Пијемонт

Београд, УТОРАК 7 Октобар 1914. год.

БРОЈ 5 ПАРА

Број 251. Година IV.

Директор: Бранко Божовић

Оснмвач : ЉУбОМИР С. ЈиВвНОВИЋ

Уредник : Коста М. ЛуковиИ

Још пролетос међу мађарским посланицима почело се озбиљно говорити о извесном путу мађарских првака у Петроград. Али тај је покрет више сматран као протест мађарске опозиције против владајућих кругова Аустро-Угарске. Изгледа да су у Бечу на то гледали доста равнодушно и нису томе придавали велики значај, видећи у том гесту Мађара нешто слично пиштаљкама чешке опозиције. Али догађаји од пролетос до данас бацају на тај факат мало другчију светлост. Граф Карољи пропагирајући пут у Русију показао је много више државничке способности него и Берхтолд и Тиса. Пут у Русију, природну противницу Хабзбурга, имао је да Угарској у случају пропасти Аустро-Угарске обезбедишто већи део Хабзбуршког наслеђа. Политичари мађарске опозиције познали су да је Аустро-Угарска осуђена на скору и неизбежну пропаст. Увидели су да још једино наклоност Русије може да им осигура какву такву будућност као самосталног народа. Посета руским посланицима није учињена. Пропуштена је прилика, да се испита расположење Руса, те су тако само планови, а не дела, дочекали европски рат. У самом почетку рата, после првих неуспеха аустриских појавили су се гласови, истина непотврђујући, о некој депутацији руском цару, која је требала да подејствује, да се очува интегритет угарске краљевине. А у угарску краљевину улази Хрватска са Рнјеком, Банат и Ердељ. Па и сада се опет говори о другој некој депутацији, која греба да измоли Ердељ, Банат и Ријеку, Хрватска је већ изостављена. У замену за то Угри обећавају да ће њихови пукови престати да се боре против Руса и Срба. Оставимо на страну могућност и немогућност извршења тог обећања и да ли би Руси хтели да узму у обзир задоцнеле молбе мађарске. На основу каквог права Угри и Угарска траже од Руса такве уступке ? Ердељ траже. Неоспорно је, да је ова земља поодавпо саставни део угарске краљевине. Али је исто тако неоспорно да од 4 милнона има Ердељаца 3 милиона чистих Румуна. Угарски досељеници — Секлерци, које су угарски краљеви систематски насељавали по Ердељу, да би ердељске Румуне у неколико одвојили од њихове браће у Влашкој и Молдавији, чине свега непуну четвртину ер-

дељског становништва. Ердељ је дакле румунска земља. Своја потраживања на Ердељ они поткрепЈвују фактом, што неутралносг Румуније дозвољава да се њене претензије на Ердељ сматрају као недовољно јаке. Заиста, ако Румунија остане до краја равнодушан посматрач догађаја, овај факат може добити нешто значаја. Али ако је Србија својим ратним про тивницима Арнаутимапод пресијом Аустрије морала стварати државу, за Русију после победоносног рата неће бити никаквог приморавања, она ће радити по свом нахођењу. Банат траже, зато што им је потребан ради целине државе. Али национално право, које Србн полажу на ту земљу и право победннка, које ће ускоро постаги, потпуно ниште угарска права. Ријеку траже са истом ревношћу. Што се више пе помиње Хрватска, показује да су увидели немогућност остварења ове жеље. Али Ријека! Аки не д < ј < 5 ијс 1ај град као своје пристаниште, онда је Угарска осуђена да живи одвојена од мора, кад што је била досада Србија. Угарској, где се индустрија почела веома повољно развијати, море је преко потребно. Само је сумњиво да ли ће Срби хтети да се приволе овом захтеву. И тако ће Угарска имати да осети оно чиме је тако вредно гњавила и притискала Србију. Мађари моле. Није им лако погледати у будућност, где виде само неповолше ствари. Колико има изгледа да ће им молба бити услишена, може се закључити, кад се погледа у назад на њихово досадање држање.

да узме свој део у отитој борби. Ми Немо застати тек онда кад наша снага буде равна снази наших са везнина. За сада имамо на бо/и шту свега х"љаде војника, али ми им морамо помоНи њчма који часио и јупач\и испуњавају своју дужност. Врбујте нове воЈнике. Врбујше брзо и на пролеће и маћемо бојишту милион људи.

Измена немачког плзна. —

— Кнез Вид на бојишту — Беч, 4. окт. „ Албанска кореспонденција“ дознаје из Берлина, да је бивши „мбрет“ Албаније Виљем Вид одређен у немачки главни штаб у цареву сни ту. Кнез је већ отпутовао на бојиште.

1 италнј

Нов министар војни и војни кродити. —

Пре крнггког времена италијански министар војни Ганди поднео је оставку, а на његово место дошао ђенерал Цуполи. На предлог новог министра војног, решено је да се т«ражи од спупштггле тл> пиЈггп 56 милиона лирс1. Кредит ће бити употребљен за набавку муниције, санитетских потреба и издржавања мобилисаних обвезника до децембра ове године.

[У

Како је потекла борба у Брислу. —

1 з снорејошлости Енглеви за рат Фелдмаршал лорд Робертс упутио је номоиданту пука ирпондских добровољаца иошауковнику Бајну ово писмо: — Пуковниче, поносит што сам ]а и Ирланђанин, шоало аозивам своје саалеменине да бране част наше ошаџбине. Иена сви добро зна/у, да је у овој борби гиганата скуа сваки човек, јер се борило са најјачом војничком државом на свету која се много година спремала за рст и која може на бојиште да изведе милионе војника. Истина, и наши савезници расаолажу армијама од милиона, али ми не можемо и не треба да зависимо од њих. Велика Британија мора

Кад су Немци заузели Брисел, и њихова војска размештена по каСзрнама, Пруси су одмах почели да чине испаде. У свакој белгиској војничкој одаји налазе се мале статуе краља V, краљице, које војници взомз воле. Прусима је био први пссао да полупају те статуе псујући при томе оне, који су на статуама били престављени. У једној касарИи пруски су војници гадно искварили статуу краљеву, па су то исто хтели учинити и с краљичином статуом. Тада Баварци, знајући да је белгиска краљица рођена кзо баварскд принцеза, устану да бране краљичину част. Међу њима и Прусима дође и до боја; имали су посла ножеви и бајонети. Пруски официри дохватише Баварце и сместа стреју њих седзмдесет. • Кад су то сазнали баварски пукоеи, они су се побунили и изјавили, да на Белгијакце неће испалити нијед-н метак. Из њихове средине чупи су се узвици, да су Баварци превзрени и да им је речено да ће се на белгисној територији борити само сз Французима. После овог случгја сви су 6аварси пукови премештени из Белгије.

ч Нариз. б. октобра. Лист „Матен" говорећи о услугама, које је учинила Русија у почетку рата, вели, кад су Руси били у могућности да отпочну бсрбу, да се тада нису устезали и да су под својим генералима, који су били под непосредном инспекцијом царевом и пом заповедништвом Великог Кнеза Николе, пошли напред и потисли 200 хиљада Немаца, које су имали пред собом, поплавивши њихову земљу. Ескадрони руски зададоше такав стрзх у Источној Прусксј, да је становништво побегло, а за њим и војници цара Виљема. Последица је у томе, да се је цар Виљем ПОПЛ1НШИО и изменио план што је узе-к погрешка за време рата. Послао је на исток неке од најбољих својих трупа, које су се калазиле нз Мајни, и место да. има дза мипиона људи на нашем бојишту, да се с нама боре, имао је свега око милион и по. Тада Русија, задовољна што је помогла савезницимз, прикупи сву своју снагу за борбу, коју има да води на својем земљишту. Сем војске аустро-немачке, коју је натерно, да се групише против њеи посло крззвих пораза, нанесених

у Пн1лицији трупама Фрање Јосифа, има сад да се бори с трупама последњег Хоенцолерна. На тој страни отпочео је сад велики рат... У невољи — Бурне сцене у немачком главном штабу —

Борло, 4. октобра. Према извештајима „Пти Журнала”, на седници немн 1 чког главног штаба, која је претходила одласку цара Виљема на источно ратиште, дошло је до бурних сцена. I Главни штаб саветовао је да се изврши повлачење немачке војске из Француске и Белгије. Сем тога штаб је изјавио да је за немачки пораз на Ену крив престолонаследник, ксји је по сваку цену хтео да се пробије кроз Аргонску шуму. Како су ту Французи имали одличне положа|је, то је престолонаследник дао Французима битку под веома неповољиим условима по Немце. Последица тога порзза билоје нзгло повлачење престолонаследникове арм!ије, тако нагло, да је се за један дан повукла за 40 километара. Тиме је нем!3'чк/И центар дошао у рђав положај те се повукао са великим губицима.

Мало по мало оцртавају се праве размере немачког пораза у битци на Њемену. Према телеграмима „Новога Времена", нашаје всјска задобила свега 40 топова, од којих је 14 топова заузето на певом крилу, у Мариамполу. Треба схватити, да у овај рачун нису узети у сбзир топови, који су заузети при јуришу на место Каменку 24. септембра, а исто тгж/о ни топози који су задобијзни 25. и 26. септембра. Целокупан немачки губитак тешко је тачно спределити, јер сви наши извори гсворе само о читавим брдима немн 1 чких лешева, наслаганих на обалама Њемена и о лешевима, ксји обележзвају путеве, којима су Немци беж 21 ли. У сваком случају, немачки губитци у мртвима. и рањенима имају се рачунати у десетине хиљада. Ако се узме, да су протиз фронта Ковно-—Осовец Немци кренули нс више од седвм корпуса, или од прилике 280 хиљада људи, то се без преувеличавања њихов губитак може оценити са 50- 60 хиљада људи. У свакам случају, дакле, њеменски пораз показује се као најтежи од свих неуспеха, које су Немци до сзда претрпели на своме источноме фронту. У битци на реци Роминти 7.—9. августа, којом је ннша војска започела победоносну Еојну на источно - пруском фронту, Немци су претрпели двојином мањи губитак. Изгледа да и берлинска штампа, и ако само са објашњењима, признаје пораз.

јЛ Овај пораз за њу је у топино горчи, што је се она већ унапред хвалисала заузећем Вилне и Бјелостока, претећи и походом на Петроград. Нови бојеви, који су се 23. септембра заметнули на немачкој граници са свежим немачким поткрепљењима и деловима гар низон1а кенигсбершког, и у којима је на немачкој страни учествовала многобројна тешка артиљерија, узета, очевидно, с кенигсбершких форова, — приводе се крају. Наша офанзива расцелала је немачки фронт на три одвојене групе. Северна група, на реци Шервинти, упорно се одувирала на 25 врста даљине од Владиславова и даље на југ за Вержболово. По извештају нашега штаба, 25. септембра је та група, пошто су Немци били истерани из Владиславова, била обухваћена с левога бока. Немачки покушаји за одбијање нашега обухвата и пре^ лазак у офанзиву завршили су се неуспехом. На тај начин, отступање те групе на пруску територију, иза реке Шервинте и Лепоне, зпсолутно је неизбежно. Средња група немачке војске се јако утврдила у пределу између Бпкаларжева и Ганчеја, на фронту дугом 18 врста, на неколино врста од границе а на 16 врста од Сувалке. 25. септембра је ову групу постигла још несрећнија судбина но северну. Ннша војска Јбухватила је Немце са оба крила и једновремено их је напала са