Пијемонт

Београд, УТОРАК 4 Новембар 1914 год. БРОј 5 ПАРА

Број 27

Година IV.

Те две врлине потребне су и за мирно доба. За рат, оне су неопходне. Ко у рату није наоружан хладнокрвношћу и стрпљењем, тај у опште није наоружан. Коме се отупи мач, наоштриће га; коме се испразни фишеклија напуниће је; али ко изгуби хладнокрвност и стрпљење, тај је изгубио све. Највеће војсковође одликовале су се и највећом хладнокрвношћу и стрпљењем. Разбијен од Руса, Карло XII хладнокрвно и стрпљиво нрикупљао је остатке своје војске и водио их у нови бој, не губећи никад веру у своју победу. Петар Велики хладпокрвноје говорио: „Тукући нас, Швеђани нас уче побеђиватиР Ире сго година ју начки сел,аци шумадпјски водили су рат с турском царевнном ништа мање него девет година. За две иоследње године ми смо се већ требали довољпо наоружати главним ратним врлинама: хладпокрвношћу и стрпљењем. -Јер свакн паш тренутак слабе вере и мало душиости био је демантован првим идућим тренутком. Паш С1рах у очи кумановске битке демантован је кумановском нобедом. Наше нестрпљење пред битољску битку постиђено је опет сјајном победом. Паш страх и наше нестрпљење у време бугарског рата компром товано је иобедом на Брегалници. Зашто би данас били малодушни и нестрил.ивн? Не воде ли данас српску војничку ствар они нсти људи, који су је водили у време Куманова и Брегалнице? Исти. Е сад кад су исти, онда значи да ми корачамо победи. Ми треба да имамо једну неиоколебљиву веру прво у Бога. Толике досадашње наше иобеде разлог су за ту

веру. Бог је водио нашу прдведну ствар победи. Бог чува Србију! Потребно је да ми имамо вере и у наше људе. Н аш П р естол он асл е д и и к, победник са Куманова, Битоља и Рајчанског Рида, Витез ордена Свегога Ђорђа, наша дика и наш понос, Врје заповедник војске

ховни наше. л Нага Први Војвода и данас је, као и у прошла два рата, шеф Главнога Штаба. Његова војннчка способност, његова даровитост и његова срећна звезда, које су оиако сјајио оцењене и код нас и у целом свету, и данас руководе велику акцију српске војске. Уз Војводу Путника стоји јједна сјајна елита млађих 'официра, чији патриотски жар иде до крајњег самопожртвовања и чија солидна војничка спрема и велико ратно искуство ииспиришу један непоколебљиви оптимизом свакоме ко нм се приближи. Другл Војвода, победилац са Цера, јуначки бранилац Мачве, Степа Степановић, иостао је легендарни јунак у срцима и устима свих војника. Ратницима се разведри лице кад говоре о Војводи Степи. 1’ањеницима то име утишава оолове, а обескураженим улива храброст. Пко Степиног имена плету се легенде као око имена Ричарда Лавовог Срца. Треба дакле, имати хладнокрвности и стрпљења. II што је најглавније: и овај рат води српски народ, једииосушпи и неразде.љни српски народ, који гачпњова сељак и занатлија, свештеник и студент, прост и учеи, богат и сиромах. -Једап јсвесан, јуначки и непобедан народ!

Хладнокрвности и стрпљења! Ако то не може имати ћесар, коме се прнвиђају козаци п у сну и па јави. можемо ми, који смо већ једном гурнули ћесареву војску од Крупња до Сарајева. Само још мало хладнокрвности и стрњљења!

ш шшшт Његов страх. У борбч код села Јанова , V Срему нспријашељско та не аогодп једног кааетана, командира чете, и он паде. Његов аосилни, коме је жена кааешанова ари аола ску у рап 1 нрепоручнла да јој чува мужа као очи у глави, кад виде шта би са њего вим кааетаном, закука:

— Јаој мени сињем кукавцу, куд 1\у капетаници на очи!

I — Дунав заражен колером

Према вестима из Беча, у Доњој Аустрији бесни колера. У самом Бечу свакога дана разбољевају се стотине од колере. У Кремсу има пет стотина колеричних болесника. Такође стижу весги из Угарске о великом побољевању од колере. Анализом воде из Дуцава утврдило се, да је Ду нав заражен колером. Пошто колера влада у Аустрији, румунска влада затворила је аустро-р.умунску граиицу кодМнхалене и Мр; морније. — Како Немци ратују? —

У Ипру су Немци починилиједно ново аарварство. Немогући да од савезника отму ову важну позицију, они су искалили своју освету над невиним бел г иским мионим становништвом. Првог новембра по новом, н га

католички празник Свих Светих, побожно иарско становништво, скупило се у своју цркву да отстоји службу. Али тек што су одјекнула звона, на цркву су почелепадати немачке гранате. Немци нису'прекинули бомбардовање све д к и последњи део цркве ног зида није пао и под собом сахранио силну нејач и старце. Ето како Немци ратују!

— Руски успеси почињу да отрвжњују Маџаре У Пвтрограду су нриспели ноуздани извештаји, о ужасном стању у Будимпешти. Необично брзи успеси Руса у Галиц%и изазвали су у мађарској пресгоници велику панику. Маса становника већ је побегла из Пеште. Највпђепији мађарски политичари одржали су седницу, иа којој су неколико говорника веома оштро нападали аустриску владу, која је земљу увукла у рат, који ће се свргаитн несумњивом пропашћу двојне монархмје. Расположење у Будимпештн веома је рђаво; грађапи су каи убијепи. Мак неки по литичари, који су досада билп лротивници Руси.је, сад отворено изЈављују, да је овај рат највећи злочип, којн су икад извршпли Аустријанци.

— Немачке лађе тону од својих мина —

Истинитост изреке „Шга ко чини, све себи“ добилаје своју потврду и у овом рату. Немци су својим иепријатељима припремали многа изненађења, међутим сад настаје њихово изнепађивање. Немци су дарежљиво разбацивали своје слсбодне мине по целом Северном Мору, да би омели енглески трго вачки поморски саобраћај, а да би оштетили енглеску убојну флоту. Међутим, ми смо

то већ једном напоменули, површинске струје Северног Мора теку већином у Балтичко Море заобилазећи Данску. Тако се сад велики део немачких мина враћа у Балтичко Море, где сада плове немачки бродови. Досада су три немачка брода ударила на мину, а сад јављају, да .је код данског острва Ланге • ланда потонуо од немачке минејош јелан немачки пароброд. Ово је само почетак, јер споре струје Северног Мора тек сад почињу да ‘доносе Немцима њихове мине.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд 3. новембра У току 31. окт. и 1. нов. наши заштитни делови имали су сукобе с непријатељским колонама, које су наступиле са линијз Пецка—Завлака - Коцељево. Треба имати на уму, да је ово само једна операцијз, а никако дефинитивно повлачење. Са руског фр >нта нема вести о великим променама; ситуација је за Русе веома повољна. Од мора до Лиса нема промена. Савезници су одбили неколико немачких покушаја. да пређу Изерски канал. На десној обали Ена освојгн је Траса-Ле Бал. У области Баји у Аргоми одбијено је неколико немачких напааа.

! НШЦ Болнице. — Добеглице. — Живот. (Допис „Пијемонту“)

Аранђеловац, 1. нов. У нашем малом месту имамо две болнице, управ > једну, која је смештена у два одељења. Једно одељење смештено је у Јхотел „Старом Здању*. У „Старом Здању“, где је смештен већи број рањеника као болничарке раде већином Београђанке, Шапчанке, Ваљевчанке и остале добеглиие, док је нега рањеника у „Новом Здању“ поверенаискључиво Аранђеловчанкама, добровољним болничаркама. НемциуРемеу Реквизиција. — Немачкн рањеници. — Сто таоца. Непријатељ се повлачи. — Друго бомбардовање. — Тридесет и четнри дана под гранатама. Катедрала у ватри. — Непознати хероизам. Бављење Немаца у Ремсу нарочито се опажало по великим реквизицијама, које су плаћали боновима. Ремс је морао Немце да смести, храни и снабде свачим. што им је било потребно. Педесет коња је преносило у Ремс муницију, коју су оставиле у суседним утврђењима француске трупе. Морао је Ремс да снабде њихова утврђења с храном. Интендант Цимер тражио је још милион фраиака као кауцију, да ће ова реквизиција бити предана. Он је узео као таоце све општинске одборнике, док му се тражена сума не испла-

ти. Када је примио новац, постаде необично учтив, покушавајући да разговара као светскн човек. Господин X. испричао нам је о њему једну интересантну ствар. Он је лицемерно сажаљевао нашу земљу, што су је непријатељи заузели, и нешто је говорио, које, кад се узме у обзир да је он Саксонац, није без интереса. — Па и ми у Немачкој нисмо увек срећни, вели он, и ми имамо доста да претрпимо на другом крају царства! Између других ратних контрибуција, које су наметнуте Ремсу, треба додати још 30 милиона, јер је Ремс морао да плати за цео округ, пошто је општинска власт побегла из Шалона. Дат је рок до 7. септембра за плаћање ове нове суме. Али седмог сеитембра Немци нису више били овде и на један други начин платиће им се !...

Било је једно друго важно питање, за време немачке окупације, о смештању немачких рањеника по болницама и приватним кућама. Принц Август Виљем дошао је лично да се постара за смештање рањеника, цији је број сваког дана све више растао. Становници Ремса, изоловани од Француске, и примајући само немачке вести, видели су у доношењу великог броја рањеника добар знак за нашу војску. Немци, да би објаснили откуда је оволики број рањеника, говораху: — Сада се бије највећа битка овога века, нови Лајпциг. То беше Монмирај и Шампобер ! Пошто је сваким даном пристизао све већи број рањеника, требало их је сместити у катедралу. Господин

X. који је Немцима увек био на расположењу, примио је заповест да уреди цркву. Господин X. желећи да и.збегне профанисање црквс, опирао се и протествовао је. После тајног саветовања Немци су одговорили да је наређење дошло с највишег места и да не вреди дискутовати. Ту је наредбу издао принц Хајнрих од Пруске. Немци су говорили да ће катедрала бити заштићена, пошто се налази под протекторатом Црвенога Крста. Они су би/ш убеђени, да Французи ако буду бомбардовали Ремс, неће никада бомбардовати катедралу и према томе је она сигурно склониште за рањенике. Сутра дан уклоњене су из цркве столице и донета је слама. Истога дана начелник и господин X. били су одведени у војну управу, где нађоше помоћника бискуповог и једног епископског намесни-

ка, који су били узети као таоци. Објаснише им да је ситуација врло озбиљна и да би се осигурао мир у вароши морају да узму сто таоца, изабраних од најугледнијих грађана, који имају велики утицај на народ. Под непрекидним претњама, док је канонада испред вароши беснела, морали су ови несрећници састављати прокламацију, која је била објављена, у којој се вели: „Узети су сто таоца, који ће бити обешени на најмањи покушај побуне, и ако буде учињен какав преступ против ранијих наредаба, цела варош биће спаљена а становници повешани". Узалуд су наши протествовали, што се у прокламацију уноси реч „обешен", коју су хтели да замене са речју „стрељан". Били су одбијени. Затим су морали да саставе списак од сто таоца, које ће Немци у-