Пијемонт

Београд, УТОРАК 30 Септембар 1914 год

Број 244. Година IV

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА И 3 Ј У Т Р А

Стан редакције и администраиије Краља Александра 12. Телефон 1591. ДИРЕКТОР Ррвнчо Божовић

БРОЈ 5 ПАРА

Оснивач в ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ

ПРЕТПЛАТА за Србију и Бугарску код уредништва: год. 1о дии. на поштама: Месечно 1 дин. За иностранство код уредништва: На годину 30 франака у злату на пола год. 15 фр. тромесечно 7'50 фр. у злату.

УРЕДНИК Коста М. Луковић

Ивдајнички рад београдског милионара Коче Поповића (Писмо „Пијемонту”)

Кад је објављен свети ослободилачки рат против Аустрије, који је са њива, из канцеларија и радионица одвео у бојну линију све што је било кадро да пушку понесе, злогласни београдски .милионар и резервни официр Константин—Коча—Поповић, сопственик парног млина „Захарија", који је прошлога рата, тргујући са државом, зарадио 1,600.000 динара, поднео је министру Војном молбу да лиферује људску и сточну храну за војску. И ако се с крајњим неповерењем требало односити према овом повлашћеном атентатору на државну касу, његова молба је — не знамо на основу чије препоруке услишена и он се извукао из ланца. Пред почетак ратних операција, између државе и Поповића закључен је уговор, по коме се Поповић обвезао, да као одговорни држовни сов^реник меље државну пшеницу у своме млину тако, да из сваких 100 кгр. пшенице истерује 80 кгр. брашна, 15 кгр. мекиња, 2 од сто кукоља и 3 од сто да иде на ђубревите честице. Носећи од рођења у себи злочиначке нагоне, не познавајући патриотизам, ни по имену, овај злогласнп сопственик непоштено стечених палата и купац крадених златних ствари, стварао је лагано, у помрчини своје губаве савести, заверу против српских војника и њихове 0таџбине. Оно што ПЈваба није успео да плотунима потуче, Коча Поповнћ је хтео отровним хлебом да дотуче. Имајући у своме магацину огромну количину брашна које је нарочита стручна комисија огласила као апсолутно неупотребљиву за исхрану, Коча је дошао на ужасну, издајничку мисао — да своју браћу у бојној лннији потрује том мешавином од струготина, песка и црва. Према резултатима саве сно вођене истраге, Поповић је у брашно, добивено из једре

Ниш, 27. септембра државне пшенице, мешао своје неупотребљиво брашно. Према исказима заклетих радника из млина, Поповић је држави протурио преко 210 џакова свога ђубревитог, отровног брашна. Војници којима је зла судба била доделила да узму хлеб од овога брашна у руке, причају да је личио на песковиту иловачу, коју ни псето не би оњушило. Замамузан жељом да до краја истраје у својој завери против свега што је српско, овај морални покојник је покушао да покупује неколико стотина српских волова, да би зарадио неколико стотина хиљада динара. У сваки џак мекиња, добивених при млевењу државне пшенице, убацивао је 15 кгр. прашине и тежину џака пео од 35 на 50кгр. Ислеђењем јеутврђено да је Поповић излиферовао држави 728 тако напуњених џакова. Према исказима коморџија, многи су волови поцркавали једући ове „мекиње“, Вредно је додати још и то, да послуга из млина „Захарија" тврди, да је Поповић, сем поменутих 728 џакова, продао држави још 4000 џакова оваквих „мекиња". Уз ова језива факта, потребно је додати још један нови. Михаило Михаиловић, директор млина Поповићевог, осуђен је 27. августа, пресудом нишког војног суда, на две године затвора и губитак грађанске части за дело слично, ма да много мање срамно и мање криминално но што је дело Кочино. Злочин Коче Поповића не сме остати некажњен. У ове велике историјске дане, један протоколисани ајдук, чија је грађанска смрт годинама одлагана због јаких родбинских веза, не може се заклонити иза плећа самосталских поглавица и јехтичавих софизама нечасних адвоката. Ништа наивније од грчевитог упињања г-ђе Поповићке, да помоћу 100.000 динара, однесених у Ваљево, спасе свога мужа од робије! Ништа глупље од

уверења, да се о адвокатску прошлост г. Авакумовића, махинације сентименталнога г. Шпартаља и врапчију памет Свете Штигљица може разбити неумитна строгост независних војних судова! Ништа срамније и неродољубивије од покушаја тројице самосталских првака,да својим дроњавим аукторитетом залегну за једног обичног, свесног издајника! Залагати се у ове Дане за човека који је г»адио против живота српских војника, то значи лаћаги се издајничког посла. Јер, Србији су мање зла нанели читави ројеви мирнодобских аустријских шпијуна, него ратне лиферације Коче Поповића.

Поповићу траг ти се утро Као што је шареним коњима; Млијеко те српско разгубало, Од тебе се излегли губавии Да их народ по прсту казује.

№ ШЏ ЈРШМТН Како ратују немачки проТИРНИЦИ. Како Немци ратују аоказују њихова свакидања зверства и насиља, која пм одобравају њихова рашна правила. Како њихови противници мигле о ратовању, нека аокажу речи ка надског министра војног Хига изговорене при поласку канадске војске у Евроау : — Над се будете борили раме уз раме са енглеским војницима као грађани прекомор ских слободних држава , тада ће пруска аутократија разумеши гигантску моћ слободе. Пре свега немојше никад заборави■ ши, да не ратујете са мирним становнишшвом Немачне, него да је ваша задаћа, да срушитз немачку тиранију.

— Мобилизација је завршена —

Из Солуна јављају да је мобилизација грчке војске завршена. Оамо се очекује долазак краља Константина, који ће се ставитн на чело своје војске. Главни стан биће у Солуну. У солунско пристаниште допловили су многи транспортни бродови. Отпочело је укрцавање војске ради преноса на концентрациона места. Ратни бро-

дови, који су досад били укотвеии у пристаништу отпловили су на пучину. Војиа управа изјављује, да спрема достојан отпор турским рагним припремама.

Подивање великих мостова. Лондон, 28. септ. „Дељи Експресу" јављају из Гана, да су Немци подигли пет великих и сталних мостова преко Мезеизмеђу Живеаи Намира. Ово се тумачи, тиме што. Немци спремају повлачење своје војске из Француске и Белгије.

— Како се поступа са ва робљенипима —

Немачки листовп штампају масу писама. у ко.јима се протестује протнв „сувигае благог" поступања са ратним заробљеницима. — Зашто се, — питају Немци, — даје заробљеницима свеже масло, чај, шећер? Поводом тога Волфова агенција званично саопгатава за успокојавања немачког народа ово: — Масло, чај и шећер ратни заробљеници добијају само по лекарском наређењу. Нздржавање сваког заробљеника стаје дневно 60 пфенига. Заробљеници ће бпти употр.ебљенн за јавне ртдове, додаје се још у извештају.

— Њена велинина и формација После Балканских ратова турска је војска подељена на 13 корпуса (11 корпуса са по три дивизије и 2 корг.уса са по 2 дивизије) и 2 одвојене дивизије. Дивизије се састоје из три пука од три батаљона и једног одвојеног стрељачког батаљона; ови батаљони у корпусу састављају стрељачки пук. Регуларне коњице има 203 ескадрона, нерегуларне курдске 120 ескадрона (24 пука по 5 ескадрона).

Артиљериских багерија има 246 пољских, 70 брдских и 12 коњички. Свега дакле има оперативне војске 449 пешачких батаљона, 323 коњичких ескадрона и 328 артиљериских батерија. Стални кадар износи 290.000 људи. Конгингент регрута у току 1914. био је 100.000 људи. Војна обавеза граје 25. година, од 21. до 45. године. Дозвољен је откуп од војске по цену од 50 турских лира (око 1200 динара). Служење траје 3 год. у низаму) активна војска), 6 година у ихтијату (резерва), 9 година у редифу (други позив) и 7 година у мустафизу (последња одбрана) Редиф и мустафиз попуњавају убојне јединице (низама) према степену њихове обуке, а ихтијат попуњује мирнодопске јединице за време мобилизације. Чета у сталном кадру има 120 људи сем у трећим батаљонмма, где је састав чете 40 људн. Мобилисана армија има људи 600.000, у резерви остаје људи 180.000, у редифу — 550.000 и у мустафизу 300.000 људи. Дислокација је ова : I корпус у Цариграду. II у Једрену. III у Родосту. Свега у Европској Турској има три корпуса. У Малој Азији : IX корпус у Ерзеруму (тврђава) X у Ерзинџану XI у Вану (стара тврђава)

О Козацима се сада врло много говори ? Шта су они управо ? Име „Козак“ добили су они од Пољака због невероватне хитрине при продирању у најтежа места, пошто се веру по планинама као козе. Има два велика козачка племена: у Украјини и око реке Дона. Историја Козака из Украјине је најстарија и најважнија. Њихов постанак датира оц почетка четрнајестог столећа, када су прогнаници, авантуристе и скитнице из Пољске обично бежа-

IV у Смирни V у Ангори VI у Алепу VIII у Дамаску. У Месопотамији 2 корпуса са по 2 дивизије: XII корпус у Мосулу XIII у Багдаду. У Арабији: VII корпус, са 2 дивизије у Јемену. И две засебне дивизије у Арабији и Хеџасу. Турска флота има 4 старе оклопњаче, 2 нове оклопљене крстарице од 7.000 тона, 17топовњача, 10 разорача, 29 торпедњача, а сем тога и две немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслава." Ова флота, као и пре, мораће да се затвори у ком ратном пристаништу. Сем тога енглески официри, који су доскора командовали турским бродовима и добро их проучили, могу лако да њихове тајне издаду турским непријатељима.

Мон у Риму ; Дипломатски преговори Рим. 27. септ. Досадањи француски посланик у Берлину Жил Камбон, један од најбољих француских дипломата, приспео је у Рим. Кад се томе додаду гласови о доласку сер Едварда Греја у Рим онда се из Рима могу очекивати најповољнији гласови.

ли на југо-исток од палатината подолијског и у Украјину (басени Дњепра. Дњестра и Случа, вароши Кијев, Бар, Черкаси, Јампол, Брацлав, Хуман и Лубни). Постепено они образоваху знатну војничку колонију, аутономну, којом је управљао „Хетман“, живећи од пљачкања пограничних земаља. Пољски краљ Сигисмунд први, прво желећи да спречн пљачкања а друго желећи да искористи њихове војничке способности и да тај бунтован народ доведе у ред, дао је Коза-

Козаци — Неколико појединости о Козацима. —

Ж. де Ролен Жак Гињар

После петнајест годинамуч-| нога рада, Жак Гињар доспео| је најзад своме циљу и био је тако срећан како је само могао пожелети. Отпочевши занат као шегрт, он се постепено усавршавао и напредовао. У почетку обичан раденлк он се доцније сав предао учењу и бригама око просвећивања, уместо да иде у крчме. Стекнувши нужна знања, он их је П| именио на усавршавање своје професије. Дуго је он тражио и лутао да бн постигао жељене резултате. Ушавши у једну велику париску радионицу као директор. он је за две године повећао послове те куће за четири пута. Видевгаи ово и уверивши се у његову вредноћу и даровитост господар те радионице закључио је са њиме један уговор на основу кога ће га узети за свог ор-

така по истеку године. Постигнувши успехе за кратко време свога рада и прославивши се на пољу изуметака, он је хитао да оствари један својих најдражих снова. Одавно беше он бацио око на једну красну м гаду девојку која је живела у унутрашњости. Њих двоје нису о томе ништа говорили, али су се ипак разумели, и ако су се годишње виђали само два пута, за времекраткога Гињарова од.мора. Отац младе госпођице мно го је волео Жака, јер гајесма трао као озбиљна човека и вреднога Јпосленика. Али као послован и практичан човек, хтео је удати своју кћер једино за онога човека који барем има толико имовине колико износи мираз који он даје својој кћери. Овога пута, све је било у реду: Жак је могао сматрати да је верен и, први пут у жи-

воту, овај човек од акције почео је да сања... Брак ће се закључитн по објави ортаклука... * — Господине Гињаре, седите и разговарајмо се! У своме бироу, иамештеном по американски, господарје почео разговор са Гињаром, који седе без задњих мисли осетивши да је постигао усиех кад га господар титулира са: „Господине!“ — Ви сте лепо путовали? — Изврсно. хвала вам. Имам да вам чак саопштим и једну новост.., Ја хоћу да се женим. — Изврсна идеја! Ви сте у годинама у којима озбиљан човек мора мислитн на заснивање породице. Имаћу особито задовољство ако у вашу свадбену корпу остављам по хиљаду динара месечно као награду. Жак Гињар га погледа и изнонађен рече: — Мој ће се брак десити тек у јануару, кад ступи на снагу уговор о ортаклуку... Господар се зачуди: — Ваш уговор о ортаклуку! Али, с ким?

-— Шта! С ким С вама, господине!... — Са мном! То се не може деситн. Ја сам своју радионицу уступио другоме и он ће је идућега месеца већ примити. Не знам да ли ће вас он примити за ортака. Знам само то да он има намеру да вам повећа награду на 12000 динара годишње... * Гињар беше ван себе, као да је полудео... — А шга је с мојим уговором о ортаклуку? — 0 каквом то уговору ви гоцорите? — Ваљда нисте заборавили на своје обећање које сте ми написмено дали? — Не знам о чему ви то говорите. — Ох! то је много! Ја ћу вам све објаснити. Директор скочи до своје канцеларије, и отвори своју фцјоК У У којој је оставио свој драгоцени докуменат. Фијока је била празна! — Е лепо! Шта је с актом? упита спокојно господар.

— Псино ! лоиове ! Сад све разумем. Мој уговор о ортаклуку вама је сметао да по скупе паре продате своју радионицу. Ви се нисте устезали и одвалили сте моју канцеларију. И сада ми нудите већу плату. да баците пред мене као пред пса кост да је глођем. — Млади човече, ја ћу се наљутити и избацити вас напоље... ЈБубав вам је завргела мозак. Ваше речи несумњнво превазилазе ваше мисли. Дођите к себи, размислите и заборавиће се овај мали неспоразум. — Ах, тако ли ми везете! Шта је с мојим проналаском који сте искористили за своју радионнцу? Ви сте га такође украли! Да, господипе, ја одлазим. Ја остављам ову јазбину, да се у њу никада више не вратим! Али, ви ћете ускоро чути о мени новости... — Али, пре ћете ви чути новости о мени, млади и неучтиви човече! * Осам је дана већ протекло откако се овај догађај десио.

Жак је седео за својим столом, предат својим мислима... Бојао се да не полуди... Револвер је био гу, на његовом домашају, и сваког тј.енутка, он је могао себи одузети живот... Пред њим су стајале две хартије. Једна је садржавала тужбу којом га је '^егов господар тужио за накнаду штете због самовољног напуштања посла; друга је била писмо његовог будућег таста у коме га је он прекоревао због његових поступака и јављао му да своју кћер не може дати за човека без имовине... Тада је тек Гнњар видео у каквом се стању налази, да он стоји пред крахом... 0 својини изуметка, као и о уговору о ортаклуку, он није имао никаквих доказа... Суду му се, дакле, не вреди обраћаги! Да се врати на посао? При помисли на ово, крв му се следи... Било му је тешко, тешко, јер је непрестано мцслио на то: да се мора одрећи, за дуго година нема сумње, ове младе девојке која је тамо у унутрашњости лила горке сузе... И он је почео плакати, плакати...