљериску ватру. Ова колона побегла је оставивши нам свој трен и своје аутомобиле. Једно друго непријатељско оделење потучено Је; гоме смо оделењу отели артилерију и настављамо да га гонимо. Петроград, 14. септембра. Службено. Борбе у Галицији истичу се нарочитим огорчењем, нарочито код Колсујока, где су Маџари одбачени са три позиције. Маџари се псвлаче у највећем нереду. Отели смо им једну потпуну батерију и заробили неколико стотина људи. Комоникације са Пшемислом пресечена су. Одбрана Пшемисла постаће пасивна. Добеглице причају, да је у гарнизону настала велика забуна. Заузели смо Гесвилок. Позадина аустриска повлачи се ка Дунајетру. Борбе између Руса и Немаца Петроград, 14. септембра Борба близу Супотскина и Друскемскина завршила се повлачењем Немаца. Непријатељ се приближио северно од места Осовац и отпочео бомбардовање тврђаве. Петроград, 14. септембра Повлачење Немаца ка Губернији Сувалки постало је опште. Тврђава Осовац наставља да се с успехом одупире опсадној артиљерији немачкој. Немци се концентришу у Белгији Лондон, 12. септембра 40.000 Немаца улогорило се у околини Ватерлоа. Немци не дају ником више одобрење за путовање у Монс. Вероватно да нико не би видео њихов трен који би дошао из Француске у Монс. Тешку артиљерију поставили су на Гринбегену и Месу. Зашто је бомбардована катедрала у Ренсу Бордо, 13. септембра Пошто је немачка влада званично изјавила неким владама да је катедрала у Ремсу бомбардована само за то што је употребљена као осматрачка тачка, саопштавамо овде врло јасан телеграм, који је генерал Жофр упутио тим поводнм министру војном: 5. армија била је у Ремсу до 5. септембра па ју је по том заменила 9. армија. Обе изјављују, да нису никада постављале осматрачку тачку на катедралу. Систематско бомбардовање отпочело је б. септембра у 3 часа по подне. Бен се сели Петроград, 13. септембра Из Беча јављају, да се већ претреса питање о премештању престонице у Грац. Блокада Котора Атина, 14. септембра Верује се, да ће се блокада Котора ускоро извршити.

вести

Поступање према заробљеницима Бордо, 13. септембра Амбасадор Сједињених Држава у Паризу и пуномоћни министар Сједињених Држава, који је делегиран у Бордоу, посетили су логоре у Блеру (департман Орн и Блај), где се налазе по групама интернирани Немачки заробљеници и рањеници. Оба представника Сједињених Америчких Држава изјаснили су се, да је тамошња организација одлична и да су сви Немци врло задовољни поступањем и негом, која им се указује. „Волфова Агенција" је приписала кореспонденту „Коријере д’ Италија“ у Бордоу тврђење, да су 2.000 рањених Немаца у Вордоу остављени без довољне неге. Поменути кореспондент јавно изјављује, да је то тврђење клеветничко и да он није никада послао своме листу кореспонденцију на коју циља немачка агенција. Многобројна обавештења о начину, на који Немци поступају са извесним бројем својих ратних заробљеника, а нарочито са Енглезима пре него што их интернирају, доказују немачку нечовечност. Тако је ових дана држање немачких власти на станици у Вервису у Белгији, било тако скандалозно, да су госпође, које су у служби црвеног крста, најкатегоричније протестовале, али без успеха.

Комитска акција

Атина, 13. септембра. Комите бугарске и једна турска банда, од прилике њих 1000 на броју, покушали су да пређу границу, али су били одбијени. Друга једна банда, бугарско-турска, покушала је да пређе готово на истом месту, али је и та била одбачена,

Реци да сам „таворију" добро изучио а и штабац ме воле. А за мојега Бошка кажи да сам молио да му дају по мало хлеба да једе нек се дете навикне а и очврсне". Каплар озбиљан и важан вуче писаљком по хартији. — „А имаш ли ти деце, каплар-Станисаве?" — „Јок, вала! Нисам ожењен. Ја се, знаш, пуштам сад најесен кући, а отац мн јавља да ми је нашао девојку. Него ја бих више волео овако, цео свет је твој, брате!" — „Молим те јави и за осуство. Молићу командира, он је добар човек знаш и сам, — нек ме пусти само пет дана да обпђем кућу и да видим дете, а и имањце нам је повелико, па да се бар штогод привреди.“ Каплар је завршавао писмо. „Сад хитам да поздравим оца, моју нану, малог сина Бошка, стрину Анђу и чика Саву...“ — „Мети, Бога ти, поздрав и за њу, знаш ону моју, само ти то некако уви, јер срамота је да виде како баш н на њу мислим.“ Каплар Станисав је ревносно заппснвао те безазлене жеље просте и сељачке душе. Над нашим главама шуштало је лишће и шуморило своју вечиту, једнолику песму; пз средипе шуме допирали су звуци секнре о дрво, а кроз збијене и испреплетане гране блиснуо би по који зрак врелога сунца и обасјавао би уморна и прашљива лица изнурених војника. III Нза црних планинских врхова сунце је бацало своје последње зраке на угрејану земљу, када је поднаредник из штаба идући до чете по логору, раздавао писма војнидима. Било је једно за Сретена. Жељно је цепао прљави завој, за који му се чинило да му доиоси мирис покошеног сена са ссоских лнвада, свежину брезових шума и топлину родитељских недара. Наслоњен иа једно дрво, пажљиво је читао сваку реч. Но одмах после првих редова руке му задрхташе, учини му се да се логор са свима његовим шаторима и војницима окреће око њега, вилице

му се затресоше као у грозници, а у грлу и грудима га нешто стеже и загуши. „ . Донесмо га болесног са њиве; ватруштина га никако не остави. Била је чак и баба Цвета из Стрмостена и гасила му углевље, па ништа. Пети дан умре...“, — читаоје из тог црног писма. Писмо му је испало из руку. Загледао се ј земљу и у памети му се створи слпка целог тог страшног и ненадног догађаја, Виде како на простим носилима од прућа носе сељаци његовог малог Бошка; у ушима му забруја глас малога звона са старе сеоске црквице и благи глас старога попе који из старачких изнемоглих груди пева: „Свјати Боже!...“ Чу и кукњаву његове старе нане и његове Станојке; он виде како се оне бусају у груди, уплакана лица и распуштених власи, и сузе му као бујице грунуше из очију. Јецао је п руком притискивао груди, где га је нешто пекло и тиштало као врело гвожђе. Сунце је све дубље падало за брегове; логор је одјекивао од вике и говора војника који су се журно спремали за вечерњу молитву. Сам, са својом тугом, стајао је трубач Сретен наслоњен уз дрво. У том викну дежурни каплар: — „Сретен трубач, силази за м ’Литву!“ Он се трже, обриса рупцем очи, притеже опасач и стрча пред строј. Скиде капу, принесе трубу устима и засвира молитву: „Дај нам, Боже благи, „На Косово поћи!...“ Ннкад још не чуше војници такве звуке из Сретенове трубе, и зачуђени и узбуђени окретаху главе тамо где је стајао он. А звуци меки, дрхтави и топли, звуци који су се откидали од душе и срца сиротог трубача, треперили су по мирном ваздуху летње вечери и дизали се чак горе међу оно азурно плаветнило и ту се молили за покој душе малога Бошка. Мнлртин Јомноиђ

Власник м*са поч. ЈБубе С. Јовамовића. Заступник Бранко Божовић, Крад>а Алекандра ул. бр 12. Штампарија .Пијемонт" Краља Алексамдра бр. 12. Одговорни уредник: Радован Костић, Краде Алексаидра ул. 33