Пијемонт
Стр.. 2
ПИЈЕМОНТ
Број 234.
па на томе фронту била добро позната. Најглавнији задатак у овом тренутку био је разгром целокупне аустроугарске армије управљене против Руса, те, у сравњењу са тим грандиозним задатком, операције у Источној Пруској нису могле бити за Русе од првостепеног значаја. Док се на јужном фронту била ова велика историјска битка, која је Русима донела велику и сјајну победу, дотле је армија генерала Рененкампфа морала узмаћи испред надмоћнијег противника, који се, према последњим вестима, још увек појачава новим трупама са западног војишта, на чије се пак место шаљу ландверни одреди. А пошто се за последњих дана положај немачких трупа, које оперишу на француском војишту, знатно погоршао, то свако даље бројно слабљење њихово било смањивањем стратегијских резерви било заменом тих трупа трупама ландвера у намери да се појача снага која оперише против Руса у Источној Пруској, — показује на измену у општем стратегијском плану немачког главнокомандујућег. Пређашњи план, да се најпре сломи Француска па да се затим свом снагом баци на Русију, како изгледа, напуштен је. Не пожњевши довољно успеха у Француској, Немци одједном напуштају концентрацију свих својих трупа, којом су хтели нанети одлучан удар савезницима, и као да намеравају да се бране на западној граници. Ако се упореди ова измена плана са већ доказаним обраћањем Немачке председнику Вилсону с молбом за посредовање у питању о закључењу мира, онда се мора доћи до закључка, да Биљем II почиње испољавати збуњеност у своме раду. Уверење о могућности потпуне победе, како на западном тако и на источном фронту верогатно поколебано је, и он почиње мислити о томе како да заврши рат са најмањом штетом по снагу Немачке. Зато му је потребан макар и привремени али велики успех против руске армије, да би на тај начин учинио Русију попустљивијом у питању о миру. Али он заборавља да руска армија, у тесном јединству са француском, енглеском и белгијском армијом, неће вратити мач у корице док немачка армија не буде сва смрвљена. Изводећи свој опасни план Виљем II ће вероватно бацити против Руса максимум све своје снаге, коју буде могао дићи са западног војишта. Према томе наступање немачких трупа на руском фронту може бити и врло озбиљно. Наравно, храброст рускога војника и вештина и искуство војсковођа одстрањују сваку бојазан. Руска армија здрозгала је милијон ау-
строугарских бораца, па се неће плашити ни милијона немачких бајонета.
Пропаст пемачке трговине — Очајна одлука бродарских друштава У поморским круговима Њу Јорка тврде да је немачка влада наредила свим својим трговачким паробродима, који се налазе у американским пристаништима, да се спреме за поморски пут. Поводом овога треба забележити да покушај Немаца, да своје пароброде придаду американској влади, није успео. Агенства и команде немачких бродова у американским пристаништима, страдају од недостатка новчаних средстава за одржање команде и бродова који стоје без посла. Према томе компанија на линији „ХамбургАмерика“ и „Северни немачкиЛојд“, пали су сада у забуну — да продаду своје пароброде. Сада саопштавају да су пароброди узели резерву угља и отпловили на море. Немци, очевидно, — пошто им се слабо осмехује перспектива будућности — више воле ризиковати са својим бродовљем макар и по цену ропства — него да њихови бродови служе на корист американским кредиторима, који би их задржали због дуга у случају да се рат продужи још за неколико месеци. ШШ полмгјоц — Шта се у Енглеској сматра за увреду. Недавно је пред лондонским судом био један занимљив претрес. Један полицајац оптужио је једног грађанина, да га је назвао погрдним именом „Немац“ Суд је нашао да је назив „Немац“ увреда и осудио је тог грађанина. Најновија увредна реч у Енглеској. Шт Гпош — Једна хумана енглеска / уст^нова. У ЕнЈРЛеској постоји једно удружење које има безброј чланова по целој држави: то је Војска Спаса. Циљ је тог друштва да се помажу и спасавају ближњи из беде и невоље. Чланови друштва притичу у помоћ сиротињи, болнима, жртвама несрећних случајева итд, Сад су чланови Војске Спаса проширили своју делатност на војничке логоре. Енглеске војне власти одобриле су Војсци Спаса да разапну своје нарочите шаторе у логорима британске војске. У
имају два циља : да унесу немир међу наше становништво, у што неће успети, или, можда, да на тај начин неутралним државама донесу новости о свом успешном проднрању са намером да ће такви извештаји утицати на јавно мњење неутралних држава...“
СВ6Т И РАТ — Занимљивв ратне ситницв. Ред је на варош Данциг. Политехничка школа у овој вароши наименовала је генерала Хинденбурга за докторатехнике. То је може бити најпогоднија титула, која се може дати једном војнику. * Последњих дана, Немци су објавили у Милузи заузеће Белфора и разделили су својим војницима дописне карте, на којима је писало: Успомена из Белфора. Неки су чиновници чак и заставе истакли због ове тобожње победе. *
Принц Јоаким, син цара Виљема, подвргао се ампутацији ноге. Резултат операције још није познат. * Чудновата сличност. Изгледа да на пад амбициозних монарха утиче број 14. И збиља, француска хегемонија, коју је Луј XIV створио срушена је 1714 године. Наполеон је пао 1814 године. И није дрско рећи: да ће 1914 године, имати пресудан утицај на сан Виљема II.
РЕВИЗОРИМА Г. Страхиња Нрунић, престао је бити наш администратор. Скреће се аажња ревизорима да обрачуне аошљу не аосредно уредништву. Обрачуни и ма каква друга издавања без дозволе уредника неће се аризнати.
тим шаторима војници добијају новине и часописе, могу писати писма и одмарати се, г.ити кафу и чај. Ова нова установа Војске Спаса допала се веома енглеским војницима и официрима. После учења или смотре гомиле војника хитају тим шаторима и поткрепљавају се малим закускама. Ту ко хоће пише писма која се предају члановима Војске Спаса, које се старају да их испошљу. Благодарност војника према њиховим добротворима тако је велика, да се ови брину за чистоту тог шатора, перу посуђе и најусрдније помажу члановима Војске у њиховом домазлуку. Сем тога чланови Војске Спаса, који се налазе у близини, бојне линије организују нарочите одреде, који обилазе логоре и скупљају од војника прљаво рубље и исцепано одело. Рубље' се даје праљама—добровољцима, а затим заједно са оделом долази у нарочите радионице, где се све доводи у исправно стање.
Трајом рота
Енглеска штампа говори много о трајању рата. По извештајима излази да се Енглеска спремила да ратује макар и више од годину дана. „Тајмс“ вели, да Енглеска није желела рат, али сад кад је отпочео рат њој је све једно. Што се тиче Енглеске она може водити рат до у бескрајност — њена ће се земља томе прилагодити. Ако је флота њен штит, војска ће јој бити мач. Према томе она ће на сувоземну војску обратити највећу пажњу. Енглези знају да је за стварање војске потребно доста времена, али они не морају да се журе. Војска од милион људи не може се брзо створиги и заиста према ми-
шљењу Енглеске тако велика армија може се створити тек кроз пет година. Сва та излагања и прорачуни писани у стално ратоборном духу страшно нервирају Немце и бацају у беснило, пошто од свих зараћених држава Немачкој је нарочито стало, да сс рат што пре сврши. Немачка је хтела да ратује свега неколико недеља, или у крајњем случају неколико месеци. Зна се, да би дужи рат за свагда уништио немачку трговину и индустрију.
Грчки КРШђ за наше рањенике
Ваљево, 19. септем. Г. Криферд Пррјс, доаисник „Тајмса и , који се од неког вре мена бави у Ваљеву, обишао је овдашње болнице и дубоко аошресен оскудицом хирурго, која сс у њима осећа. Он је на шу околносш обрашио аажњу Његовом Величансшву Краљу Гр<ке, чију је високу наклоносш срећан да ужива. Његово Вгличанство Краљ Грчке одмах му је одговорио овом деаешом. „Радоваћу ' ш се, да аошљем још десеш хирурга. Надам се да ће то бити досша“. Константин Ми смо из дна душе зах * валнч Његовом Величанству Краљу Грчке, који је надахнуш највећим човекољубљем, аохитао да аошље лекарску аомоћ нашим рањеницима онда кад им је она била на/аотребнија и дао новог доказа о срдочносши оних веза које аосшоје између грчких и сраских народа. Што са тиче г. Прејса он нам је у овој арилици својом срећном инцијашивом учинио једну од оних услуга које се не заборављају.
— Аустрија не може да брани Краково —
Петроград, 18. септембра. Заробљеници који су стигли из Галиције причају, да је немачкој војсци у Саксонији издата наредба цара Виљема у којој се наглашава да је немачка војска дужна бранити Краково. * Из овога се види да су Немци после пораза аустмиског, осетили да им са те стране прети највећа оп< сност.
ВОЈВОДА
У уторник 16. септ. умро је у Никшиву војвода Шако Петровић — Његош. У њему је Црна Гора изгубила великог Србина родољуба и демократу. За време прве партијске кризе у Црној Гори он је први устао против странке која је ишла уз владу и ставио ‘се на чело Народне Странке. Као шеф странке он јебио и први председник Црногорске Народне Скупштине. Исгакнут, на челу напредног покрета, покојни војвода био је врло омиљен и [високо поштован како код првака—тако код омладине и целог народа.
Слава му и вечан помен!
Нови официри Потписан је указ, кфим се производе у чин пешадијске подпоручнике наредници - питомци Војне Академије:
Александар Стојићевић, Божидар Божић, Божидар Петровић, Боривој Радојичић. Бранимир Живковић, Бранислав Стојковић, Велимир Немањић, Вишеслав Зотовић, Војислав Петровић, Димитрије Ђорђевић, Добросав Камперлић, Драгољуб Игњатовић, Драгољуб Стојановић, Драгутин Савић, Ђорђе Дуњић, Јаков Ђорђевић, Јован Богдановић, Јован Црвенчанин, Лука Јестровић, Љубивој Стаменковић, Милан Марковић, Милорад Марковић, Милосав Недић, Мирко Богићевић, Никола Димлтријевић, Радоје Благотић, Радослав Ђурђић, Светислав Антић, Светислав Радовановић и Спасоје Сретеновић. Гаврило Принцип Бечки листови јављају да је истрага о убиству престолонаследника Фердинанда била одложена после објаве рата и да ће се поново ових дана продужити. Службене бечке новине уверавају да ће се за време поновног саслушања доћи до важних открића. Према овоме Принцип је жив. Занатско-тргованка школа Пошто је услед ратних прилика онемогућено оснивање Др-
жавне Стручне Занатске ШкоЈре у Призрену, министар народне привреде решењем својим отворио је у Призрену Општу Занатско-Трговачку Школу. Уважена оставка Љубомиру Трпковићу, царинику четврте класе царинарнипе пријепољске уважена је оставка на државну службу.
Црвени Крст моли за поклоне новаца, кошуља. гаћа, чарапа, сламарица. душека, јоргана, јастука, поњава, ћилима, шареница, пешкира, марама. назувица, опанака, ципела, папуча, нанула и посуђа.
(Д11К0Г РДТИШТЛ Фрацуско бојиште Париз, 19. септембра. На нашем левом крилу ситуација се брзо побољшава у нашу корист. Свеже енглеске Шрупе, које су армије ђенерала КлукадохваШиле с бока наШерале су Шу армију, да брзо повуче на исШок. Наши су одреди заробили 200 Немаца и 3 Шопа. У Шампањи ми смо одржали своје положаје. На истоку од Вер] дена било је незнаШних чарки. Руске операције Петроград, 20. септембра. Продужујући гоњење Аустријанаца наша војска прешла је «реку Вислоку. Око Пшемисла операције се развијају успешно. На фронту према Немачкој нашл војска налази се у непосредној близини непријатеља. Озбиљније борбе очекују се у току ових дана. Пут цара Виљема Копенхаген, 18. септ„Келнске Новине“ јављају, да је цар Виљем отпутовао са француске границе у Источну Пруску. Мисли се да он намерава да предузме главну команду над свима трупама каје оперишу према Русији. Немци се утврђују Петроград, 20. септембра Немачке Шрупе Које Се налазе између Торна и Калигиа добиле су велика појачања. Подижу се поШребна уШврђења и спрема се све за велику и одлучну биШку. Одликовање војсковођа Петроград, 20. септембра. Његово Величанство Император одликовао је орденом Александра Невског: генерал-ађутанта артиљерије Иванова и орденом Светога Ђорђа четвртог степена генерал ађутанта Алексијева и Драгомирова.
Стране вепи Поковно отвпрдње Дордш Букурешт, 20.јсептембра РШНСКА ВЛАДА ДОБШ ЈЕ ИЗВЕШТАЈ ДА ЈЕ ПОПТА НАРЕДИЛА П0Н0ВН0 ОТВАРАЊЕ ДАРДАНЕЛА. ЗАТВАРАШЕ МОРЕУЗА БИЛА ЈЕ САМО ПРОВИЗОРНА ВОЈНИЧКА МЕРА. Колера у Бену Беч, 19 септембра „Кореспонденција Вилхелм а Ј-саопштава овај званичан извештај аустриске владе: Из министарства унутрашњих дела одељење за јавно здравље, саопштава, да је бактериолошко испитивање кенстатовало један случај азијатске колере у Бечу а два случаја у селу Лиско, Галиција. У Бечу је оболео један официр рањен на северном фронту, који је дошао у Беч 3 . септембра где је одмах изолован. Болесници у Лиску такође су војници. Предуаете су све мере да се зараза не рашири.
Вјмснмк маса поч. Љуб« С. Јовшоаића. Засгупннк Бранко Божовић, Кража 1гу»ксаидра ул. бр 12. ШтамоаДОа .ПиЈамонт* Крала Алексаидра бр. 12. Одгеворни уредник: Радован Костић, Крала Алекссндра ул. 33