Пијемонт
Стр. 2.
,П И Ј Е М 0 Н Т*
Врој 242.
трирао на један чудан начин. И ма да су сви били храбри остало је ипак доста куражних. После сваке страшне ноћи, кад би Швабе мало прошенучиле отуда са Бежаније, нестајало је познатих лица са улице, пуниле се Раља и Ресник и скакале цене таљигама, које су тих дана заузеле завидно место у реду превозних средстава. Како смо ми живели? Мирно и спокојно. Наши непријатељи заслепљени мржњом и из личност егоизма, не слутећи да нама чине добро штедели су нас себе ради. Њима је требала „Москва“ за неки банкет — и нису је дирали ; у двору је требао да одседне неки Гоља (или Голије, незнам тачно) — двор су штедели; државне зграде требале су им за смештај трупа — тек су понеку оштетили, па и то нехотично и т. д. и. т. д. У кратко први део бомбардовања Београда, све до нашег напуштања Земуна, било је плашење мечке решетом, личио је више на оно, кад се два дечка посваде на улици, па један виче „Ударићу те“, а други му куражно одговара „Чик ако смеш“. Затим је дошао пад Земуна. Неколико срећних и веселих дана, а затим су опет пуцали. Како смо ми живели? Рат је Београд научио много које чсму, рат је у Београду открио много што шта затим ми нисмо знали. У Иговим „Јадницима“ био је само један мали Гавраш, који је под пљуском граната певао, ми их имамо стотинама. Ко се затекао у Београду 8, 9, и 10 септембра и видео наше мале босоноге и од зиме помодреле продавце новина тај се могао о томе уверити. У причама Жоржа д’ Еспарбеса има много куражних жена, али ни једна није имала толико ратничког искуства, да позна одакле и оцени чиме неприја тељ пуца. Наше Београђанке то у прсте знају. Знају кад бије монитор, знају кад пуца хаубица, знају кад загуди онај опсадни са Бежаније. Ево не колико примера. На Цветном 1'р г у, јутро. Таман на пијаци најживљи рад а Аустријанци почели да шенлуче. Купци се разбегавају. — Куда ћете људи, куражи свет једна пиљарица, та то је само монитор. — Гле монитор, каже ономад моја газдарица, када се зачуше неколико пуцња са Саве, и сасвим равнодушно као да је чула звона са Саборне Цркве, наставља да меће запршку у чорбу. Треба забележити тај интересантан факат, да монитор код наших жена у опште не игра никакву, ама баш никакву улогу. Како ми живимо? Научили смо се много чему. Колико промена, а колико нових навика.
— Убеђен сам, брате, каже један мој пријатељ ономед код „Руског Цара“ да би многи од оних „из унутрашњости" (т. ј. Београђана у унутрашњости) изгинулп кад би дошли у Београд. — Како то? питам га. — Па тако лепо, незнају људи да се чувају. И одиста је тако. Чује се пуцањ отуда са Бежаније — ми застанемо па ослушнемо одакле пуца; затим зазвижди — опет застанемо — и одмеравамо звук, где ће да падне, и најзад „дан“ граната експлодира, а ми смо већ у најмању руку 30 мет. од места експлозије. Тако смо се ми научили једној лепој ратној вешгини, која је двадесет и неколико лица стала живота. Па колика промена? На пример г. Н. никад није могао да руча без Бата-Лакиног леба и никад није легао пре два по ионоћи. Сад једе меланж са тајином, а у 9 је већ под јорганом. Чак шта више, каже човек, да се сада много боље осећа. А затим, али то само по некад, ми смо спавали и у ТашМајдану, а они који редовно спавају у подруму, одшетају у невреме до Чубуре. Тако ми живимо.
лизације. Возови су прелазили преко пет мостова на Рајни и транспортовали, сем војника, коње, топове, намирнице и муницију. Ова цифра се изменила. Треба одбити од тога мртве, рањене и заробљене, чији број достиже у најмању руку 500.000 људи; треба рачунати да је један део послан против Руса у у Источну Пруску и у Познањ и чији број достиже 300.000 или 400.000 људи. То је од прилике 900.000 људи, које треба одбити од првобитних ефектива, који су послани у Француску.
— Делимична демобилизација у Румунији. —
Румунски министар војни решио је да се распустн један део мобилисаних обвезника, да би се на селу могли да посвршавају пољскн радови: збирање летине и јесење сејање. Бнће пуштени кућама сви резервисти, официри и војници који су сада под заставом провели 30. дана.
-|- Краљ Карол
Букурешт, 27. септе.мбра Јутрос у шест сати у Синаји умро Је краљ Карол
Последњих дана Београд је прилично оживео. Дошао је велики број из групе оних „час сам тамо, час сам ту.“ Сретнем ономад г. А. — О, од куд ви овде, питам га. — Ја знате дошао за зимске ствари и за... — И за...? — И за... чист веш... У том зафијука монитор са Саве. — Их по Богу, [брате, како ви живите, чуди се г. А. и оде по веш, па ће одмах за Ресник. — др. —
— Суђење у Загребу
Беч, 26. септ. „Кор. Бироу“ телеграфишу из Загреба, да су Шефер и Херцигоња, који су били оптужени за атентат на хрватског бана Скерлеца, осуђени, први на 6 година, а други на 8 година робије. — Колико је Немаца према Французима —
Према телеграми.ма из Берлина, који су преко Копенхагена стигли у Лондон, војна управа жељезничка у Келну проценила је, да је 2,025.000 војника немачких прешло Рајну у току деветнајест дана моби-
Покојни краљ Карол рођен је 1839. године као син Аитона од Хоенцолерн-Сигмарингена. После абдикације кнеза Кузе изабран је 23 маја 1866. за румунског кнеза. Год. 1869 оженио се Јелисаветом од Вида, али је тај брак остао без деце. 1377. прогласио је независност Румуније. 1881 проглашен је кнез Карол за краља Румуније. Краљ Карол затекао је Румунију увеома тешким околностима. Земља је била финансиски потпуно исцрпена. Због рђавих финансиских прилика у земљи Кнез Куза је абдицирао. Али успешна и снажна политика краља Карола извела је Румунију из њеног тешког положаја, тако да је Румунија постала једна од првих држава на Балкану. До балканских ратова Карол је водио аустрофилску политику, али кад се европска конфигурација изменила, он је напустио ту политику као штетну по земљу. Европски рат ставио је старог краља у веома тежак положај. Ако је хтео да остане доследан новом политичком правцу који је и сам признао за користан по земљу, морао је пристати уз Русију. Али су га за Аустрију везивали родбински односи и дуга прошлост. Та дилема загорчала му је последње часове и вероватно кобно утицала на његов нагли свршетак. Њега наслеђује његов синовац Фердинанд, кога је он изабрао за свог наследника, пошто није имао деце. Нови краљ је присталица народне политике. Народ сад императивно тражи да Румунија пређе преко Карпата, а нови краљ ће вероватно испунити тај захтев. Смрт краља Карола десила се у тренутку, кад је румунски народ почео већ да очајава због неактивности. Али сад се можемо надати да ће први краљев указ бити, да Румунија стаје уз Русију и да диже свој мач за ослобођење својих заробљених синова у Ердељу.
Ново оружје
Нов проналазак у ратној вештини —
У „Минхенском медицинском журналу" оштампано је предавање, које је немачки лекар Јован Фолкман одржао у медицинском друштву у Штутгарту. Он износи причање једног рањеника, који је повређен новом врстом оружја, употребљеног од стране немачких ваздухопловаца. Рањенмк прича, да се његов пук налази у околини вароши Л. и да се одмарао. Војници су седели и лежали по земљи доста збијено, јер није било доста места. Између сваке две чете није био већи размак од осам корака. У том су се појавила два
француска аероплана на висини од 1500 метара. Кад су аероплани пролетели изнад пука, одједном се са свих страна око мене зачу јечање, а и ја осетим бол у нози. Видело се да је са аероплана бачена велика количина „стрела“. Свака стрела има дужину од 10 сантиметара, а вретено јој има дебљину од осам милиметара. Доња трећина стреле масивна је и завршена је оштрим врхом, а горње две трећине шире се у пет челичних пера звездасто поређани. Свака стрела тешка је 16 грама. Ране од таквих стрела нису особито опасне, али, с обзиром на њихову необичност. стреле изазивају у војсци велику забуну. Ако те стреле падну коме на главу, изазивају моменталну смрт.
№шт
*4
Исправка У јучерашњем уводном чланку случајно су се поткрале две грешке. У другом ступцу, 15 ред одозго читај у миру место у мору исти стубац 20 ред одозго читај у млпу, место умиру
Погинули офиц ри Званично се саопштава да су погинули: пешадиски мајори Војин И. Протић, Љубиша Лукић Бранко јагодић, Јосиф Продановић и Владимир Живанчевић; капетан I кл. Василије Марковић; резервни капетани II кл. Свет. Н. Николић, Драгољуб Милетић, Антоније Сардић и Влад. П. Арсеновић; пешадиски
поручници Властимир Пантелић Милош Антонијевић и Божа М Поповић; резервни пеш. поручници Љубомир Митровић, Милисав М. Радуловић, Аксентије Вујић и пешад. ппоручници Данило Огњановић,Живомир Војиновић, Милан А. Миленковић, Војислав Бријаковић и резервни ппоручници Чед. Ј. Петровић, Витомир Гајић, Миливоје С. Младеновић и Милан Гвозденовић.
Мајор Берхтолд У великим крупањским бојевима погинуо је аустриски мајор Берхтолд, рођени брат садашњег министра иностраних дела графа Берхтолда.
-/- Будисав Стаматовић
У последњим борбама рањен је и од рана умро Будисав Стаматовић, пешад. капетан II класе. Слава му!
Со нашег ратишт!
Вгљево, 27. септембра Двадесет шестог септембра ни на једном фронту није се деснло ништа знанајније.
Руси
напредују Петроград, 26. септембра Наше трупе настављају на фронту источне Пруске, да потискују непријатеља, који се поделио у две групе, прва, која оперише у пределу Владиславова и Вирбале и померена је од наших трупт од Владнславова и опкољена са северне стране 25. септембра она се трупа још држала на својој позицији на истоку и на југу од Вирбалена. Сви њени покушаји, да предузме офанзиву, н,. ма којој тачки било. пропали су са велитсим непријатељским губитцима. Друга трупа врло снажна упустила се у врло енергичну борбу у пределу језера Бакаларжене. Опколили смо оба њена крила и предузели снажну офанзиву према њеном центру. Непријатељ, који се био заштитио јаком позадином изгледа да је тражио, да се повуче из борбене сфере. Наше су трупе јуришима заузеле позиције. по којима ое непријатељ сукцесивно заустављао. Заузели смо Лик. Наша офанзива снажно се наставл>а на целоме фронту.
Берлин, 26. септембра На истоку, руска војска која се упутила од Ломже стигла је до Лика.
Око Анверса Лондон, 25. септембра. Добеглице из Анверса причају, да је бомбардовање вароши почело око поноћи. Прве гранате пале су на јужни део вароши, чији су становници одмах побегли.
Стране вестк
бегство' аустриских војннка кроз варош говораше противно. То је трајало неколико дана.“ У вароши није било никаквчх промена, завладало 1 е као неко мало затишје, умор, и само се чула све жешћа топовска пуцњава. Свет је бегао више него икад возом, колима, пешке .. И нгцзад једнога јутра кроз п' - сте лавовске улице умарширала је руска војска у варош. I арош је била потпуно мирна. У највећем реду, без икаквих изгреда, заузете су све државне зграде и уведене власти. Одмах су издате наредбе и прогласи становништву. Можете мислити како је било мени и оној неколицини Руса, мојих сапатника, кад су први руски војници ушли у нашу болницу, Ижљубили смо се и изгрли као сраћа. Затим сам остао још нејсотико дана у Лавову, па сам преко Варшаве, Букурешта и Турске дошао у Србију." те.
РДТНА ЗРНЦА
Штетонина у њиви После борбе код Крупња један аустриски поручник дуго се крио по кукурузнма у Мачвн и најзад видећи да нема другог излаза реши се на предају. Излазећи из њиве, у којој је пребивао ичијим се производима хранио, натрапа баш случајно на газду те њиве и њему се преда. Газда од њиве одведе заробљеника команданту одреда који је био најближи а предаде му га са речима: — Ово је та штеточина што ми је њиву опустошила. Сиромах аустриски поручник који се ранио ранијје меланжом и чоколадом појео је пола њиве кукуруза нашем мачванском домаћину и иа тај начин одр жао себе у животу. *
на „Пнјенент* егвје Један дннар иееечно.
Ленари немају уеек права У борба код Тапца једно непријатељско тане удари једног нашег војника у груди, али га
не повреди, већ се задржа у дувањари коју је носио у предњем џепу. — Ето, рече овај, да сам пре десет година паслушао лекара који ми је строго забранио да пушим сад бих био мртав.
свет и рдт
Занимљиве ратне ситнице. —
Сва америчка штампа, без разлике, назива цара Виљема бомбистом.
Енглескиња леди Гикиан послала је у рат против Немаца 17 својих синова и унука.
У фр; нцуско-немачком рату од 1870. год, Немци су заробили 371.981 војника и 11.860 официра.
Наш мнли и никад неза-
борављени
Ј
' Димитрије Т. Леко
архитекта преминуо је после кратког и тешког боловања.
Ожалошћени: супруга Лепосава, кћери Антонија и Ружица, синови Милан и Мирко, брат Д-р Марко, сестре Апастасија и Даница и остгла фамилија. 1-3
Француски аутомобилски клуб примио је на себе дужност да преноси рубље за војнике на бојишту.
Мој мили и незаборављени синовац
-н
резервни пешадијски капетан, ски економ у Свилајнцу
сре-
јуначки је погинуо у борби на Мачковом Камену бранећи нашу драгу Отаџбину од непријатељске најезде. Дубоко ожалошћеии стриц 2-% Иилисав С. Николић
Аустрија
укида царину на намирнице Пеиппа, 25. септембра Службене новине објављују наредбу, којом се укида царина на увоз жита, поврћа, брашна и других млинарских производа. Наредба је одмах ступила у живот.
Немачка оскудева у официрима и бензику
Петроград, 26. септембра Немачка војска имала је велике губитке у старешинама. а сваком пуку погинуло је по 5 по 6 официра. Од како су Руси заузели Галицију, у Немачкој је наступила потпуна оскудица у бензину.
Бурне сцене у немачком главном штабу Петроград, 26. септембра „Пти Журнал“ доноси, да је у немачком генералштабу била бурна седница, пре одласка цара Виљема на бојно поље. Цар Виљем је незадовол>ан престолонаследниковом командом.
Аустриски Румуни чекају ослободкоца
Петроград, 26. септембра Румуни из Буковине објавили су у „Универзулу" апел, којим траже заштиту од бруталног маџарског команданта жандармерије Фишера. Апел се свршава речима: Аустриски Румуни очекују нестрпљиво долазак ослободиоца.
Претплата ш „ПијеманГ паје 1 динар месечно.
I. Л>уб* С. Јовановића. Заступник Бранко Божовић, Краља Александра ул. бр 12, Штампарија „Пијемонт*, Краља Алексавдра 12. Одговорни уредннк Радован Костић, Краља Александра ул. 33.