Пијемонт

Београд, УТОРАК 23 Септембар 1914 год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 236. Година IV,

ИЗЈ1АЗИ СВАКОГ ДАНА ИЗЈУТРА

Стан редакције и администрације Краља Александра 12. Телефон 1591.

ДИРЕКТОР Бранкп Божовнћ

Осмивач: ЉУБОМНР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарску код уредништва: год. 16 дин. на поштама: Месечно 1 дии. За иностранство код уредништва: ј ,На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7'50 фр. у злату.

УРЕДНИК Коста М. Луковић

Од три велике народности, које се боре са германизмом највећом се хладнокрвношћу одликује Енглеска, као што се то и могло очекивати: код нас, Руса и Француза нерви су и сувише напрегнути, темперамент се буни. Онда кад смо ми свом душом пратили све догађаје херојске борбе, њену епоху, с оне стране Ла Манша ту су борбу већ пренели у хладну прозу: не водећи рачуна о ратноЈ срећи тамо су решили да свог непријатеља победе тиме што ће га изнурити. И изнуреном противнику већ спремили одговерајућу судбину: основе германског царства неће бити поколебане, њему ће само одсећи реп милитаризма. Међутим наша штампа још не показује сличну хладнокрвност. У њој све пламти огњем негодовања, све гори осећањем јуначких дела. Ми смо још у херојској екстази. У стрељачким низовима и шанчевима влада већи мир него у нашим улицама и кућама. — Ми о рату престанемо да мислимо, чим изађемо из ланца да попушимо цигарету — веле рањеници. А ми о њему мислимо дању и ноћу, али нашу мисао потресају осећаји који се таласају у нама. Међутим, ако су сада за част и срећу отаџбине потребни пре свега јунаци, затим — мученици, на трећем месту долазе мислиоци, који формулишу народне осећаје и разум. Што раније утврдимо народну мисао, што се раније договоримо међу собом, у толико лакше договорићемо се с другима. А мораћемо се договорити: поред свег пријатељства према нама, ни Енглеска ни Француска нису дужни а и не могу да се прожму руским идеалима. Најпре би изгледа требало решити од Енглеске истакнуто питање, о немачком милитаризму и импермјализму. Неоспорно је, да је германски милитаризам изазвао европски рат. Може бити говора само о томе, да ли је тај милитаризам самостална чињеница, т.ј. узрок сукоба, или је само повод, који је потекао из даљих и дубљих фактора. Другим речима, да ли је немачки милитаризам иден-

тичан са немачким империјализмом, или да ли то двоје могу да постоје и да се развијају посебно, једно друго не допуњујући, једно другом не сметајући? Енглеска пристаје уз другу претпоставку: она дозвољава да постоји немачко царство без милитаризма. У Русији пак а вероватно и у Француској склони су да мисле, да је немачки милитаризам — неизбежна последица немачког империјализма. Сам појам милитаризма садржи у себи агресивност; историја не познаје мирни империјализам. Сковаи на бојном пољу, у заносу победе, у зори јуначкога буђења народа, немачки империјализам не може да буде другојачи него освајачки ништећи. Доста је да погледамо чувену стату-у Немачке у Ридесхајму, па да се у то уверимо: тај симбол осенчава рајнску долину не крилима мира, но крилима рата: Сви споменици подигнути у част немачког уједињења пуни су идеје рата а не мира. После француског пораза милитаризирале су се у Немачкој не само материјалне и духовне силе: ратну опрему сковали су себи и мозак и срце те земље. А тада на царевом јубилеју нису звечали таламбаси него мачеви. Од тада гнусне актове немачког вандализма правдају Хекели и Хауптмани. Упоредо с неочекиваним открићима у обласТи економије и технике, овај ће рат дати најнеочекиванија открића у области народно-националног ду ха. Француска на пример сматрала се као најјача у финансиском погледу, а нигде после објаве рата није настала таква новчана паника, као у Француској (падање цене хартијама, затварање банака и др.). За Немачку и Аустрију мислило се да су на непостижној висини у погледу војне технике и стратегије, а кад тамо руска је артиљерија боља од немачке и стратегиски план ђенерала Жофра и Иванова победио план аустро-немачки. Садашњи рат даће још много сличних изненађења у материјалној области. Али сва она, заједно узета, не могу се поредити са грандиозним изненађењем у духовној области: у

В. Михаиловски:

Ликвидација

новитим путем. Зато су можда Немци тако зли и осветљиви. Било овако или онако, садашње немачко царство у својој основи нема ничег сем грабежи и насиља. Према томе је уништење немачког милитаризма и поред одржања империје исто што и сечење ноктију или косе, исто што и кресање ластара са живог и снажног дрвета. „Русмое Спово 11

— Упутства ва свирепост.Заробљенл бапарскн кааетан фон Риснер, заантан од француских журналнста о разлозпма, којн су Немцс навелп да изврше толика варварства, одговорио }е: — Инсшрукције наше Врховне Команде преаоручују нам да палимо, стрељамо, вешамо, и рушимо. Све се шо налази у брошури која сваком немач ком официру служи као ка тихизис. Та се брошура зове „Рашни обичаји“. То је издање нашег главног шшаба шшам аано аре девеш година. У шим се уаусшвима каже, да су свп рсаосши у рааЈу неизбежне, да је раш сам ао себи насиље и да су насиља у рашу неопходна. Ми се морамо уарављаши ао шимуаушсшвима. —

Жозеф 1о!о — Министар као војник. Бивши француски министар председник и министар финансија Жозеф Кајо сад се налази на француском левом крилу, у близини Сен Кентена. Кајо је по чину потпоручник. Као што је познато, поротни суд ослободио је његову жену оптужену за убиство новинара Калмета.

У ФРИИИМ — Само не са Швабама. Пре кратког времена један француски брод уватио је једну аустријску лађу, чију су посаду сачињавали Срби и Хрвати; овај брод, због прилика у којима је ухваћен, није требао бити задржан, али је посада изјавила да су симпатије на страни Француза и да хоће да се боре за њу. Не треба да нас пошаљете у Аустрију, рекли су морнари. — Онда, чуваћемо вас као заробљенике, одговорено им је. — Заробљеници? Добро, али само под једним условом, да не будемо интеркирани заједно са Швабама. Дискусија је продужила неко време и најзад се пола посаде уписано у страначку легију.

— Последице заузе^а Галиције. —

Заузеће Галиције од стране Руса одмах се осетило у немачкој војсци, јер су се Немци снабдевали нафтом и петролеумом поглавито из галициских извора нафте. Нафта и петролеум играју у модерном ратовању велику улогу, пошто се храна и муниција на бојиште доносе скоро искључиво на теретним аутомобилима, који се терају нафтом. Нафта је тако исто потребна за моторе, који дају електричну енергију за рефлекторе. Не треба ни помињати да аероплани троше бензин који се добија из нафте. У почетку рата Немачка је могла рачунати, да ће нафту добијати из Галиције и Румуније. Али сад, кад је Галиција у руским рукама, остаје још само Румунија, али и тај ће извор ускоро бити отсечен од Немачке. Доле нздзјнце! — Демонстрације румунских ђака —

Н ДустриЈе — Држање Словена посгаје претеће. Петроград, 20. септембра „Новом Времену" јављају из Италије: Саветник далматинског намесника Репкин, публиковао је по селима и градовима објаве да 8 нзјвиђенијих Срба Дубровчана кло таоци, прате војне транспорте и возове и чувају утврђења. Позива становништво да не предузима ништа против трупа и утврђења војних, ако му је драг живот заточеника. У Абацији, делом је затворено а делом погубљено 120 највиђенијих Хрвата. У Прагу се побунио босански пук и 600 војника у затвору очекују смртну пресуду. У Вагребу влада страховит терор. „Србо бран“ је давно престао излазити.

Једна група ђака демонстрирала је пре неколико дана у улици Нума Помпилије, пред редакцијом листа „Зија“, који се — као што је познато — издаје о трошку аустриског и немачког посланства, због тога што је покушао да агитује у корист германофилства. Ђаци су викали против Славичија, уредника овог листа. Они су викали: „Доле издајице" и разбили су неколико прозора.

— Епохално решењв руског цара. Један велики догађај обрадоваће савезнике; велики енглески лист „31апбагсГ објављује: Цар после обећања о стварању аутономне Пољске, издао је указ, којим се даје Јеврејима из Русије право на све чинове војничке и на племство, у знак захвалности за храбро држање Јевреја на бојноме пољу. Највеће чинове у војсци могу добити руски Јевреји! За онога, који познаје свету Русију, Русију погрома, Русију у којој су

Последица страшног пораза аустријске војске у великој галицијској битци тек сада се појављују у пуној мери. Разбивши 6. септембра, силне аустриске ариергарде, које су покушавале да прикрију одступуње остатака армије генерала Ауфенберга и Данкла иа линији Баранов—Ранишев, наша војска је без застоја пошла напред. Последњи нзвештај нашег штаба говори о томе да је наша војска дошла на реку Вислоки на 30—40 врста западно од места где се борба водила 6. септембра. Река Вислока, десна притока реке Висле, тече у правцу од југа ка северу на растојању од 100 врста западно од Пшемисла, а 90 врста источно од Кракова. На тај начин наша војска већ је дошла на источни крај краковске околине и пресекла остатак армије која је око Пшемисла од

краковске армије. Овај важни успех има значај што је потпуно изоловао краковску и пше мисалску групу, између којих сада само позадина може одржавати везу. Раздвојивши аустриску армију на двоје — ми сада можемо лакше уништити и једну и другу. Не мање важни успех је у томе што смо војсци !у Пшемислу пресекли везу са Угарском. По вестима „Петроградске Агенције" наша авангарда дошла је на железничку пругу јужно од Пшемисла. На тај начин Пшемисл је опкољен већ са три стране и армцја, сакупљена под његовим зидовима, принуђена је да брзо одступа на запад ка железничкој ирузи Санак—Јасло која се још налази у њиховим рукама. У осталом, сам успех овога одступања сумњив је пошто наша војска која цаступа ка Кракову, налази се

току неколико недеља Европа је сазнала тајну, која је пажљиво скривана читаво пола века — тајну унутрашњег живота једног народа од 60 милиона душа, духовну структуру целог народа. То откриће има несумљиво више последица него откриће Америке, радијума и ваздухопловства: обмањен европском катастрофом прави лик Немачке мења одлучно све политичке и етичке обрасце створене у току последњег столећа. Оставимо на страну немачка зверства, затворимо очи на Лувен и Ремс. Зауставимо се на праоснови германизма. која је за 45 година из раздробљене, понижене, осиротеле земље ство рила моћну царевину прву у свету. Шта налазимо у праоснови германизма? То, што се пре, у време мира, само нејасно осећало — силну себичност, бездушност и животињизам. Немачки империјализам толико је далек од империјализма римског, грчког, па чак и француског, колико је далек кајзер од Наполеона, а немачке војсковође који руше светиње науке и уметности од Наполеонових маршала. Ма колико да је била груба власт цезара и византиских царева, она је у себи имала нешто светло духовно; кајзерова је власт сва земна. Између садање и старе Немачке царевине постоји бездан; у лицу несрећног баварског краља Лудвика, последњег преставника старонемачког сјаја и културе, Немци су уништили стари германски империјализам. Ја сам био у дивном замку тог „лудака“ заљубљеног у митског немачког лабуда; слушао сам причања очевидаца о гнусном поступању са краљем — песником и разумо сам, да је Виљемова Немачка за навек раскрстила са Немачком витезова. Тајна савременог германизма је у том што је из њега грубо истеран дух старо-немачког витештва, а сва поезија претопљена у топове и прекована у мачеве. На који су начин Немци дошли до такве промене — друга је ствар. Може бити, да они за то нису много криви. Може бити, да их је на то нагнало унижење и беда. Слика немачке краљице Луизе, коју је понизио Наполеон, још и данас украшава сваку немачку собу за примање. Немачка је историја ишла тр-

знатно ближе аустријској војсци око Кракова. Пут наступања на југ према Карпатима још би им био слободан ако им наша коњица у свом гоњењу не загрози и са те стране. На сваки начин, одступајући ка Карпатима, аустриска војска мучно ће моћи узеги учешћа у одбрани Кракова. Међутим, на десној обали Висле, нашој војсци остаје свега пет дана хода до Кракова. Можемо се надати да аустријска војска неће бити у стању задржати дуго нашу армију на путу за Краково. Непријатељско одступање све више личи на бегство него на правилно одступање организованих војних одељења. За један дан, 8. септ., при гоњењу непријатеља наша војска узела је 58 пољских топова. Исто тако расте и број заробљеника који се предају у бегству. Аустријанци, очевидно, немају више наде на помоћ Пруса. Код Пшемисла, можда, стоје три немачка корпуса, а код Кракова налазе се два корпуса од којих је један већ од 2. септембра у околини Сандомира.

Према извештају нашегаштаба операције наше војске око Пшемисла развијају се успегано, али појединости тих операција још су непознате. Јарославска утврђења уништена су огњем наше тешке артиљерије. Према томе, може се мислити^ да наши мортирн већ грме на утврђења Пшемисла. Само по себи је разумљиво да опсада Пшемисла неће спречавати напредовање наше војске против аустриске пешадије како код Пшемисла тако и код Кракова. У овом моменту важније је од свега не дати аустриској војсци могућност да се прикуни у околини Кракова где се нагло прикупљају многобројна одељења резерве. Меса за топове још има доста у Фрање Јосифа, али допуну погинулих официра, набавку коња и попуну губитка артилерије — није могуће извести за кратко време. Отуда се може веровати вестима да су ради комплетирања аустриске армије, дозвати Пруси, тако да сада, у неколико пукова има- 80°/° немачких официра. Ови нови до-

шљаци, рђаво познати са свим склопом аустриске армије, јављајући се у улози спасител.а изнемоглих другова, унеће ускоро нов елеменат распада у аустриску вој ску. На левој обалн Висле наша војска знатно је пошла напред — до средњег тока реке Ниди. Мада се Немци још држе ујугозападном углу Кјелецке губерније и у Бендинском и Чекстиховском округу Петроховске губерније, — они се овде осећају сасвим слаби. У области Домбровској, где се Немци налазе пола месеца као код своје куће, — они су већ прекратили експлоатацију каменог угља потопивши рудннке водом. Ченстахов је, такође, заузет знатним немачким одредом, али главпа сила немачка у овом крају, сконцентрисана је код Калиша. Овде има 25.000 Немаца, где су се јако утврдили. Трећег дана Немци су пробали да од Калиша пређу у наступање упутивши се ка реци Варти на двадесет врста од границе. По извештајима из Лођи Немци су дошли до Велини Лу-

тутова. Наступање Пруса дочекала су енергично наша предња одељења у близини Сјерадза на путу из Калиша ка Туреку и код Конина. На свим тим местима Немци су одбијени са великим губигцима. По добијеним извештајнма Немци су добили знатна појачања на фронту Калиш—Торн. Очевидно, због престанка наше офанзиве у Шлезију — генерал Притвиц-фон-Хатрон благовремено припрема крилну позицију код Торна, којује предложио још стари Молтке осамдесетих година. Немци се надају да ће од Торна загрозити десном крилу нагае армије која наступа на линију реке Одре. На сваки начин ово наступање не може се почети пре него што буде свршено са аустриском армијом код Кракова и Пшемисла. У противном случају не само десно него и лево крило, које продире у Шлезију, неће бити обезбеђено. Само са поласком наше војске западно од Кракова — лево крило нашег стратегиског положаја изаћи ће на исту висину са цен-