Пијемонт

Стр. 2.

Врој 241.

град? Аустријанци су међутим радили друкчије: они су бомбардовали целу отворену варош која лежи грај града. Да видимо сада: шта су Аустријанци хтели постићи бомбардовањем вароши ? Јесу ли хтели нанети штете држави, рушећи њена здања? Без сумње, они су успели да разоре неке државне зграде, као Класну Лутрију, краљев двор, железничку станицу, ђумрук. Али међу оним државним зградама, које су Аустријанци разорили, има и таквих, које се по свима обичајима у уговорима међународног права сматрају тако рећи за неповредне: на пр. универзитет, народни музеј и т. д. И, ствар чудновата, судећи по стању, у које су доведене те зграде, човек би помислио да су се Аустријанци на њих нарочито окомили. У своме животу ја нисам видео ништа жалосније, него физички кабинет, који је сав опустошен гранатама и шрапнелским зрнима. С друге стране, број државних зграда, које су страдале од бомбардовања, износи само 60; 640 припада приватнтм лицима, и већина тих зграда не налази се у предњим деловима вароши. Из тога изилази, да су Аустријанци намерно ишли на то, да баш саму варош разоре колико више могу. Ни саме болнице нису биле поштеђене. У четири маха гранате су падале на општу државну болницу : она зграда где је смештена управа болнице и хирушки павиљон били су оштећени аустријским пројектилима. Најзад, као што сам већ поменуо, Аустријанци су употребили противу Београда најразноврсније пројектиле. Универзитет, на пример, био је бомбардован шрапнелима. Ја сам нашао једно парче дрвета одцепљено од једне скамије, која је била сва изрешетана шрапнелским зрнима. Исто сам тако покупио већи број таквих зрна. На другим местима, на пример од Рајићеве улице до улице краља Петра нашао сам на зидовима многих приватних кућа трагова од шрапнелских зрна. Шрапнел се обично употребљује онда кад треба десетковати редове непријатељеве. Њима се туку, дакле, жи^и људи а не туку се куће и утврђења. Употреба шрапнела противу вароши Београда сведочи, дакле, да су Аустријанци ишли на то да побију мирно становништво те вароши. Они су успели да убију 25 лица а ране 126. Специјално од шрапнела убијена су 4 лица а рањено 37. Завршујући ово писмо, треба да вам кажем да сам са српским трупама прешао чувени савски мост и прешао на мађарско земљиште, а аустријски жандарми нису дошли да ми траже пасош.

№т фт — Зашто немачка флота не ступа у акцнју. У енглеским поморским круговима примећена је тежња Немаца, да пошто пото сачувају своју флоту и да се не изложу опасности да је изгубе у борби против енглеске поморске силе. Енглези то објашњавају тиме, што се Немци боје могућих стратегиских заплета у Балтичком мору, у случају, да флота адмирала фон Ингенола буде ослабљена у Северном мору. У случају да немачка флота изађе у Северно море, да да битку енглеској флоти, Балтичко море остало би у власти руске флоте. Последица тога могло би бити искрцавање руске војске на северну обалу Немачке, што би потпуно погоршало положај немачке војске.

Офтрн нцОмии — Колико смо аустриских официра у досадањим борбама заробили, Према званнчним извештајима наше трупе у досадањим борбама заробпле су укупно 67. аустриских официра. Од овог броја су мајора 2. капетана 7. попоручници 13. потпоручници 18. заставници (чин између наредника и потпоручника), 9 кадета 12. лекара 5. и војних свештеника 1. Број заробљених војника и подофицира износи преко 5.000.

№ №11ВНИН — На бедемима. — По вароши, Пустош, — Раденици. — Новине. (Од нашег дописника) Вишегрод, 18. септ. Данас је у Вишеграду извршен један свечан чин. Тврди бедеми Вишеграда, које је наша јуначка војска после напорних јурнша освојила били су данас сведоци једног дирљивог историског момента, који сачињава још једну светлу страну тако светле историје наших непобедних армија. Данас је у присуству војске, официра и грађана града Вишеграда подигнута српска застава на месту, где је пре пада тврђаве стајала аустриска застава. Војни свештеници М. Ђурић и Жив. Алексић свршили су сами водоосвећење, јер је овдашњи српски свештеник много раније пре уласка наше војске ухапшен и отеран са многим угледним Србима одавде у Сарајево. После благодарења застава је босиљком покропљена и издигнута на високи стуб. Овај моменат, који је свима

ди човек — и мисли; седи и мисли. У осталом, да видим...

— Изволте. — Ја сам код вас дошао опет са питањем. Реците, ђенерале, ето ако се не варам, — јесу ди Руси узели Лавов. — Не било добро, да сте се преварили, л>убазно се насмешио главнокомандујући. — ДаОоме они су узели Лавов. Дописник спусти главу. — Какав ужас! Каква народна несрећа! — За Русе? — иронично се насмеја ђенерал. — Да... Руси ће сад зло проћи. Лепо сте то рекли: народна несрећа..: — Кааако?!! За њих несрећа? Нечувено! А ја мислио — за нас. — Е, кад би било за нас, ми не бисмо предали, будите уверени. — Чудо1 Па што сте онда дали? — Ђенерал, задовољан, широко се насмеја и исправи леђа: — Стратегиски рачуи! — А ви сте га лукаво маскирали, — с усхићењем при-

мети дописник. — Али ево: Руси су заробили неколико десетина хиљада људн. Зацело мислим ја све је то с планом! — Браво, браво, — затапша ђенерал. — -Ја видим да сте почели да ме схваћате, млади човече. Вешт потез а? — Одличан потез! — Наполеоновски. Мени истина није било лако. Све сам сб бојао, да ће Руси заузети, па онда оступити. Не — дошли су на удицу. — Прекрасно! Видим, ђенерале, да их ви окрећете, као поток кладу. — Наука, прико! — Играте се као мачка с мишом! — А ви питате — како? Ноћу не спавам, све размишљам како је боље да се уради. Седнм — и мислим; седим и мислим. — Чудновато, ђенерале. Каква необпчна хладнокрвност: изгубити из рачуна више од пола војске — не намрштивши се. Ђенерал, задовољан, смејао се као да су га голицали.

,П И Ј Е М 0 Н Т' ■ишаг. - т-

присутним натерао сузе на очи пропратила су звона са цркве, а са бедема су се проламали узвици. „Живео Краљ Петар 1.“ Живела српска јуначка војска. А када се српска тробојка залепршала над Вишеградом поздравио је присутне говором командант места г. капетан Боривоје Поповић. Говор је био дирљив, искрен и пун патриотског жара. После овога била је мала закуска за грађане у овд. касарни. Тако се свршила ова кратка свечаност у Вишеграду, која ће свима присутнима остати дубоко урезана у срцу и души. Иначе у вароши је свуда ред. Већина радњи ја затворена после пустошења од стране муслиманских комита, који су се I последњи повукли из вароши, пошто је војска ћесарова све грађане и децу пред собом отерала. При поласку аустријска војска је обесила петорицу угледних Срба из околине, који су ту и сахрањени у близини филијала „Српске Народне Банке“. Мештани, који су били отерани сада се враћају на своја порушена огњишта. Данас су дотерани у Вишеград две пољске кујне, један теретни аутомобил и 20 војцика аустријских, заробљених у крвавој борби на Песку, одакле је дошло и наших 170 рањеника, који су смештени у овд. вој. резервн. болници. Данас су стигле у Вишеград прве новине из Београда. Новине су одмах разграбљене, особито „Пијемонт" који је онде врло радо примљен. УДаПб.

Генерал Бећир Генерал г. Јова Бећир, који је био као војни аташе црногорски позват је од своје владе. Како нам јављају из Ниша он ће заменити команданта северног одреда г. Јанка Вукотића. Београдским учитељима Позивају се сви учитељи из Београда да неизоставно данас у суботу у часа по подне дођу у Општину суд-Основна школа у Макензијевој улици-ради извесног саопштења. За београдску сиротињу Г. Живко Гудовић, овдашњи царински посредник предао је Опш гини београдској 40.-динара као помоћ сирогињи, за покој душе свог шурака Миливоја Младеновића, резервног поручника погинулог на Мачковом Камену. Војници за Црвени Крст Официри, подофицири и војници 4 брдске батерије другог позива послали су из Босне Српском Црвеном Крсту у Нишу суму од 155 динара сакупљених међу собом. Ово је пример одиста за похвалу. Црвени Крст моли за поклоне новаца, кошуља, гаћа, чарапа. сламарица, душека, јоргана. јастука, поњава, ћилима, шареница. пешкира, марама, назувица, опанака. ципела, папуча, нанула и посуђа.

[I нког т

Француска лобеда Папиз, 24. септембра Битка, која се бије на сбалама Оазе и Соме, између савезника и Немаца, траје већ 23 дана и сматра се као највећа у историји света, и по траЈању и по броју бораца. За све то време ни један немачки напад није успео и покрај тога они су повукли своје труие из Белгије и покушавају да савију обруч, којим је стегнуто њихово дссно кр> ш. Овде се веома сумња у њихов успех; напротив влада уверење, да ће услед тога немачки пораз бити већи и да се при одступању не могу задржати у Белгији. Очекује се напад Белгијанаца у бок са стране Анверса. Немачка службена оатна саопштења, по разним њиховим листовима последњих дана, доказују, да су Немци почели сумњати у своју победу. Париз, 25. септ. — званично Сем на оба, крила, где су напади немачки били одбијени, влада готово потпун мир на целом фронту; На левом крилу коњица немачка задржана је, на северу од Лила, куда је била одбачена. Између Шолна и Роа земљиште; које је пређе било уступљено, понова је заузето. У центру на извесним тачкама напредовали смо ; на десном крилу нема ништа да се забележи. Бомбардовање Анверса Лондон, 25. септембра. ЛистоАј сбјављују службено саопштење из

— А што да се мрштим?... Нека се Руси мрште. Ми ћемо им, ја мислим дати и Пшемисл. .— Без борбе? — Зашто без борбе. С борбом. ‘Стратегиски разлози. Ако предамо без боја, а они т дабоме, поплашиће се. Побегли би натраг. — Таљеран ! Језуит ! Хе-хе. Не бих сад хтео да будем Рус. — Само да видите. * * * — И Будимпешта... Јесте ли чули? Ау! Предали сте. — Гле! Упецан. Још кад је то било... Има већ три дана! А сада има још већа новост. — Е ? — Даћемо Беч. — Није могуће?! — Што да није. Стратегија, брате, није то играчка. — А шта је с Фрањом Јосифом ? — Дали смо га. — Ама зашто то? — Значи, тако мора да буде. Стратегија. Није човек џабе седео — и мислио, седео и мислио... »■ј л

— Ала тај мисли! А реците, молим вас, шта ћемо бранити сад кад смо предали Беч и Фрању Јосифа. — Ништа. Сад нема шта да бранимо. Немаш бриге. — Значи, рат је свршен. — Па зар не видиш? — Лукаво! Коллко је само он, наш, орао — паметан ! Окретао, окретао Русе — и гле завршио рат. — А где је он еад? — У Вјатки. — Пази куда је чак отишао! Па шта тамо ради ? — По свом обичају, знате, ради: седи и мисли, седи и мисли, седи и миели: и заиста, тако рећи,- фино се свршило!...

свет и рат — Занимљнве ратне ситнице. Аустрији Нека иде куд ко хоће, Ал' нек' добро пази што ће, Ко је пош’о на пут криви, Да Оог да се не наживи, Већ на првом, на кораку

Анверса, под 23. ов. м у 6 сати у вече, у коме се вели, да је војни управник о^авестио управника вароши, да ће бомбардовање ускоро наступити и да они, који желе да напусте варош треба то да учине одмах, јер ће одбрана бити до крајњих мера. Енглеска флота Лондон, 25. септембра Адмиралитет енглески јавља, да - се подводни брод бр. 9 вратио неоштећен и са својом послугом, пошто је пробио и потопио један немачки контраторпиљер: Употреба подводних мина и делатност немачких подводних бродова нагнала је да се предузму контра мере; тога ради влада је издала овлашћење, да мине буду постављене. Адмиралитет је објавио, да се опасна зона налази 51. 15 и 51. 40° ширине и између 35.3° северне јдужине. Издате су инструкције брнтанској флоти, које се односу на постављање мина.

Са нашег рпиштз Ваљево, 26. септембра Двадесвт петог септеллбра ни на једном фронту ннје се деснло нншта знанајније. Борбе у Калиновипу Цетиње, 14. септ. Званична нога Аустро-Угарске у Риму, саопштава извесне успехе аустро-угарских трупа у Колиновићу. Ова вест је неистинига, као и све оне из званичног аустро-угарског извора. Истина је у томе: аусгро-угарски гарнизон од 4.0о0 људи. 4. ов. м. напао је на црногорску бригаду од 4 батаљона. После крваве борбе аусгриске трупе су биле потучене и иатеране у бегство, па су се склониле иза својих утврђења. Оне су изгубиле више стотина мртвих и рањених. У своме наглом повлачењу аусгриске су трупе оставиле на терену 150 мртвих. Сва аустриска тврђења о унакажизању мртвих војника, од стране Црногораца, износе се у злобиој намери. сГКолера у Аустрији Беч, 24 септембра Један случај колере констатован је у Грацу. једаи V Г два у Моравској, два у Шаезији и два у ГалпцијгУ. Болесшгцл су војници. који су стигли 23. ов. м. са севера. У Галицији и Горици констатовано је 20 случајева колере код војника. Јавно мњење у Аустрији за мир Петроград, 25. септембра „Франкфуртске Новине" објављују преписку, у којој се износи узнемиреност, која влада у Бечу због пораза аустриских у Галицији и у којој се вели, да би се нзбегло освојење престонице од Руса, једини пзлазак у закључењу мира са Русима. Народ у Аустро-Угарској, трпећи са погј.ешака у управном механизму, користеће се тим после рата. Пољацн, који долазе из Кракова, веле, да идеја о уједињењу партија пољских, на основици аутономије, има изгледа на уепех и да та идеја привлачи и аустрофиле. Соколска пољска друштва се растурају. Румунија за рат Петроград, 25. септембр« Трансилванци, који се налазе у Румунији, објавили су позив којим траже, да се бране њихова браћа од аустриског ига. Велика демонстрација била је у букурешком позоришту „Мие нерва". Светина је усвојила одлуку, у којој се вели : Да хоће да умре за слободу својих сународника и да хоће, да пошљсвоје емисаре у Трансилванију. Румунска либерална штампа пише, да се предузму енергичне мере.

Вр 1 т сломио на сокаку. Куд си пошла сусеткињо! Камо срљаш дивља свињо На туђу си част напала, Али ти је вајда мала. Бијена си евугде била, Част си своју изгуби.та. Не оста ти сада ништа, Већ се вуци са ратишта. Ако нећеш — зла ти мати Ми ћемо те потерати. ♦ Керешу Тн Кујоне малн! Само пуцај пали, Јер твој топ кад пуца Ко да пајац куца, Ил’ да мачак штуца, Или мува зуца. Ил’ да пиле кљуца, Ил’ ко буве туца, Нико те се већ не плаши Сваки вели: „Иш не праши.“ Лала. Прилозн Колу Београдских Милосрдних Сестара Г. г. Др. Николај Велимнровић дин. 50'—, Јосиф Двијовић

јеромонах дин. 50-—, Ђовани Бертото дин. 10-—, г-ђа Перка Вучковићка дин. 10-—. г-ца Јованка Шафарнкова дин. 10’—, г-ца Јелена П. Радојловић дин. 20 —, г-ца Јелена М. Радојловић дин. 10’—, г-ца Јелисавета )М. Радојловић 10 - —, г-ца Стаменка М. Радојловић дин. 5’ -, г-ца Софија М. Радојловић дин. 5-—

Претплата на „Пијемонт* стаје Један пинар месечно.

Мој мили и незаборављени синовац -!- Ошозар Н. НиколнИ резервни пешааијски капетан, срески економ у Свилајнцу јуначки је погинуо у борби на Мачковом Камену бранећи нашу драгу Отаџбину од непријатељске најезде. Д>боко ожалошћени стриц 1-8 Милосав Николи*

Маса

Љуб« С. Јовановића. Заступник Бранко Божовић, Краља Александра ул. бр 12. Шт&мпарија „Пијемонт*, Краља Александра бр. 12. Одговорни уредннк: Радован Костић, Краља Александра ул. 33.