Пијемонт

„П/И Ј Е М 0 Н Т*

Број 259.

ГРИДЕСЕТ И ДВА ДАНА ТАМНОВАЊА. На|н су га одеели у нварт, ст,рпали су га у једну мрачну и узану ћелију, где је остао две ноћи и два дана, не добијајући ништа за јело, ни за пиће. Сам пан ништа није могао набавлхати из два разлога — лрво, нико није хтео у олште с њиме ни да општи, а друго, пре но што су га затворили, жандарми су му узели све што је имао од вредности: 286 круна у готовом, златан сат и ланац, прстење и два путничка нофера са стварима. Пошто је провео у тој ћелији два дана, одвели су га одатле на колима са једном старом Рускињом, у други затвор. У дворишту тога затвора видео је наше матрозз са „Делиграда". Затворили су га у ћелију сличну оној у којој је био и ту је провео тридесет дана. „Свакога дана у подне — плачућ|Г‘причао ми је стари Цветић — добијао сам за јело јсвепа (једну „кајзер-землу" и пивску флашу воде, уз то ме је мој тамничар, један сурови и риђи Мађар, који је увек био пијан и неракположен, често тукао једним тешким штапом по леђима, дерући се: „Ждери свињо српска, жив си још." И да би доказао колико је претрпео, стЕ[рац је скинуо капут и разгрнуо кошуљу, те ми је показао модрице од мађарске руке, које су ишарале његова изнурена и старачка плећа и груди. НАЈЗАД СЛОБОДАН! Тридесетог дана у вече, када је стари Цветић, изнурен болешћу и патњамз, пео и није могао више да се дигне, одвели су га код улравника затвора, који му је казао: — Пошто си ти стар и болестан човек, те ћеш без сумње скоро умрети, то ћемо те сутра одвести на румунску грзницу и пребациги у Румунију. И одиста, сутра дан су Цвет.ићо. јкдног Румуна и ону стару Рускињу извели из затвора, стрпали у воз и истог дана у вече иалазили су се у Румунији, у малом попраничном месту Пределу. V РУМУНИЈИ У Румунији је Цветић био необичнс добро примљен. Власти су му изашле ка сусрет и подпомогле га новчзно да дође до Србије. У Букурешту га је сам градоначелник звзо себи и подарио му т.ри наполеона, а један сарадник румунског листа „Адеверула" разговарао је са њим и о њему писао у свом листу. Преко Оршаве Цветић је сти-

ске, потпуно потчињене, како се чује, немачкој врховној команди, наступањо Аустријзнзца и Немаца постало је опште, на целоме фронту од Вгршаве до Карпата. НЕМАЧКИ ПЛАН. Пошто се знатан део руске војске налазио у Галицији, а средња Висла изгледала остављена без одбране, наступање у овом правцу сбећавало је Аустро-Немцима највећи успех. Због тога је на овом правцу, како изгледа, и била сасређена њихова главна снага. Вероватно је, да су Немци имали пред очима циљ: у случају сретног пробојз одбранбене линије реке Висле — потражити сједињење с трупама из Источне Пруске, које би тзда могле поновити покушај наступања ка Бјепостоку (преко Осовјеца). Гледајући на прикупљзње немачких снага у Шлезији и руској Пољској, Руси су имг!ли да реше тежак задатак. Како изгледа, они су решили сјајно, одбацујући све ситне обзкре и имајући пред

очима само главни циљ: нзнети пораз живој снази непријатеља. Да видимо земљи-шне околности војишта. ТЕРЕН У ЗАПАДНОЈ ГАЛИЦИЈИ. Река Висла, која представља велику препону за слободу маневровања, нагони да се бира за глзвне операцијо предео десне или леве обале, т. ј. западна Галиција или руска Пољска. Као што је већ речено, западна Галиција је уско парче земљишта са планинским карактером, које не даје наде на брзу, одлучну победу. У западној Галицији налази се на Висли првокласна тврђава Краково, која даје Аустријанцима ослонац у случају неуспеха и слободу маневровања по обема обатама Висле. У Галицији се налази на Сану и тврђава Пшемисл, која има сличан значај: т. ј. окучава руске, а олакшава аустријске операције. На послетку, у случају успеха на карлатским прелазима, Аустри-

јанци би добили обухватни положај. На та1ј начин, земљишни услови у западној и средњој Галицији иду у корист Аустријанцима, а сама западна Галиција неугодна је за развијање операција знатних маса војоке. ТЕРЕН У РУСКОЈ ПОЉСКОЈ. Сасвим су друкчији земљишни услови у русној Пољској. Утврђења Новогеоргијевска, Варшаве и Ивангорода, обезбеђују Русима прелаз преко Висле и заклањају комуникације, а дају могућност, да се у случају неуспеха отступи под њиховом заштитом. Пољска низија даје масама војске спободу маневровања, даје могућност, да се непријатељу нанесе одсудан пораз, при чему нема у бливини немаЈчких тврђава, иза којих би се могао заклонити и уредити разбијени и гоњени непријатељ. Ове користи, а тако исто и окол ност: што се главна непрнјатељска маса (сви немачки и знатан део аустријских корпуса), како изгледа, развила на путевима к Вар-

шави, Ива|нгофоду и Сандомиру. I вероватно је и нагнала Русе, дз | лрикупе сву своју снагу на сред- | њој Висли и да потраже решењИ: битке у руској Пољској. “РУСКИ ПЛАН ПОТПУНО УСПЕО! Ако је такво решење заистаЦ и примљено, онда се постепено| ( одступање руске војске у Гали ј| цији, изазвано пребацивањем зна-И гног дела снаге иа оредњу Вислу I поназује као сасвим разумљивоН последица његова. И такво је о т 'И ступање заист 1 а и било, а извр у шило се сасвим добровољно, нз-' ко се то чак и из аустријских « И општења види, где се вели, да С >И се Руси задржали да примеборИ бу само у толико, у колико им ј с 1 било потребно да извуку својУИ артиљерију. То наивно аустриј! ско признање потпуно објашн>а вг В да су Руои имали у налред нг-И меру да одступе, у сагласности <■ плзном операција, који су ус^Н јили. Усвајање оваквога ллана обкј

гао у Србију и дошао у Београд, где се сада налази без икаквихј средстава за живот. —др.—

телегрзф у тш — Прва радиотелеграфсна станица у Бугарској Пре неколико дана у Софији је свечано откривена радиотелеграфска станица која може слати и примати радиотелеграме на даљину од 3.000 километара. Први радиотелеграм Софија је изменила са Вудимпештом.

Пољски соколи - Једно потребно објашњење. У почетку рата са Русијом, ау-

— „По сва!ку цену заузмите Нале!" Петроград, 1.3. оцшбра. Француски листови доносе, да је цар Виљем наредио свој својој војсци, која оперише на северу, да по сваку цену заузме Кале, нако би то место начи^ниб основицом операциј(а 1 против Енглеске, — Бугарски листови о грчким бегунцима из Бугарске. —

стријски .агенти успели су да у жење П р ема Грчкој, износећи да Галицији створе добровољачке Г р ЧКе властИ1 стално гоне Бугадружине састављене поглавито ре у маћедонији, док у ствари од Пољака. Ти добровољци на- Бугари у МаћеД онији уживају звани су у Русији „соколи". I за , ШТ|Иту ка , 0 у својој С опственој Међутим, у Русији су именом 3(ЈМЉИ Бугарск , и листови из С о„сокола Нсзивали четири разне ф И ј ц 0ПТ ужују грчке власти, да пољске организације. То су „Со- су инста , лисале 10 . 000 грчнИХ бе .

Атина, 13. октобра. Бугарски листови продужују да доносе фантастичне ввсти у којиме поназују своје располо- почива на обарачи. Кад ове необичне поворке не

имаду наредбу, да посеку сваког који се не склони на време. Појављују се кола са дивним вранцима. М1оред кочијаша седи огроман Турчин са аутомобилском сиреном у руци: то је поклон цара Виљема. Енверу је Виљем поклонио и читав аутомобип, али овај као источњак више је волео коње и кола него аутомобил, али је ипак узео са аутомобила .сирену. Та мешавина чини необичан утисак. Енвер је ниског, погрбљеног раста, смеђег лика, некада је био веома леп човек. Глава као у грабљивице брзо се окреће на све стране. Руку приноси час челу, у знак поздрава, час устима као успомену на неки атентат носи неку грудну болест. Поред њега седи један немачки официр његов нервздвојни сапутник. Он се необично љубазно смеши и клзња на све стране. Поворку завршавају два реда коњаника с пушкама положеним по колену; кажрпрст десне руке

коли”, „Стрељачки савези", „Се0(Ске дружиче” и „Стрељачке дружине". Од тих друштава сало су се „Стрељачки савези" одазвали позиву бечке владе, док су сстала три удружења била индиферентна. гунаца у крајевима Костура, Водена и Варије. Ка!д 6и листови софијски били искрени, они би требали да признају, да су 50.000 грчких добеглица из Бугарске били протерани

стане, гомила равнодушно на-

ставља свој пут и не спомињуђи Енвера. Енвер-паша као да је немачки заробљеник. Он мора да живи у немачком посланству, а у његовом дворцу на Бујук-дере наместио се фон Сандерс. Цариград је цео у рукама Немаца. Једном сам отишао у АјаСофију и на уласку случајно заборавим да обујем папуче. Тек чујем оштри глас: — Пантофелн анциен ! (Навуци папуче). Кундаком од пушке додао ми је турски стражар старе изгажене папуче. Али његова плава коса и бркови одавали су његово порекло: Прус је постао чувармуслиманскчх црквених обреда. Султаноз дворац. Пред његовимвратима два накинђена Курда, — почасна стража, — играју неку дечију игру. Дворац као да је пуст. По његовим широким дворанама шета заборављен од свих, стар и изнемого, — султач Мухамед... Иа њега Немци и не обраћају пажњу пошто је потпуно незначајан, непотребан и послушан.

ношег ротишто

Та три удружењз издала су чашћени и злостављани на аа још пре руског М2(нифеста Поља

вдрски начин. Они су пали нз цима Један оглиС, у коме се одри- т0рете грчке вла д е) Н оја је била

НОВ ЦРНОГОРСНИ УСПЕХ Ваљево, 14. октобра Дванаестог октобра један црногорски одред заузео је Кобиљу Главу јужно од Ав« пошто су били опљачкани, обеш- доваца и том приликом запленио је један брдски топ, један митраљез и мноштво коња.

чу сваке сарадње са Немцима.

Конер!

приморана да им жиште.

нађе прибе-

Беч, 12. октобра Четири случаја колере констатована су у Вечу, један у Грацу и 125 у Галицији.

и

Против Немаца — Депутација руски-х муслимана. —

Из Одесе је отпутовала за Цариград једна депутација од 15 чланова, коју престављају муслиманске општине у Русији и неколико насеобина Туракау крајевима око Касписког језера. Депутација иде да се увери,да ли је истина, да је Турска заузела непријатељско држање према Русији. Ако се то утврди, руски ће муслимани прекинути са Цариградсм сваку везу, а турски поданици у Русији неће се одазивати позизима турских војних власти.

— Данашња слика турске престонице Цариград има сада карзктер турско-немачке вароши. У њему владају скоро неограничено Немци помоћу Еивер-паше, који је њи

СВУДА МИР! Ваљево, 14. октобра На фронту наше војске тога дана није се ништа значајно догодило.

кгаргкп школе V алозпији - Поновно отварање затвореннх школа Прошле године Бугарн су

хово оруђе. Доносимо јелан допис у Албанијн отворили неколи„Утру“ из Цариграда, који вермојко својих школа, али су их затворили у априлу ове године. Сада из Софије јављају, да је бугарска влада решиЛа да их опет отвори. Већ је испослан новац. којп је потребан за прво време.

описује Енвера и ново стање у турској пресгсници. — Енвер-паша, вели се у д-> пису, несумњиво је нзјзапосленији човек у Цариграду. Цели дап проводи он у кретању и вожњи кроз варош. На мосту, који води у Перу, одјекну аутомобилски сигнал. Не колико звука, дивљих. чудно сложених. Сви пролазници склањају се с пута; кола се прибијају уз огра-

РП 01111111

Бивши председник Сједињених ду моста и прелазе на тротоар. 1 Држава ПрОТИВ НбМаЧКИХ ДИВЉаПојављује се широки ред коња-1 цј-ј-вј^ ника с голим сабљама, не прислоњеним на раме „на караул“, него ! У своме лис 1 у и Ауглук“ публиспун 1 теиим с десне стране. кује Рузвелт, бивши председник То су Енверови телохранитељи, Сједињених Држава, један чланак, који држе Цар^град у страху. Они у коме каже, да ће мир. који би'заузео Кореју.

ојачао милитаризам, бити без вреднос и, и да мир, који би недаће Белгије оставио неосвећене и који не би предв^део никакве мере противу понављања таквих недаћа не би био никакав прави мир. Пошто су Немци наступили на белгијско земгиште национална част и национални интерес приморали су Енглеску да дела каа што је делата. Над Белгијом је извршено једно наснље. Сједињене Државе морају бити спремне. Уговори о арбитражи, хашки суд и цео осгали пацифистички апарат без вредности су, ако нема силе иза њих. Што се десило Белгији, може се подсличним околностима десиги и Америци. Ако Сједињене Државе не би биле у стању да покажу како би такав поступак био опасзн, ма која европска или азијска милигарна сила могла би окупирати панамски канал или далеку Западну Индију или Магдаленски Залив на исти начин на који су Б Ј лгија и Луксеабург прегажени од Немачкеили на који је Јапан

своју позадину. Нзјзод да се крећу даље није бипо лако још и због тога, што су железничке артерије тако неопходно потребне за издржавање војске, биле запречене првокласном тврђавом Пшемислом, коју је требало опседнути. Ето те су околности захтевале да се руска војска заустави за неко време. ОД ВАРШАВЕ ДО КАРПАТА. Тим су се временом хтели да користе Немци да би, ако је могућно, поврагипи нарушену равнотежу на источноме фронту. Два корпуса, које су они у почетку послали у помоћ Аустријанцима, претрпеше пораз заједио с овииа Тада су Немци појачали своју снагу у Шлезији и пограничној зони руске Пољске на 11 корпуса, па су, да 6и задржали даље наступање Руса десном обалом Висле ка Кракову, прешли у наступање по певој обали Висле, у правцу Кјепце—Сандомир, а у поспедње време, пошто су се УРјвдили остзтуи аустријске вој-