Пијемонт

Београд, СУБОТА 20 Септембар 1914 год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 234. Година IV,

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А

Стан редакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР 7>г«аицо Божовић

ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарску код уредништва: год. 16 дин. на поштама: Месечно 1 дин. За иностранство код уредништва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7'50 фр. у злату.

УРЕДНИК Коста М. ЛуковиЂ

Велико евоопско крвопролиће, које јс покренуо немачки император, почело је без одређеног циља. Цар Виљем II објавио је рат Француској само због тога што су над белгиском територијом летели француски аероплани. Он је објавио рат Русији само због тога што смо предузели одбранбене мере за случај оружаног сукоба са Аустријом и што нисмо, по тражењу Немачке, од тога одустали за 24 сата. Аустроугарски монарх објавио нам је рат под изговором, што смо ми почели непријатељства против његова савезника. Најзад је Енглеска објавила рат Немачкој због повреде неутралности белг*,ске територије, од стране Немачке. Узроци за ужасна крвопролића сасвим су незнатни тако да им се пе може дати никакво значење. Уз ове истакнуте побуде стоје и стварне чињенице које сада нису никаква тајна. Немачка у току последњих педесет година, тежи ка господарству над целим светом. У прошлом јулу она је први пут наишла на препону. Благодарећи грубости пруске психологије она није ни покушала наћи другог исхода из обог сукоба осим рат и само рат. Почело је европско —затим светско поприште. Прави циљ Немачке која је објавила рат целом цивилизованом свету, јасан је. Такође је разумљиво, што су Србија, Француска, Белгија, Русија, Енглеска и Јапан увучени поступно у рат, пошто није било другог исхода осим оружаног отпора. Не може се ни мислити да ће савезници пошто одбнју најезду аустро-немачке војске, бити мирни и задовољни својом победом. Када савезна војска изврши свој тешки посао наступиће време дипломатског решавања. Јер тада ће се третирати питање не о практичном поређењу аустро-немачке војске са савезничком, него о целој будућности Европе. Ми не сумњамо у претпоставку да ће се велики европски рат свршити потпуним расулом Аустрије и тешким поразом Не-

мачке. Шта ће савезиици радити другога дана после свршене победе? Судбина Аустро-Угарске решена је унапред. Полнтички живот Европе у прошлом столећу јавља се као жеља за националним препорођајем. На разваI линама отоманске империје створена је : Грчка, Србија, Румунија и Бугарска. На штету Аустрије створила се Италија. Сада је дошао ред на остале народе Средње Европе, који су свезани у јединство Хабсбуршке монархије. Пораз аустро-угарске армије развезаће историске чворове у аустро-немачким областима, које сачињавају Хабсбуршку монархију. Не улазећи у појединости можемо предсказати да ће победа савезника повући за собом и национални препорођај свих саставних делова Хабсбуршке Монархије. Они делпвк А) стри јс који су нацианолно незсни са суседним самосталним народима, арипашће оним државама коЈИма их ваде њихове национслне тежње Ириродно и сагласно оиштем шоку евроаскг исшорије руске области Хабсбуршке монархије ући ће у сасшав Русије. Пољске земље биће сједињене у обновљгну Пољску. О.талп аусшроугарски народи , или ће образонаши засебнг држчве, или ће се арисајединити државама чији народн имају с њима крвну соодност Сада не могу изнићи принципијални спорови: могу само несагласности о границама нових области и држава. Будућност Немачке сасвим је у другојачем положају. Овде је све неопредељено, осим питања о Елзасу и Лотрингији. Полазећи од последице ка узроку, многи узимају да је први извор садашњем рату још 1871. година када је Немачка заузела ове две земље. Тако чини један део енглеске штампе и енглеских политичара. „Вратите Француској насилно узете њене провинције, потопите сву немачку флоту и тада иеће више бити повода за нови европски рвт.“ Тако се, у крупнијим

потезима опредељује сада већи део енглеских политичара. Оно нам изгледа кратковидо. Велики европски рат, кад би се завршио само тим резултатима, био би залудни губитак стотинама хиљада људских живота. Немачка, остајући лод вођством Пруске, остала би она иста Немачка, која не признаје никакве међународне обавезе, никакав морал нити најпростију потребу човечности. Оставити у неприкосновеном виду немачку царевину значило би приготовити у недалекој будућности, нови европски рат, а до његовог почетка исту систему непрестаног наоружања од чијег терета пати цела Европа. Најсмелији енглески државници помирили су се са судбином о потреби слома немачке царевиие. „Нећу се смирити док не потопим сву немачку ратну флоту“ рекао је први лорд адмиралитета. „Борићемо се до последњег човека, док не уништимо немачку тираниЈу" — узвикнуо је државни канцелар. Али ни један од одговорних Енглеза не решава се да истини погледа право у очи. „Ми се не боримо против немачке царевине, — говоре представници радикалне странке енглеског друштва — него против немачког милитаризма." Како може бити немачко-пруски милитаризам одвојен од саме Немачке Царевине ! Тројни Споразум није почео рат, него га је примио. Хтео не х гео мора га довести до краја; јер у противном случају он ће постати слугом немаЧком цару. Тројни Споразум, у случају крајњег успеха, у који ми верујемо, дужан је да обрати своју пажњу на свој основни зададак. Милиони људских жртава биће узалудни ако у самој основи не буде уништена европска несрећа. Европу једе пруско немачки рак. Неопходно је изгорети га усијаним гвожђем. „Новоје Времја“.

Из шарв орошлош — Немац о току рата. —

Један лондонски лист објавио је аисмо једног немачког вишег чичовника његовом дру гу Холанђанину. Ппсмо је аисано аре месец данз, у аочетку

немачких недела. Између осталог у аисму се налази ово место: — Рат није аошао оним током , којим смо се ми надали. Савезници су доли необично велики отаор и ми ао чтвемо да сшоахујемо због мо гућег несрећног свршетка рата. Наши су губици тако вептн да је цар забрпнио да се они објављују. Наши су ђенерали безумно жртвовали људске жи воте, наши су војннцч гинули хиљадама. Не може се. одредити величина губишака, али ја мислим да смо изгубили до 450.000 људи. Ако се рат и даље настави како је почео, нећемо моћи да се против Руса обрнемо с надом на усаех. —

У ВелгМи — Опсада Антверпена. Копенхаген 16. септ. Антверпен очекује опсаду. Хране и муниције спремљено је за читаву годину дана. Становништво се спрема да и зиму проведе у опсади. Иемци непрестано доносе опсадне топове. Али становништво је уверено да до опсаде и неће доћи због француских успеха.

— Раздор између Баварске и Пруске —

Петроград, 15. септ. Традационална мржња баварска, која се јасно испољавала у четрдесетогодишњем периоду политичког живота Баварске и Пруске поново је почела грозити опстанку германског савеза. Германски гарнизон у Брислу, састављен од пруских и баварских војника, налази се сада у стању потпуне резорганизације и сваког дана прети опасност да дође између Пруса и Бавараца до раздора и нереда. Исто тако баварски краљ Лудвиг, није задовољан држањем берлинских кругова. Кад се пре кратког времена германски генералштаб обратио краљу Лудеигу да се баварске резерве пошљу у Елзас као помоћ та-

мошњим пруским трупама, краљ је одговорио категоричким непристанком: да су баварске резерве потребне да остану за одбрану баварског краљевства. Могуће је да ће се у току рата, Баварска одлучити на извесна решења, која се неће ни у колико слагати са стратегиским намерама прускога краља.

— Бугарн се играју с ватром —

Из Петрограда су стигле вести, да су у Видину Аустријанци са знањем бугарске владе наоружали путничке боодове „Франц Фердинанд" и „ бранц Деак“ те их тако претворили у речне крстарице. Ово је учињено да би се онемогућило, да руски бродови доносе у Србију муницију. Не знамо у колико је та вест тачна. Али у сваком случају, бугарска игра врло ризичну улогу. Својим изјавама о неутралности она мисли да задовољи владе Тројног Споразума,! а овамо својом хотимице немар-1

ном неутралношћу иде да помогне Аустрији. Оии у Софији варају се, ако мисле, да то Тројни Споразум не види. То њихово држање учиниће, да при закључењу европског мира неће бити речено много у корист Бугарске.

Мц н вробиц — Успомене из рата у ваздуху. —

Један штокхолмски лист штампао је један интервју са првим немачким авијатичарем, који је летео над Паризом. Авијатичар описује свој лет и вели: — За време мога лета нада мном су летели француски авијатичар Блерио и енглески Бристол Они су се уздигли за 300 метара нада мном. За све време лета осећао сам се као тица, коју гони соко. Морао сам се стално чувати и измицати од бомби које су на мене бацали моји ваздушни непријатељи са виси'не од 150 метаоа.

— Према досадашњим телегоамима —

Београд, 19. септембра Победа наших трупа на целом фронту нотпуно је осигурана. Налазимо се пред даном наше велике победе и потпуног пораза аустро-мађарске војске. Наше трупе у Босни успешно продиру ка Сарајеву, чији пад можемо очекивати сваког момента. 0 великим борбама које се воде око Пшемисла још нема никаквих детаља. Руска офанзива у Маџарској напредује успешно. Велика паника коју су изазвали бегунци из Галиције овладала је целом Мађарском. На француско-немачком бојишту ситуација најповољнија. Француско лево крило развија се све више на север између Оазе и Ена. Његовим напредовањем прети опасност десном немачком крилу. Северо-источно од шуме Лега Немци су са великом снагом напали Треси-ле-Мон, али су одбијени са великим губицима. У областиме Вевра, бију се жестоки бојеви, французи напредују на више тачака, нарочито источно од Сен Мијела. У досадашњим француско—немачким борбама губици немачки износе више од 300.000 мртвих. У Паризу сматрају да се приближио дан коначне француске победе, нарочито после успеха савезничке војске да потпуно разбије немачко десно крило. Стање немачких трупа које оперишу према француској сасвим је рђаво, војнички дух је сасвим опао, код војске се осећа општа изнуреносг и малаксалост.

А. Н. Крј а нчани нов: ФРАНЦ ЈОСИФ

Он је већ навршио 85 година; он старац кога је Европа навикла називати уваженим.. Лицемери су тврдили са висине парламентарних трибуна да је његов живот потребан за мир целога света. Да нема њега рат бн одавна букнуо као неопходност и неизбежност. И ево, он сам потпалио је европски пожар почевши бомбардовати иезашгпћену варош, за коју је Србија била обвезана од стране Русије н других сила на Берлинском Уговору, да је остави неутврђену ради аустриск. х интереса. Баццо је угарак својим старачким и грешним рукама у полрум барута и отишао је на страну пушећи цигару смешкајући се на призор. Стотине хиљада живота погинуће, милиони ће бити разорени, царства ће пасти, а он стари грешник и лицемер об-

раћаће се своме „драгоме народу“ који се гомила око његовог престола и тврдп, да је његов рад — праведно дело. Не, његов жнвот није продужен ради тога, да дугом низу злочина, које је учинио према својим народима, дода јога један коме још равнога није Ои.ло. Живот му је био продужен због тога, да би се покајао пред онима, чији сав живот од њега био кињен — пред Словенима, његовим подаоицима, којн су га, без обзира на превртљивост његове речи, искрено погатовали и волели. Особито Пољаци, чије пукове он сада шиље на удар немилосне борбе против руског брата великана. Тако је била велика лојалност и монархизам његових Словена, да су они њему све праштали и величали би његов престо кад би он макар и на деветој десетини знао шта монарха чини

часним и паметнпм. Али он није могао бнти ни частан ни паметан. Од своје младости суви и сурови егоист, он на своју дужност није гледао као на обавезу него само као на право. Правом насиља унесрећио је не само свој народ него и своју лепу жену, осакатно је и натерао на самоубиство свог јединог сина навледника. Почео је живот с иодлошћу, проживео га, оскврњујући своју високу дужност лажима, насиљем и преварама а сићи ће у гроб са узвиксм проклетства од етрапо свију поштеннх људи. Какав почегак такав и свршетак. Деветнаестогодишњи младић, не успевши ступити на престо, нарушио је свето обећање проливши благородну крв за коју је био обавезан да је чува. Сви се сећају те тужне историје; али сви не знају њене карактеристичне појединости. Ево пх: Командант угарске, независне армије Хегеј — предао се руском фелдмаршалу Паскевићу 1848. г. код Пиљлогоша, не

због тога што су Мађари били од Руса до ноге потученм, него због тога што су увидели безциљност противљења и, мрзећи Аустрију, сањалн о сједињењу са Русијом. Хергеј и његови другови — геперали обратили су се, преко Паскевића, цару Николају и, у име угарског народа, предложили су му круну Угарске. У познатом телеграму Паскевића: „Угарска је пред ногама Вашег Велнчанства" налазио се смисао много тачпији него онај који му је службено придаван. Не гледајући на сву очевидну згоду предлога, Николај, као ирави ритер, пре свега чувар династичког права, сматрао је да није право узети круну од бунтовника који су се дигли против свог законитог господара. Он је одбацио угарску круну, гарантовао својом царском речју живот угарских вођа и, преко Паскевића, обезбедио њихову предају у руке Аустријанаца — часном речју Фрање Јосифа. Када је, после неког времена, у Петроград дошла вест, да се угарским генералима, без обзира на обе-

ћавану амнестију, суди и одређује казна — цар Николај одмах пошље у Беч свога сина Константина, да Фрању опомене на задану реч. Доласку Константинову толико су се обрадовали иа бечком двору. да су, у част његова доласка, прнредили у Хофбургу раскалашни бал. Када је, између два кадрила, Константин улучи«>прилику и обратио се Фрањи са питање.м о угарским генералима, Фрања је равнодушно одговорио : „Како жалим што сам много задоцнио. Ја сам тек потврдио регпење суда.“ — „А реч ?“ упита велики кнез. — „Каква реч?! —иронично добаци Фрања и позва раскошну даму да играју валцер. Велики кнез седе у наслоњачу и бечке лепотице дуго су се трудиле да га развеселе. Како се дознало после — у самом почетку бала Фрања је, седећи у углу собе, брзо потписао смртну пресуду, предвиђајући о чему ће да му напомене посланик „његова друга и спаситеља." Осамнаест угарских вођа били су повегаани. Николај пије протествовао, угушио је лмчну увреду мислећи да је, и у овом случају, иеопходпо спасти свој приицип, и сакрио је подлост Фрање Јосифа. Ово Мађари нису Русима никада опростили. Са страшћу, која је њима својствеиа, бацили су се у наручје свога џелата, задржавајућн према Словенима више мржње пего сам џелат. Сам Андраши, који је био међу осуђенима, али се спасао у Енглеској, пастао је приврженик Фрањин, измислио систем Аустро-Угарског дуализма са цнље.м да скучи Словене и склапгњем Тројног Савеза, да скучи напредак Русије. Таква је била благодарност за благородно ритерство имперагора Николаја. Подло држање Фрањино у односу са Русијом за време Кримског рата 1887. г. и за време Балканског Рата — држање, које је непрестапо водило ка службеном расцепу између Русије и Аустрије било је само клица онога зрна које је бачено 1848. го-