Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ'

Број 255.

између руске ариилерије са десне обале и немачке са леве обале. 28. септембра на путу за јако утврђење Ива1нгород отпочела је битка са непријатељем, који је наступао од Радома. Северна група Немаца, која је ишла на Варшаву, почела је наступање са линије МшчоловГронци, који лежи на 40 километара западно од Висле. Сем тога Немци су нзступали и северније, од Ленчице и Кутна на Лозич. Али та група претрпела је на путу зз Лович неколико неуспеха, који су услорили њихово продирање. На путу за Варшаву, борба је

У Сарајеву је отпочео пре десет дана претрес Гаврилу Принципу, Недељку Чабриновићу и још неким младићима, који су оптужени за убиство Фрање Фердинамда и његове жене. Са тога претреса ,,Најес Винер Журнал" доноси овај, свакако непотпун телеграфски извештзј: Данас у 9 часова пре подне почео је претрес у казненом предмету Гавре Принципа и његових другова због злочина велеиздаје. Претрес је јавс 1 Н. Сенат је образован од вишег судског саветника фон Куринапди-а као председникз и судских саветника Наумовића и др. Хофмана као вотаната. Као допунске судије фунгирају судски саветници Фиалка и П,ита. Оптужбу заступају државни тужилац Сфара и његов заступник Сарк. Бранитељи су адвокатски кандидати др. Премужић, др. Цистлер, др. Фелдбауер, адвокат др. Першић, судски сзи еетник Струпл и секретар суда Малек. Оптужени На оптуженичкој клупи су Гаврило Принцип и других 24, који су с њиме оптужени. После прописно испуњених формалности, прочитана је оптужба, којом се 22 оптужена окривљују због вепиког издајства, а против Недељка Чабриновића, Трифка Грабежа, Вксе Чубриловића, Цветана Поповића, Ива Кањчевића, Лазара Дукића, Бранка Загорца, Марка Перина, Драгака Калембера и Николе Форкапића, уз примену § 90. каз. зак.

отпочела 28. септембра. Немци су покушали да се дочепа'ју Варшаве, да би од ње начинили базу за пролећно ратовање. Спорост немачких операција допустила је међутим Руоимг да заврше све припреме ка десној обалн Висле. Немци су и овом приликом показали да су Руси бољи стратези од њих, као и кад су допустили да Руси преполозе и униште једино својом стратегијом аустријску војску. Наш данашњи уводни чланак говори о политичкој важности немачког неуспеха који се детаљно описује у „Ситуацији".

• :121&Ек

Атентатор Мухамед Мехмед Башић побегао је у Црну Гору. Њега су црногорске влељти ухапсиле, али је он, како се тврди побегао из никшићског затвора и не зна се где се оада налази. Саслуша|ње Чабринови ћ а Први је саслушан атентатор Недељко ЧабрИ 1 Новић. Наводи оптуженога Недељка Чабриновића потпуно се покла 1 пају са његовим ранијим исказима. Оптужени признаје, да је раније био испуњен социјалистичким, а доцније ,г|нархи 1 стичким идејама, али је у Београду ипак дошао у додир са српским мајором Миланом Васићем, тадашњим секретаром Народне Одбране. Тај мајор му је дао новаца за путни трошак и ставио му на срце, да буде ваљан и добар Србин, што је оптуженог и одвело српском национализму. Доцније, у штамларији сарајевског радикалног листа „Народа” и услед његових односа са сарајевским српским листом „Српском Ријечи", у њему се полако припремао преображај ка српском национализму. Истиснут из социјалистичке групе ско листа „Гласа Слободе", отишао је Чабриновић у Београд, где је под утисцима балканског рата постао уверени орпски националиста. Уз то је на посредовање професора и журналисте Живојина Дачића, директора Државне ЦЈтампарије и члана одбора Народне Одбране, намештен у српској Државној Штампарији. Чзбриновић признаје, да је био

истовремено ,и српски националиста и анархиста. Циљ, за иојим је Чабриновић пошао, био је: уједињење свију југосповенских земаља и насилно оцепљење јужнословенских земаља Аустро-Угарске, испод власти монархије и њихово присаједињење Краљевини Србији, замишља|јући при томе у будућности једну југословенску републику. Прва идеја, да убије надвојводу-престолонаследнина, пзла му је на ламет, када је од неке непознате личности добио поштом у једном куверту исечак из неких нсвина, у којима је стајало, да ће престолонаследник доћи у Сарајево. Принцип је тада водио Чабриновића собом у шетњу ,и том приликом га наговарао, да с њиме изврши 1 а 1 тентат на надвојводу-престолонаспедника, и то из глаеког разлога, што се у Београду у опште тврди, да је надвојвода-престолонаследник вођ ратне странке у Аустро-Угарокој, која иде за тим да освоји Србију. Ч а б р и н о,в 1 И ћ и Н а р о дна Одбрана Оптужени Чабриновић признаје, да је знао, да друштво Народна Одбрана има револуционаран керактер, и да служи веникосрпсиим тенденцијама. А пошто му је неки Ђока Бајић у Београду рекао, ако жели да изврши атентат, да се мора обратити Народној Одбрани, то су он и Принцип одлучили, да се понајпре састану са Миланом Прибићевићем и Жиаојином Дачићем, иао најистакнутијим члзновима Народне Одбране. Алн они у тај мах нису били у Београду. За то је Принцип Чабриновмћа упознао оаа Миламом Цигансвићем, чиновником српских државних железница, кзко би од њега добили оружја-и бомби, пошто им је било познато, да Цига1Н10В'ић, као бивши коммтски војвода, стоји у тесним односг/.ма са Народном Одбраном. Пиштољи мајорз Танк о с и ћ а И заиста, Цигамозић се показао премз њима врло предусретљив, али им је рекао, да он нема средстава из којих би могао набавити Бровнингове пиштоље, апи он ће их упутити мајору Воји Тг 1 нкосићу, за кога је Чабриновић знао, да игра већу улогу код Народне Одбране. Међутмм су Принцип и Чабриновић задобили и Грабежа за свој план. Трифко Грабеж је по упутству својих другоза отишао Танкосићу, а озај га је примио и питао, да ли су се они заиста одлучили да изврше атентат, на што им је Цигаковћ предао четири револвера, а

Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић на оптуженичкој клупи. —

Грабежа и Принципа обучавао у пуцању и руковању овим оружјем. После тогз је у брзо дошло Ереме за полазак у Босну, те им је Цигановић предао шест бомби и извесну дозу цијанкалија. Овај отров су дсбили за то, да би се по мзвршеном атентату моги одмах отровати, пошто би било опасно, када би се из њихових уста на који начин сазнало, да су их подстакл 1 И Цига 1 новић и Танкосић. ПрилИ|К 01 М одласка, Цигансвић је предао Прнципу једно писмо за српског мајора Поповића у Шапцу, ноји их је и примио и са лажнм легитима1цијама послао железницом у Лозницу, где су били примљени од пограничног капетанз Јоце Првановнћа. Српски официри као помагачи за извршење атентата Овај канета 1 н је При 1 нципа и Грабежа предао српсксм разводнмку финансијске страже Грбићу да их пребаци прско босанске пранице: а Чабриновићу је дао писмо за разводннка финансиске страже Суна, односно за српског учитеља Ја 1 ковљееића. Пошто Чабриновић није нашао у Малом Зворнику надзорника финажсијске страже Сунз, обратио се Јаковљевићу и с овим је нзузнемирен прешао преко Дрине у Зворник. Ово је писмо код Јаксвљевића и нађено. Из Зворкика је Чабриновић откшао у Тузлу с пасошем Грабежа, који је од овога добио. Оружје су Прин Ц 1 ип и Грабеж понели са собом. У Тузли се Чабриновић нашао с Принципом и Грабежом и с њмма је путовао даље у Сарајево. У Сарајеву је Данило Илић скупио апгентаторе и разделио им оружја и цијанкалиа и показао им је место са кога ће атентат извршити. Чабриновићева намера да убије престолонаследника Оптужени признаје даље, да је у аутомобил преслолокаследников бацио једну бомбу у намери

да престолонаследника убије, д. ли бомба је експлодирала сувише доцкан, тако да су само особе иза аутомобила биле рањене. Чабриновић признаје и то да га је једнога дана месеца априла ове год. оно 9 часова у вече Живојин Дачић представио српском престолонаследнику Александру, и да је са оаим говорио. Али оптуженик неће да ода садржину тога разговора.

Кхо је » Ши — Аустријанци узимају таоце Држање Италије ободрило је Талијанеу Аустроугарској. У Трсту, они су заузели сасвим друго држање, него што би го желеле аустриске власти. Постављање новог министра војног у Италији, Цупелиа, који је родом са Истре, још је више узбудило Трст, јер се то сматра као знак, да ће Италија прекинути неутралност. Намесник Трста кнез Хоенлое наредио је, да се начине спискови оних, који се смаграју као вође бунтовничког покрета. У те спискове ушло је више хиљада лица. Сви они биће узети као таоци у случају да Италија активно пређе на страну Тројног Споразума. ТЕЛЕГРАМИ Фр^нцузи за Белгијаице ПАРИЗ, 9. октобра. — Према декрету председника Републике оскудним белгиским породицама, чији су храниоци у белгиској војсци, даваће се помоћ исто онако као и француским породицама. За олакшање увова ПЕТРОГРАД, 9. октобра. Министарсгво саобраћа>а суањило је подвозне цене на железнипама да би олакшало увоз извесии.ч продуката потребних руској индустрији.

ПОТОПИ1100 — Пропзст једног аустриског монитора на Сави Јуне је између Шааца и Митровице један од аустриских монит >ра отараћен на дно Саве. Још пре петнаеет дана три аустриска монитора ошишла су од Београда ка Шаацу, да тамо аомогну бомбардовање неутврђене вароаш. Потоаљени монишор је и ао конструкцији и ао ква лптету тоаова који се на њему налазе најбољи и најскупоценији од свих монишора.

Планина Борања са њеним огранцима била је концем авгусга и почегком септембра иозорница многих бораба, у којима су преполовл»ене аусгриске трупе, које су покушале у овоме правцу да надиру. Да поменемо овде само једну омању и краћу борбу карактеристичну због извесних појединости, које су с њом у вези. Међу многобројним шумовитим изданцима планине Борање, које као китке надвисују њено главно било, један се зове Орлујак. То је шумовито, главичасто узвишење, под којим је земљиште са источне стране голетно, местимице под шумом, нарочито она коса, којом водн пут са

Примета ка Црном Врху, једна од главнијих попречних комуникација Борање. Према западу је сама гора, а долине и према истоку и према западу од Орлујака дубока су и шумовите. У своме надирању кроз Борању Аустријанци су били посекли Оријуак, спустили се и нешто ниже, укопавши се у шанчеве, којих је било неколико редова у оним кукурузним њивама попречно путу, што туда води на Црнн Врх. На тај начин Аустријанци су изишли мало на чистину, те је и лакше било да наш војник с њима ступи у борбу. Неке чете нашег пука добиле су задатак, да отерају Аустријанце са Орлујака, као главног положаја на путу од Примета ка Ц"ном Врху. Рано зором 3. септембра кренуле су неопажено пут Орлујака, војннци су се са свих

страна примицали и пентрали као козе. Једна наша пољска батеријаса сулротне стране Орлујака, чији командир са највећим задовољством очекиваше Швабе на чистини, да би олакшала наступање пешадији, огласила је прва борбу и већ првим метцима нашла је противнике у опкопима. Дејство је њено било страховито, што се доцније видело по многобројним непријатељским лешевима, заосталим у тим рововима, а већ одмах после првих метака ове батерије, Аустријанци су побауљке бежали у горње ровове. Пешадија је почела енергичније наступати и разви се јака пушчана и митраљеска борба. Док су наши били на помолу у првим рововима, непријатељ је напустио и горње шанчеве, па се дао у дивље бегство, и не сачекавши борбу у шанцу. Орлујак је био у нашим рукама-а

непријатељ се изгубио у шуми, у коме је правцу отпочело гоњење. У овој борби на Орлујку непријатељ је оставио на 30 мртвих, на жалост махом словенске браће Чеха. Ту се са аустриске стране борио 1 батал»он 21. регименте, који чине махом Немци и Чеси (из Часлава, Ихлаве, Хруђина, Ходебада). На Орлујаку су била и два митраљеза. Командант тога батаљона је Фабер капетан из Ихлаве (Моравска) а један од његових четних командира био је Вујић, Србин Далматинац, на кога су се заробљеници веома жалили, и с подсмехом говорили (Чеси) о водном официру Хадраби, што је био понемчен Чех. Међу погинулим био је један резервни официр Ото Боуше, по народности Чех, адвокат у цивилу ; погипуо је од пушчаног зрна. Од подофнцнра на Орлујаку је пао

такође један Чех Алоја Томендал из Ихлаве, а остали изгинули били су редови. Томендала је тане погодило у сред срца, пробивши и његове дописне карте, које је имао у џепу с леве стране; тек су му биле дошле од куће. Док је дошао од Дрине до Орлујака тај је батаљон имао 50 од сто губитака који су пре десет дана попуњени регрутима од пре два месеца. То је несумњив факт, који потврђују и сами њихови поз нији заробљеници, који су учествовали у свима борбама од Дрине до Орлујака (Достав Вацлав из Хруђина), Поред тога остало је на бојишту много пушака, међу њима и карабина, даље, ранчева, и друге спреме, што су побацали приликом бегства. Заробљемо је и неколико митраљеских коња (међу њима и једна мазга), $ митраљези