Пијемонт

Београа, ГЈОНЕДЕЉАК 10 Новембар 1914 гол. БРОј 5 ПАРА

Број 283 Година IV.

Директор: Бранно БожовиБ Оеиимч « ЉУБСКИР С. Ј1ШДНЗШ5Ћ

Мешање Турске потпуно је помешало све карте дипломатије неутралних држава. Пре свега, поколебала се Италија. И поред Лозанског уговора Италија још нијерашчистнла своје рачунесаТурском. А ни младотурци се не могу помирити са губитком Триполиса и са истеривањем полумесеца из Африке. Јака Турска за Италију значи крај њеног тек основаног колонијалног царства у Африци. Кад би неким чудом Турци успели да Египат врате под своју своју власт и захвате Суецки канал, Талијанн не би могли дуго задржати у својој власти не само Триполис него ни Еритреју, која је од турске Арабије удаљена свега неколико часова вожње по мору. Сем тога италијанска влада није се још одрекла од идеје, да окупацију Родоса и дванаест острва претвори у анексију. Италија је на тај начин својим опстанком заинтересована у оелабљењу па чак и у потпуном уништењу Отоманског царства. Зато је и потпуно природно, што Со нино тражи повода за сукоб са Турском. Гласови о ултиматуму, који је, кажу, римски кабинет предао Порти, наравно, има тек да се потврде. Могуће је да ће краљ Виктор Емануел одступитн у последњем тренутку пред перспективом новог крвопролића. Турска је фактички заменила Италију у Тројном Савезу и према томе турско-италијански рат неминово ће повући за собом оружаии сукоб Италије са Немачком и Аустро-Угарском. Италијанско јавно мњење већ се одавно изјаснило за иступање Италије против двојног царства, да би се отеле талијанске земље, које стењу под игом Хабзбурга. Али влада Саландре умела је да се одржи против иаваљивања јавног мњења, које је тражило раг са бившим савезницима. Међутим уговор о Тројном Савезу не тиче се Турске и римски кабинет сад има потпуно одрешене руке. Румунија, која је досада са бојажљивошћу погледала на Бугарску и са надом на Италију, принуђена је током ствари да заузме одређеније држање. Затварање Дарданела штетно утиче на румунску трговину са Европом, а велики расходи на издржавање војске у мобилном стању тешко пада овој сразмерно сиромашној земљи. Одговор краља Фердинанда депутацији румунских професора показује, да нови краљ осећа неопходност, да се повинује вољи свог народа. Па и сам Браћану, који је још недавно одбацивао и саму помисао о

нападу на Аустро-Угарску, сада говори само о избору погодног момента за такво иступање. Румунски аустрофили, потиснути у позадину политичког жнвота, сада лармају само да би се изгубило што више времена. Неутралност Румуније, коју су пре Немци нарушавали на сваком кораку, постала је сад оштрија. Букурешка влада забранила је извоз бензина и петролеума у Немачку и Аустрију, а и није хгела допустиги пренос злата и ратног материјала преко румунске територије за Турску. Страх пред Бугарском помало ишчезава. Националиа свест у владајућим букурешким круговима почиње да се јавља. Штосе тиче Бугарскс, њени званични представници изјављују, да су чврсто решени, да одрже неутралност до краја рата. У то исто време софиски политичари, одговорни и неодговорни, испод руке воде преговоре о компензацијама за иступање Бугарске. Потпуно је природно, што ни Србија ни Грчка не показују ни најмање воље, да Бугарској понуде један део своје територије за услуге, чија успешност још виси у ваздуху. Пут за остварење бугарских народннх ндеала потпуно је други. У новом савезном уговору треба да се границе бугарске Маћедоније одреде условно, да зависе од ових или оних резултзта европског рата, а не само од размере у ко^ој Бугарска буде учествовала у рату. Сем ( тога за Бугарску је важније од свега да поврати истОчну Тракију и истера 'Гурке из Европе. Препорођ'ај тура<ог царства угрожава безопасно јужне границе бугарске краљевине. Као што се показало, младотурци машткају и о поновном задобијању западне Тракије и да обнове турске границе пре балканских ратова. Није узалуд већи део турске армије концентрисан у Европи. У опште говорећи, оздрављење „болесног ,човека“ ча обалама Босфора никако се не може свиђати његовим наследницима, којн су још за његова живота захватили добар део наследства. Бугарска и Грчка, а исто толнко и Србија и Италија заинтересоване су у ослабљењу Турске. Све док Источно питање стоји отворено, балканске др каве не могу се сматрати као сигурне и удобно се осећати у својим земљама. Та природна заједница интереса зацело ће уклонити све препреке и народне антипатије. „Руское Слово“.

Нз бојне лнније „Зла ти срећа.,." За време борбе на Гучеву јецног нашег Циганина по годи пушчано зрно у — полуцилиндер, ко/и је имао жиг јсдне аустриске фабр .ке. — Аустријо, зла ти срећа ! Сама себе гађаш твојим куршумом у твој полуцилиндер! — рече Цига кад виде да му је глава остала ччтава. Генерал СерИвен сматра да су дијрнжабли врло скупи а међутим су за |Нападе неупотребљиви. Што ое тиче њихове извиђачке употребе, у том погледу имају првенство. — Дирижабли, ови ваздушни дредноти, пише Серивен, могу бити употребљени само у извесним приликзма, које су врло ретке, те њихово грађење ни1је баш тако потребно. Дописник јзвља такође, да је по мишљењу овог америчког стручњака немогу!, напад цепелина на Енглеску.

У аношшном писму, које је примио Енвер-паша, вели се да је овај атентат покушан: да се убију сви они, који су предали судбину Тур-

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, 9. новембра. На нашем глаеном фронту на-

Спсцнјалан извештај „Пијемонту 11

Ниш, 9. новембра Из Софије сгижу гласови, да је Радославов, председник бугарског министарства, изјавио, да не би био противан једном опшгем партијском кабинету. Како последњих дана теку ствари у Софији, закључује се да бугарски политичари све више и више, до душе полако, прилазе Тројном Споразуму. Непријател>ском писању о Србији владиних листова, који још једнако пропиведају оружану акцију против Ср ије ставља се на суг.рот писање осталих бугарских лисгова, који су против те владине пустоловине. Сви листови наглашују да би Бугарска изишла из неутралности, у корист Тројног Споразума, кад бн се Бугарској дале гаранције за остварење њених националних аспирација. Судећи по томе, што Бугарска, неодступпо, тражи уступање Маћедоније, до споразума између ње и нас врло ће тешко доћи.

1зко је 1 Царнгцалу ПокЈјат против Еквера и Немаца Према вестима, које су дошле из Дараграда, тамо је антипемачки покрет узео великог м.;ха. Међутим, негодовање иарода, због ступања Турске у рат, иије престало. ј Неколико је случаја било ! да гомиле народа нападају на немачке официре. У Цариград.у су убијена два немачка оф-ицира, а у Једрену трн. У Енвер-пашином дому десила се експлозија, али је Енвер паша остао неповређен.

ше су трупе емале уепеха код Лазаревца и Шопића, где је једино и било сукоба са непријатељем. У Источној Пруској и Пољској није било промена. — Офаизива ка Кракову продужује се с успехом. — На Кзвказу Турци су у долини Колчај одбачени у правцу Брзерума. Руска црноморока фпота бомбардовала је Хопу, те тзкп омела кретање турских трупа, које су припремале офанзиву. Цј Око Ипра немачни су напади одбијени са много губитака. Французи су коначно заузели Траоиле-Вал. Ситуација је повољна за савезнике.

Иред борбама, чији исход решавт судбину Берлина

После аустро-немачког пораза на Висли Руси су разбијеног нелријатеља гонили и гоне га још на неким тачкама. Наравно, да нк то гоњење не може да се изводи до крзјњих граница, него се негде мора зауставити. Дотеравши Немце до немачке границе, Руси су морали да приступе вршењу припрема да изба

ти нападнуто. Руси се напазе свега 60 километара од Кракова. У Источној Пруској Руси су наступили према линији Мазурских Језера са истока, т. ј. с фронта и једним делом у циљу опхођења немачког левог крила, а тако и.сто и са југа, од Плоцка и Ломже.

— Лажни немачки извештаји. Хврој одбране Лијежг., ђенерзл Леман, који је затворен у немачкој тврђави Магдебург, замолио је немачке војне власти да дозволе да га посети његова кћи. Међутим немачки министар војни одбио је ту молбУ, изјавивши да, и ако Немци поштују храбрз браниоце Белгије, они не могу испукити ту молбу, јер су Белгијанци, вели, извршили над Немцима који су живели у Белгији, И нгд нимачким рањеницима многа насиља. Немци нису хтели да пропусте ни ову прилику, а да не покажу своју уображеност.

Штш ноде — Дирижабли су за рат неупотребљиви. Њу-јоршки кореспондент „Тзна” поллао је овоме листу садржај извештајз генерала Серивена, експерта за ваздухопловство у америчној восци.

це непријзтеља из његових прихватних полсжвја на лијнији иза реке Варте, кпја брани пут за Берлин. Ове припреме захтевају много времена, те се зато морало мало претрпети у очекивању коначних резултата. Пошто су ове операције од капиталног значаја, јер је ова линија скоре једина позиција на којој Немци могу дати отпора руској навали, Руои су се претходно морали постарати да обезбеде гкцију својих трупа на центру, према тој линији, морали су да обезбеде бокове. У том циљу отпоче ле су на оба крила жестокв борбе, које се зазршавају руском победом. Док се на центру одржава стас лан додир са непријзтељем, на левом свом крилу Руси су успели дз на Кзрпатимз освоје вгжне стратегиске тачке, које им осигурззају положаје у Галицији. Заузимањем Ужока и Дукле, успешним борбама у Буковини крунисани су руски напади на тој страни. Тако исто продирање ка Крзиову врши се успешно. Претходна операцупе приближују се крају чим се заврше пркпреме и концентрација трупа и чим се осигурају крила, Кракево ће би-

% У том последњем правцу Руси су начинили веома важан успех, заузели су Јоханесбург у самој средини Јоханесбуршких шума. Са зајузећем Јоханесбурга руске су трупе прешле већи део тешко пруЈступачних шума и дошле на железничку пругу Лик—Солдау, која је била јано утврђела. — У д гљт продирању, Руси су дошли са исижа до линије Ангелбург—Г умбхнен. Да би омели заобилажење свог лгвог крила, Немци су покушали, да извгрше пробој руског фронта нз линији између Висле и Варте. У случају њиховог успеха било би у неколико компромитовано руско проднрање у Источну Пруску, а продирање ка Кракову морало би се Успорити. Немци су према немачким извештајима, допрли до Кутна, али су заустављени и у вишедневној битци њихова је офанзива потпуно сломљена. Тако је пропао поиушг 1 Ј, да се омету рускв припремне операције. Али овај немачки пораз може за ссбом поаући и теже последице по Немце. Гбнећи пред собом разбијеног непријатеља Руси могу са куд и камо мање жртава продрети кроз најопзснију зону