Пијемонт
Београд, УТОРАК 28 Октобар 19 14 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 227. Година (V
Директор : Бранко Божовић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ уредник: Коста М. Луковић
ћрпадови потомци — Нови прилози за књигу о аустријским дивљаштвима. (Писмо „Пијемонту*)
V- • . . -• ( Јк 11 ' Европски рат је у пупој светлости показао, колико је који од старих народа Европе културан и човечан. Столећима одржавано тврђење да је Аустрија културна и просвећена држава, демантовано је дивљаштвима која су Аустријанци почииили над мирним српским становништвом у Босни, Мачви, Јадру и Срему. Без претеривања и преувеличавања може се рећи, да сва свирепства Нерона, Калигуле, шпанске инквизиције, и сва дивљаштва афричких црнаца, нису ни из далека тако страшна, као што су зверства ћесарове војске, извршена над мирним српским становништвом. Списак побијених, покланих, спаљених, повешаних и онакажених жртава, кад се буде оштампао, изнеће неколико хиљада имена. Марљиво, уз читав низ доказа и докумената, тај се списак већ прибира, Поред многобројних објављених жртава аустријског дивљаштва, ево вам шаљем неколико до сад необјављених података о зверствима аустријске војске. У Херцеговини, под Калиновиком, аустријска војска је затворидц у кућу Тод ра Ио гу, са још 1? чланова његове породице. Пошто су његову кућу полили гасом, Аустријанци еу је предали пламену. Гледајући како 18 жртава, у највећим мукама, гледају немоћно крај свога живота у пламену и жару, Аустријанци су, слично задовољству црнаца кад залуталог Европљанина окрећу на ражњу, осећадн нарцчиту душевну наедаду и бдажено се смејади. Код Фоче, на Шишлету, аустријска војска је приклала и у једну рупу, полуживе, за-
На положају, 20. октобра копала 67 Срба. Овде, на овој тужној српској костурници, видићете сваке суботе ојађене мајке, сестре и удовице, које, реком својих суза, заливају заједнички гроб својих милих и драгих. У селу Косаници, код Власенице, Аустријанци су заклали 53 душе — људи, жена и деце. в. Ј.
Из бошшје Још се може У Боснп близу Сребрнице, један наш сфицир срстне , између осталих црногорских бораца, и једног седамдесешогодишњег старца из пиаерског алемена. Старац једва иде и аоштааа се аушком. — Где ћсш ти, старче ? Шшо не седиш дома, зар не видиш да се једва крећеш? — пита га ссрицир — Још се може! Здрави су ми зуби, госаодчне\ — одговори сто.рац, обеси пушчу о десно раме и аође енергичнлм кораком. Аутентично!
рата изнели 100.000 погинулих, 400.000 рањених и 200 хиљада несталих, већином заробљених. Овим веродостојним цифрама ваља додати још губитке из трећег месеца ратовања, који ће изнети бар још толико, ако не и више. Порази на Њемену, под Варшавом, затим можда најкрвавији светскибојеви: на Изеру, белгиској грапцци и око Лила, од нели су Немцима стотине хиљада првокласне војске. Може се слободно рећи да су Немци досад изгубили 1.500.000 људи, а ништа нису задобили.
— Срушен је споменик српским ратницима у Сан Ђовани ди Медуа Са Цетиња јављају, да су у Сан Ђоваии ди Медуа Малисори и Миридити вандалски разрушили споменик, који су Срби поднгли на заједничком братском гробу својих ратника, .погинулих од гранататурске крстарице „Хпмидије." На Детињу је због тога завладало огромпо огорчење.
[
Милион и по мртвих и рањених
Непотпуни и нејасииизвештаји немачке владе нису дозвољавали да се добије колико толико тачна представа о немачким губицима. Међутим сад се ипак из појединих немачких листова може извести, да оу немачки губици миого превазишли приближну процеиу. „Лајпцигер Фолксцајтунг" вели да су губици немачке војске за прва два месеца
0
— Немачка оонди!ра земљиште за мвр. —
Послс тешких пораза, које су претр!пели у току последњих недеља, Немци су се нашли побуђени, да распитују за услове, под кој|И(ма би се могли отпочети преговори о миру. Наравно, да још покушавају да воде преговоре са једном од савезничких држава, али то им не полази за руком. Сад јављају неки шведски листови да је Немачка преко Шведске понудила Француској да ззкључи засебан мир, а као ,,компензацију" нуди Лорен. Сем тога ,,Дејли Крони 1 Кл" има извештај из Париза, да је немачка ©лада, посредно зрлитала некслико утицајних француских
државника, да ли би Француска приста 1 ла ,на преговоре о миру, кад би јој Немачка уступила Мец, а евентуално и део Алзаса. Али су ови одговорили, да се такви предлози не слажу са француским народним осећањем. Као што се види, лондонска декларација одржава се строго.
— Колико кошта европски рат Наманку —
Познати немачки економист Волф, објавио је пре кратког времена статистику ратних трошкова Немачке. Он рачуиа да сваки иемачки војпик стаје дневно 8.75 динара. Сви трошкови целокупне немачке војске износе 150 милиона динара дневно. Рат кошта Немачку до сада преко десет милијарди дина ра. Економски губици, које је рат проузроковао, достижу исту цифру.
Вроиене ј Бугвдкој — Питање о реконструкцији кабинета —
Нова фаза европског рата изазвала је у Бугарској много разговора и преиирки. Опозиција је захтевала од Радославова, да је обавести о политичкој ситуацији н намерама своје владе. Радославов је испунио тај захтев и још једном нагласио, да ће Бугарска заузети положај, који ће јој гарантовати мир и њене националне чежње. Реконструкција кабинета понова заипма владајуће партије. Стамбуловис ге траже, да Генадијев поиово заузме положај министра спољних послова. Томе су сеуспротивнли радославнстн, па и сам њихов шеф Радославов. Стамбуловисти су онда затражили, да Генаднјев буде наименоваи .за бугарског посланика у Бечу.
Лошп Н № — Физиономија енглеске престонице, —= Лондон, као и цела Енглеска У ратној ]е грозници; међутим живдт се врлр малр изменио, Аутомобили јуре као и обично; дућзки су отворени, Сити је препун свет!;|, позоришта и даље раде. Чан се и трне приређују. Али се евугде осеКа спремање за огорчену и ст.рашну борбу против Немачне. По излоаима дућанским и ПО зидовима излепљене су оваквз објаве: „Позив на оружје, уписивлње у војску” 1 или „Потребни сте краљу и народу, ступајте у борбене редове". Упксивање је из родољубља; то с е види из тога што, чим стигне нена неловољна вест, упиоивање У војску је много веће. После победе на Марни уписиваше у војску је олепо. Т»ко исто је било и
за време трансвалског рата. Таказ је енглески кзрзктер: што другога обесхрабљује, њему улива екергију! Они веле дг је рат тек почео, да може да траје још три недеље илм три године и да је потребан већи број војника. Недељом јуре кроз Хајде Парк нола и аутсмобили. По селима господа 1 ри замкова председавају скулсвима и дају по Три шилинга днзвно онима, који присуствују војним вежбама. Њих има мното, јер су због рата многи остали без службе. Дамз иду улицнма и када опазе некога, који је способан за војску а неће да се упише, пружзју му бело перо симбол плзшљивости. Сваки се плгши да буде увршћен у легију белих пера. Уписују се по две хиљаде на дзн. Има сада више од пет стоткна хиљада регрута. Влзда хоће да има милион и осзм стотина хиљада регрута. Како у енглеокој војсци официри после кратког времена иду у пензију, сви ће они бити реакти-
рирани. Паркови, скверови и шеталишта, пуни су регрут- који се вежбфу. У Хајде Парку, где шзтају „хладни" грађани, појзвљују се изненада војници са унифсрмом каки-боје, са глаБом дигнутом, грудима испршеним, м'Н)рши|рају и шгледају већ способни за борбу. Затим се виде бескрајни редови људи, обучених у грађанско одело, како поносито дефилују све по четворица у реду. Када дођу н® вежбалиште, скидзју жакете и капуте, а после вежбе одмах облаче жакете, узимају штапове и луле и врзћају се својим редовнмм пословима. Нико не сумња, да ће они кроз три месеца бити спремни да пођу. Много се лаже о Русима. Нема ннкога у целом краљевству, који није бар видео некога, ноји је Русе видео. Видели су њихове браде, чули њихов разговор^ слушали о њиховим коњимз. И ако је то једна обична прича, ипак је леп пример, како се једна легенда шири.
Међутим једно друго уверење се доста укоренило у Лондону:страх да не дођу цепелини. Верује се да они могу да дођу чак у Лондон и да лете над Лондоном два сата. Због тога се гаси светлост у седам сати на свима зградама око министарстава, адмирал|итет 12 , пт/лате Букингем и друтих јавних зграда. Трамваји иду са спуштеним завесама. Излози се не смеју осветљавати. Али то не смета' Енглезима да се нмног не боје. Енглез хоће победу и решен је да је добије по сваку цену, и убеђем је да ће је добити рани/је или доцније. Нема ни једног рањеника, који није убеђен да ће савезници победити и који не тражи да се врати поново у Фрг/нцуску, да се бори. \ШМ
— Кратки извештаји са свих бојишта. —
Београд, 27. октобра. Око Шапца, код Добрића и Јевремовца, Аустријанци су били стргосовито тучени, оставивши на бојишту 1000 лешева. На Кавказу Руси су после огорчене борбе заузели Кеприкени, врло добар положај, који доминира путем за Ерзерум. На европском ратишту, руске трупе искоришћују своју победу на Висли. Немци се не могу задржати ни на једном положају, да даду отпора Русима. Вероватно је, да ће та јурњава трајзти до Варте. На северу Французи продужуЈУ продирање на истоку од Ипра. Ово је кретање веома важно. На осталим деловимз фронта није било значајних промена.
Јесен је крива — Зашто су Немци добили батине —
Немачка штампа прећуткује руске успехе у привислинској области. Ратни дописпик „Берлинер Тагблата“ пскушава да објасни зашто још Немци нису заузели Варшаву, и поред свих хвалисања. — Мора се имати у виду, вели он, да је јесен веомз незгодна за ратовање по Русији. Многобројне реке, које су се разлиле услед дуготрајних киша утоку последњих недеља, безбројна блатишта и шуме необично отежавају офанзивче операције великих масавојске. Сем тога треба знати да има мало путева. Све то довољно објашњава, зашго за операције на Висли треба толико времена. Судећи по последњим вестима, против ^авезника (Аусгро-Немаца) истављају се нови корпуси, који до сада нису учествпвали у б рб ма. Руси хоће пошто п >го да победе. Тз је за њих питање живота и смрти. Тако н мачка штампа припрема стано.ништво да дочека извештај о новом п оагу престолонаследникове и Хинд ■ бургове армије.
Словша браћа — Једна слика с руско- аустријског бојишта. За време барбе у Галицији, Словени из аустријске војске у маснма су дезертирали. „Руокое Слово" објзвљује један интереоантан догађај, који се десио за време борбе на граници. — Вила је јака пушчана ватра. Наши и Аустријанци, који су са били добро ушанчили, пуцали су без престанка. Наједанпут повраи из непријатељских шанчева велики број војника без оружја, јурећи ка нашим шанчевима, Ми смо, збуњени тиме, прекинули паљбу. Аустриј1з|нци, запрепашћен 1 И, тзкође прекинуше паљбу. Само су топови и даље пуцали. После наколико тренутака, Аустријанци су се прибрали и осули страшну ватру из митраљеза. Киша од куршума пздала је на бегуице. _Ј