Пијемонт

Београд, СВЕДА 12 Новембар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 286 Година IV.

Србија и

Страница истори.је. коју је Србија од почетка овога рата исписала својим мачем, никад није била славнија. Ма како се од сада развијали догађаји, па макар Аустрија била способна да учини огроман напор и да сломије херојски отпор Србије, слава Србије неће потамнети. Пре свега судбина Србије неће бити решена на бојноме пољу. У случају да Аустрија буде дефинитивно тучена од Србије, српске победе не би имале важности за дефинитиван резултат, ако Двојни Савез однесе пободу над Тројним Споразумом. Неће се на бојном пољу репшти ни судбина Србије ни Аустрије. Овај рат није рат нација с нацијама, него рат сила са силама. У случају да Двојни Савез победи Тројни Споразум, са Србијом би било свршено, и поред њеног хероизма достојног дивљеља који би је надживео као један од најсјајнијих отпора војске који су до сад познати. Али ако победи Тројни Споразум, што је на срећу впше него вероватно, српска ствар је добијена, па чакида српска војска буде побеђена многобројношћу аустриске војске. А>стријанци, пошто не могу задобијати победе набојноме пољу, триумфују преко својих агенција — Волфов Биро и Коресподенц Биро —, који уверавају, да су Срби исцрпени и да јс освојење Србије ствар од неколико дана. Али ми нмамо тачне информације и примамо мнрно тај аустријски блеф. Ми потпуно верујемо у то да Аустријанцн маштају о реваншу и да они озбиљно мисле, да се освете због многобројних пораза, које су им нанеле српс-ке трупе. Зар они нису имали намеру ћа Србију заузму

Румунија

одмах у почетку рата? Али то није било тако лако, као што су они замишљали. Аустријска војска, којаје дивно опремљена, сиабдевена и извежбана служењем у кадру, далеко је од сваке победе. Успех код Ваљева није учинио крај српско-аустријском рату. Претпоставимо случај, да Аустрија задобије дефииитивну победу над Србијом. У том случају створила би се нова сигуиција за балкан ске дрлсаве, нарочито за Гумунију, и монсемо се запитати, да ли ће Рум.унија дозволити унишгење Србије и заузеће српске територије од стране Аустрнје. То је питање о коме морају водити рачуна румунскп државници. Незавпсно од тога, гаго је Србија наш пријатељ и ма да иикакав уговор не обавезује Румунију, сигурност румунске краљевиие захтева да јој се помогне. Ма какве биле дипломатске претпоставке, био би сувише добродушан оптимизам да се ми варамо о правпм осећањима, које Аустрија гаји нарочито сада. Румунска влада била је коректна својом неутр лношћу. Она је могла чак, у извесним тренуцима у корист Германа да се оглуши о своје дужности које јој је ова политика налагала. Али Аустро-Немци нису могли да се варају о народном осећању, које влада у Румунији. Они знају чему имају да се надају и чега треба да се плаше. Румунија се опекла од Немачке и Аустрије. У сваком случају, то је факат. Под овим условима Румунија не може гледати равнодушно освојење Србије и моменат да ступи у акцију за њу ће куцнути. „ће Јоигпа! Јез Ва1сапб“

— Једна букурешка вест „Руском Слову\ —

Иницијативом Русије у Нишу су отпочети преговори између Србије и Бугарске, а на основу комиепзација. Италија помаже идеју преговора. Аустрија и Немачка употребљавају сва срества, да парал ишу преговоре.

- Овога пута нек се извући —

„Матен", говорећм о несугласици за коју кажу, да се појавила између цара Р.ил.ема п <1>рање Јосифа, описује све што је досада урадио овај последњи н вели: — Зар се тај владар може надати у закључење одвојеног мира са народима, који су остали цивилизоваии. Зар ће се још једном извући и умрети на мнру на свом двојном престолу, на комз седи на несрећу целе Европе. 'Греба казнити оба злочипца, па бпло да су се завадили или не.

111И Нпмј! Једна изјава Павла Маринкови^а Софијски лист „Препорец", орган демократа, публиковао је разговор г. Павла Марипковића са Адамом Немчевом, народним послаником. Упитан штаби радилиСрбп да се није десио 1(3 јуни и да је руски цар испунио своју дужност као арбигр, г. Маришсовић је одговорно категорички овако: — Ми се не би одреклн Маћедоније. Али ви међутим не би изгубилп Кочане, Штип, Серез, Кавалу и т. д. Што се тиче цареве арбитраже ми смо добили уверење од Харт-

вига, да ћемо добити територије с десне стране Вардара. 0 Битољу и Охриду није могло бити говора. Ви се варате ако мнслите да ми хоћемо да останемо у Маћедопији само зато, што су нам одузели Јадранско Море. То нема ничег заједпичког са Маћедонијом.

Расположењв неманких трговачких кругова Једна веродостојна личност, која је у Лондон дошла после седмодневног борављења у Не.мачкој и која има великпх веза са немачким трговачким круговима, описује у „Тајмсу" њихово садашље расположење. Немачки трговци добро знају, да се Немачка упустила у безнадлежну борбу, која ће се завршитн неизбеакним поразом. Немачка влада може да обмањује пародне масе. али ие може и трговачке кругове. Оно. гато трговци знају, знаће ускоро п цела земља.

Јрми трофеј — Како су Французи дошли до јвдног оклопљеног воза Кад су Немци недавно заузели француску железничку станнцу Шон, десио се један веома занимлшв догађај. Истовремено са немачком војском у станицу је ушао њихов оклопљени воз, који се ту и зауставпо. Фраицуз, шеф сганице, улучи згодну прилику, кад је немачки машиниста сишао, ускочи на локомотиву и потера пуном брзином ка Французима. II поред тога, што су Немцн воз тукли топовима, јуначни Француз успео је, да дође до станице Лонго, где је воз предао француским трупама.

— Кратки извештаји са свих бојишта. —

Београд, п. новембро. Борбе на фронту према Лазаревцу и Мион^ци продужују се. На Кавказу руске колоне потукле су непријатеља. — У Галицији Аустријанци се повлаче у највећој хитњи, остављајући огромне количине ратног материјала. На западном ратишту нема великих промена. Код Араса Французи су скоро уништили један немачки пук.

— Кано јв уништвна нвмачка разбојннчка лаЈја, —

„Дејли Кроникл* саопштава један допис са Кокосових острва, у коме описује појединости борбе између „Сиднеја“ и „Емдена". — У понедељак, у 6 час. изјутра, — пише дописник, пред пристаништем Килинг, на Кокосовим острвима, појавила се једна крстарица са четири димњака, која се приближавала пуном паром. На крстарици није било заставе. И сем тога, један од његових димњака био је веома сумњив. Могло се познати, да је начињен однагарављеногплатна. Кад се приближио пристаништу, „Емден", — то је био он, — одмах спусти два моторна чамца, наоружана Максимовим топовима, са 40 матроза наоружаних до зуба. Искрцавши се на обалу, Немци дотрче до станице безжичне телеграфије. Они похапсе и обезоружају све, које су тамо нашли, узевши им чак и ножеве. Персонал станице није прекраћивао свој посао, све док Не.мци нису ступили на праг. Зато је станица могла да на све стране

Српски Бордо — Ниш и Нишлије. — Народна Скупштина. — У чаршији. Корзо. — Нишке кафане. „Гостољубивост" Нишлија. Ниш, 8. новембра. Недавно је нишки дописник талијанског листа „Коријере дела Сера", у једном саом допису, назвао Ниш „Српским Бордо-ом". И збиља Ниш је, захваљујући само свом положају — удаљености од војишта — постао центар целокупне српске државне администрацкје. Впада, Народна Скупштина и Мимистарства, Посланства, Конзулати и многи беогрздски заводи и надлештва, Беогрзђ: ни, Шапчани, Смедеревци, а у кајноеије време и маса бегун-ца из Ваљеза, Аранђелозца и т. д„ — сее је то сад у Нишу. Дзнас је Ниш, може се рећм, потпуно пун; нијсдне собе, ниједног кревгта нема у Нишу, који је празан. Све

је то променило стари изглед Ниша. Вгрош, у којој нинад нмчбгз нг(јг било новог, који читавих го,/на не дочека ни нов фењгр, а камо ли нову зграду, псстала је одједном ванредно живг* разнобојна. Можда никад у Нишу није било толико новца у течају, ко•.ико је то данас. Наученм да сваку пару згвијају у десет нрпа, Нишлнје се зграњавају луксузом и „распнкућством" Београђана, код којих новац има само толику вредност, у колико је згодан за промет. И, ево, већ три месеца су Нишлије и Београђани заједно, а јсш се нису могли научити једни на друге. Још Беогргђзни не могу да схвате менталитет једнога Нишлије, који дрхти, кад дреши кесу, и још Нишлија не може да схнгти да нено може сваког данн дз пије п во, да може два и три путг недељно да оде у биоскоп и гу. позориште. да „зрчи паре". ♦ Народна Скупштнна држи сво-

је седнице у сали Официрског Дома, која је, по невољи, привремено претворена у парламензт. Нова скупштинска сала нема ни галерија, ни ложа, али згто ипак има прецизно одвојену лев, 1 цу и десницу. И народни посланици, поред све неугодности пажљиво се држе тог старог парламентарног реда. Али оно, по чемујеова и оваква скупштина симпатичнија од београдске, то је једнодушност, која у њој влада. Народни посланици су се окзнули старе кавге, заклопили су књигУ.у којој су марљиво бележили све увреде, које треба да врате, заборав? |ли су и изборе и сзе оно, што је нзс, незаинтеоесоване, у мирно доба, привлачило у Скупштину, па су својски прегли на заједнички посао. Од мннистара нико се готово преко дана не виђа. Само ујутро, пко се који пролазкнк нађе код великог моста, приметиће познате београдске фијзнере, који возе министре у начелство, где су им

кабинети. Проћи ће поред њега г. Пашић. Свет застаје на тротоарима и, готово побожно, скида шеши)ре, трудећи се да кроз прозорско стакло биди лице г. Пашића, па да по изразу закључи, какве су вести стигле те ноћи. Видеће фијакер и г. Стојана Протић'3, који сваког дана у исто време иде у свој кабинет. Пројуриће поред њега и остали фијакери са господом министрима, али ће га, сигурно, заплашити гно се случајно нгђе на средЈни Улице — фијакер министра Нар. Превреде. Збуњени пролазник, бсјећи се да не буде прегажен, пст.рчаће према тротоару, док непосредно уз њега пројури фијзкер, у коме, увек отмгн, г. министар, немајући довољно времена код нуће, довршава своју тоагету у путу — брижљнво чистећи нокте. * Нишка пијаца је на најживљем месту — у средини вароши. Викз, шкрипа кола, мучање волова,

кокотање живине, све то измешано ствара слику неког вашара. За Београђане је та слика зг>нимљива, јер тога код нас нема. Насред главне улице стаће сељак с колима у којима је живина. Бациће сноп шаше пред волове, а он ће се попети на кола. Тада настаје ценкање. Ипи Обреновића улицом потерао сељак ћурке, које дигну грдну лг(рму, док их он јури, да их ухвати и покаже купцу. Босонога београдска дечурлија, побегла онако, како се затекла оног дана кад је почело бомбардовање Беогрзда, гурају се кроз свет објављујући свим својим сопраном јутарње новости. „Тр-ибуна", прво издање" — буди вас у јутро. „Трибуна", лрагги вас цео дан; „Трпбуна", — друго издање”, отпрзти вас у вече, кад пођете кући. Једино пред подне умукне „Трибуна", јер је надвичу Самоулрава” и „Званичне Новине" — и предвече, кад дођу „Вечграшње београдске новине". Уредништва неких пресељених