Пијемонт

Београд, ПЕТАК 14 Новембар 1914 гоц. БРОЈ 5 ПАРА Број 288 Година IV.

Директор: Бранко Божовић Оснмвач : ЉУ&&ММ&* С. ЈСВАНОВИЋ Уредник: Коста М. Луковић

Кратка

Бечка штампа ударила је на велика звона, како је Србија прегажена, како..., но није потребно да се набраја све што су на балплацу измислили. Повод за све ге измишљотине дала је једиа операција наше војске, чији су заповедници нашли, да је потребно, да се напусти Мачва и Поцерина. Очевидно, за напуштање овог дела наше уже отаџбине мора да су постојали веома важни разлози. Али у колико је нама познато ови разлози само делимично припадају бројној надмоћности непријатеља. Да је овај терен напуштен поглавито зато, да би се наше шансе у овој борби довеле до врхунца и да би наша непобедна војска са што мање губитака а што потпуније уништила противника, показаће се ускоро на пољима Колубаре и Тамнаве. Сатрвени у Галицији, Аустро-Мађари су са пуно пажње пратили догађаје, који су се низали у току „освајања“ Србије. Пад Ваљева довео је њихове наде и жеље до крајности и они су поред прегажене Србије у својој машти гледали и поражену Русију. Ауфенбергови извештаји у њих су изазвали преставу, даје са Србијом свршено. Али сада се окреће лист. Дошавши има већ десет дана до Колубаре Аустријанци нису могли да напредују ни стопе. Сви њихови покушаји да своје напредовање наставе пропали су, а до Аранђеловца и Младеновца долазили су само заробљени Аустријанци. Напред нису могли а њихов противник све снажније показује вољу да их врати откуда су дошли. Међутим са Карпата почињу стизати све неповољ-

радогт

нији гласови. Руси прелазе Карпате и радост због успеха у Србији, која је досад сједињавала Аустријанце и сад је почела да се губи. Мађарски патриоги траже од бечке владе, да оставн у Мађарској довољан број домобранаца, хонведа, који ће моћи да заусгаве руску навалу. Највиђенији мађарски политичарн одржали су један састанак, на коме су изразили своју жељу за миром. Граф Апоњи чак мнлосрдно додаје, да ће напаћена Србија примити скромне услове, које би јој Аустрија предложила, да би се дошло до мирпог исхода! Исти, Мађари, који су још недавно клицали кад су чули за „победе“ над Србима, сад показују, да би радо пристали на мир. Ко ће веровати, да су Мађари спустили тон због својих победа? Ми, Срби нећемо, нити ће и ко други. За нас ова епизода из мађарског политичког живота има само у толико занимљивости, што она баца нарочиту светлост на расположење Мађара. Види се, да радост због „победа“ пад Србима није била на тако чврстој основи кад су се тако брзо расхладили. Освајање Србије није текло онако, како су то очекивали после Ваљева. Наша је победа несумњива. Досадашње држање наших, па и аустриских трупа, то нам гарантује. Ми са пуно вере гледамо у буд^ћност. У нашој вери, још нас више утврђује слаба вера код наших противника, чија паника најбоље демантује све гласове о аустриским победама над нама. Глас, да Руси долазе, мора да изазове страх у Мађарској. Али тај глас пада истовремено, кад и глас, да Срби нису разбијени, да не само

нису отишли, него су спремни да пођу напред. А наша ће непобедна војска убрзо поћи напред.

РИЈАII1|!1И - Наш спсција/жи извештај Ниш, 13. невембра Овде су стигле вести из Букурешта, да се тамо очекује ступање Румуније у акцију против Аустро Угарске. Гај нреокрет у држању румунске владе приписује се великом обр ту на исгочном ратиш*у: немачком поразу код Ло ђа и руском продирању у Угарску. Објава рата ствар је не дана, него часова. Р.

— Говор лорда Аскита —

У Доњем Дому Аскит је изјавио да војни расходи Велике Британије износе милионфуната стерлинга дневно, што не прелази предвиђену суму. Кредит од 225 милиона фунти стерлинга покриће трошкове до априла н гај новац стоји па расположењу влади. Аскнт је објаснио да је цео кредит за покриће енглеских војних трошкова употребљен и за давање зајмова другимдржавама. Белгија је узела 10 милиона фунти стерлинга, Србија 800 хиљада фунти стерлинга, а 30 'Д милиона фунти стерлинга дато је на зајам Јужној Африци, Аустралији, Новом Селанду и Канади. Раније вотирани кредит од 100 милиона фунги стерлимга утрошен је на војне потребе, за зајам савезницима и за снабдевање Енглеске храном, а особито шећером.

— Званннна бенка потврда, букурешт, 13. нов. Звапичнн извештај[аусгариског мштсшарства војног иризнаје, да су Русп орсшли иреко Кариата и стигли до Унгвара. У Бечу и Псшаги је завла дала велика ааника.

Смрт „болесног новвка на Босфору“ Нариски лист „Глоб“ пише о будућности Турске ово: ,Источно питање биће за свагда решено потпуним изгнањем Турака из Европе. При подели Турске меће бити никаквих иесугласица међу савезницима. Енглеска неће имати ништа против, да Цариград и турска Јерменија потпадну под руску власт. Француска ће добити Сирију и протекторат над Светим Местима. Усгупање Грчкој острва поред анатолијске обале извршиће се по историјском и етнографсвом нраву Енглеска ће коначно добити Тракију и долину Еуфрата".

СИТУАЦИЈА — Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 13. нот мбра. Пошто смо одбили неколико сножних непријатељских напада, наш је положај врло ловољан. Битка код Лођа још траје. На фронту Ченстохов—Нраково акција се развија у руску корист. Сви аустро-немачки покушаји.да пређу у напад, пропали су. На најве^ем делу француског фронтг немачка артилерија показала је мало већу живост него иначе. Иначе нема промена. Густа магла отежава оперзције. Енглеске и индиске трупе заузеле су пристаниште Басру на Шат-ел-АрабУ.

Португалијазарат — Историски дан у Лисабону Лондон, 12. нов. Јављају из Лисабона, дајеј конгрес, пошто је саслушао' говор председника министарства, упућен сенаторима и иосланицима, усвојио једнодушно законски пројекат, којим се овлашћује влада да се умеша у садашњи међународни сукоб, у време и на иачин како са сходно нађе, у сагласности са еиглеским савезом. Указ о делимичној мобилизацији изаћиће сутра Јмли преко-сутра.

— Акција савезничке флоте. —

Енглеско француска флота, продужујући своје операције у Дарданелима, отпочела је бомбардовати утврђење сароског залива. Овај залив, који се налази између западног дела галипољског полуострва и европске обале турске, даје могућност за напад дарданелских утврђења и града Галипоља са запада. Овде је вероватно савезничка флота имала посла са булаирском утврђеномпозицијом, која прикрива западну скалу галипољског полуострва и спречава прелаз преко њега. Како ова утврђења не престављају јака и модерна утврђења није их тешко заузети, јер енглеско-француска флота има велике топове, који гађају на великој даљини. Међутим ми не знамо да ли је ово бомбардовање демонстрација или припреме за прелаз војске у тој области. Могуће да је то обично извиђање имало за циљ да испита јачину тих утврђења, или су за помоћ Немцима Турци подигли овде нове топове, сем старих градских и пољских топова.

„Амр“ То је било прошле зиме, У јануару... Отишзо сам на један дан из Бордигера у Ђенову. Имао сам Да свршим нека посла. Пошто сам свршио посла, нисам знао шта да радим, како да проведем време до поласка ноћног воза. Нисам хтео да идем у оперу, јер грула уметника у овој сезони, према новинарским критикама, није била славна и „хугеноти" су достз рђаво извођени. Друго позориште није радило. Већ ми је досадило да шетам по старим варошким улЦцама, јер је било доста влажно и хладно. Ја сзм застао пред улазом кафе-шантана, обасјансг електриком. Велика плаката објављивала је да ке се приказивати знзменитости из целог света. Ту су били и Црнци — ексцентрични из Занзибара, и Јапанци — изванредни гимнастичари, све могуће

пезачице, комендијаш', 1 , и т. д. и т. д.... Међу осталим тачкама пала ми је у очи једна, штампана великим црним словима: „Бразилијгнска игра Амапу. Изводиће је чувена фрзнцуска играчица Регина Јернон, која је ову игру и измислила, са својим партнером Полом Джустом." Не саћам се, да ли ме је то име згинтересовзло, али ја сам, да би прсвео време ушао у салу и сео сам за један сто, поручио сам вино и гледао. Не могу да кажем, да ми се ово шаренило, шумни калеодоскоп, који сам скоро два сата гледао, особито допзпо. Готово ми је досадило. Сви ови Јапз.нци, Црнци, кловнови, рецитатори и вештаци ззморили су ми вид и слух. Ја сам већ хтео да напустим салу и лупио сам о сто дз плзтим, али мој поглед опет ладне на „змапу". Ја сам слушао о озој чувеној брззцлијансној игри и решио сам да останем да је ви-

дим, тим пре, што није требало дуго чекати. После појаво неке португалске, и сувише дебеле певачице, била је кратка пзуза, сванако за то, да би припремила гледаоце за идућу тачку. Али публика, којз је биг.а састзБљенз вепином из сталних пссетилаца стаде непрестано лупати ногамз, ударати штаповима по столсЕИма и громко викати : — Амапу, Амзпу! Мплзни орксстар се уозбиљи, контра-бас тихо загуди. Њему се пр| 1дружи фагот, потеицирајући јачину делсдије. Изнензда у томе дуету проби се жалсена мзлодија виолинчела, зајецзше виолине, али њихоза лојава ии у колико не умањи мрачан колорит, него га на против још више појачз. Ја нисзм могао да претпостазим дз се може играти по таквим тужним мотивимз, ксји су парзли ухо чудноватим дисонанцамз. На бини се појави витка, млада девојка. Лице јој је бићо мирно,

чпк по мало тужно. Иза побочне кулисе приближавао јој се њен партнер, црнокоси младић, прави тип Италијана. Он је узе за руку, пребачену преко бедара, и ппжљиео будући свестан њене узвишености, вештим покретима паде на под. Но играчица не паде, него се пови назад при чему њене свилече косе додирнуше под и ока се одмах ззтим испрзви, к:/о под утицајем електрике, заерте главом и посмзтраше свога партнерз.* Тај гест изгзза дспадање, али сс шумни пљесак не чу, него по сали само пролето „браво"! Игра псче. ♦ Тужна мелодија пређе у страсну. Ватрени акорди откидали су се сз жица сркестарских, којису садз заглушивали остале инструменте. Још пре једног минутаозбиљно лице играчице преобрази ге. Бледило ишчезе, очи се раширише, веома румене усне биле су лолуотворене, које је покаткад

грицкала својим белим зубнма; плећа која су била покривена жутом свилом карактеристнчног бразилијансног костима, подрхтавала су. Игра је све више и више занимала глласце, који су заборавили своје чаше и који нису сбраћали пажњу на цигаре које су се гзсиле и који нису скидали очи са витке кзо змија, младе играчице. Недалеко од мене, у првом реду, готово до сзмог мос-, тићз, који је био намештен од бине до сале, по коме су глумци и глумице час се пењали час се спуштали, седео је човек руменкх образа. Шешир му је био забачен у назад, сиве очи биле су управљене на бину, и он је ло такту музине ударао руком по столу, док је лева рука дрмала запаљену цигару. Упоредо с њим седео је његов друг, сувоњза младић, тако исто плав, са подигнутим а ла кајзер брковима и са лицем, иоје се осмехиаало. На њему је била кошуља матроског кроја. Лице му