Пијемонт

Стр. 2.

П И Ј Е М 0 Н Т

Број 294.

Немачки листови и даље пмиу о сјајном економском полсјжају Немачке и АустроМађарске, упорно доказивајући, да ће Енглеска гешко у-' пропастити трговину немачких држава. Весги о добром финансијском положају Немачке почињу се демантовати у економским рубрикама истих листова. „Фосове Новине" пишу: „Не би било згорег да наши родољубиви грађани п]теде хлеб и месо.“

Вшиупша - Нрекинута веза илмеђу Иемачке и Америке У Немачку је стигла вест, да ,је португалска влада објавила своју одлуку да прекида телеграфску везу преко немачког кабла са Азорских острва у Северну Америку. Као гато је позиато, тај је кабел играо веома важну улогу у вези Немачке са спол,ним светом. Пзвештаји из Немачке шиљани су до Азорских острва помоћу безжичне телеграфије, а отуда еу ишли каблом у Америку. Сада се Немачка вите не може слу• - жити овим каблом. гЈавно мњеље у Немачкој веома је огорчено због овог поступка португалске владе. Али то не мења ствар и Немачка се налази у вебма незгодном положају.

&11ВН |ш Нијв ки мало ослабљена Копенхашки допионик „Тача" јавља да ,је 1 'раф Ревенглов, чи.ја је компетендија у поморским стварима доста позната написао је у „Дајче Тагесцајтунг-у“ члапак у ко ме вели да се Немачка грдно вара ако мисли да је енглеска флота ослабљена досадашњим губицима. 11одморске немачке лађе су погопиле само неколвко старих бродова, а енглеска флота је ,ака као и у почетку рата. Мишљење графа Ревентлова одудара од м ишљења немачких листова, а нарочито „Верлинер Тагблата", чији сар%дник за поморске отварн вели да је јачина енглеске флоте многб умањена,

збунио — одлетео је даље од аустријске војске. Нова нгсрећа спустили су се у поље, у сред велике гомиле сељака. Официр се лепо извукао. Пошто је знао савршено немачки, почео је грдити: Какви сте, као Коиаци! Погодили сте н. ш аероплан. — Али нису успели да убеде сед.аке. Међутим, кад су дошли аусфијски војници, наши су официри побегли у шуму. Три дана су лутали. Оасло им се исцепало, јели су кромпир, сасвим су били изнурени. На сгећу, четвртога дана наншпи су на Ко заке. , * Све станице, пор*д којих смо прошли, имају за собом изгоргле рушевине. . У Камјонки успорисмо мало и полако смо прешли преко моста, који су Аустријапци покварили, а наши га оправили. Камјонка — једно од значајнијих места, победоноснога почода генерала Рушкога. Јужни фронт заузимале су уједиљене »устрс-не.мачке трупе код Рава Р>ске. Овде су Немци решили на свакн начин да задрже руску војску. Овде је изгледало да ће се срећа осмехнути нашим про-

Пшћ в Еипс - Ва Србију и Црну Гору ЈТондон, 27. децембра Краљ Ђорђе послао је 100 фунти стерлинга црногор■ ском Црвеном Крсшу. Једна експедиција Цриеиог Крста полази из Лондона на јахти , која припада шргонцу, мили онару , Томи Лиашену, за Бар и Солун. Лекари и болнтар ке искрца1\е се у Бар за Цешиње, а осам лекара и болни арке искрцаће се у Солун за Србију.

Тнфус у шачкој војши „Дејли Телеграф" дознаје из Булоња, да ,је у немачкој војсци завладала велика тифусна зараза. Само у Лилу и његовој околини по болницама се налази преко 5000 тифусних болесника од којих има доста официра. Све мере, које су немачке саиитетске власти предузеле нису могле да сузбију епидемију. У последње време тифус чини праву пустош на немачким предн.им положајима у околиии Рубен и Туркоаиа. Енглеска во|ско — Кодико је Енглеска иввела војника на бојиште ? — Где су и с колико успеха до сад оперисале енглеске трупе? — Занимљиве појединостијс бојишта —

7Дист енглеског Министарства Војиог говорећи о попуњавању енглеске војске, које се као што је познато врши врбовањем, вели, да у историји није било примера да се за тако кратко време створе читавеармиједобровољаца. Број свих људи, који сад налазе под оружјем, у Великој Британији износи сада 2.000.000 и у престоници се налазе четири нове армије, које су скоро, спремне за рат. У унутрашњој борби о обавезном служењу војске, која се нарочито пооштрила у току последњих година у Енглоској, лист је предлагао општу војну обавезу; сада вели да је енглески народ показао толико патриотизма, да скоро није потребна војна обавеза. У ово се време на франко-белгиском бојишту у саставу енглеске дејствујуће ар мије већ налази много делова територијалне војске свих*родова. Територијална војска намењена је за одбрану саме Енглеске, али још пре почетка рата многи су војници дали пристанак. да их могу употребити у случају рата и ван земље; од њих се сада велики број бори раме уз раме са редовном војском. По речима очевидаца, та је војска учинила знатне услуге на бојишту и успешно су извршавали задатке. које су им по-

веравали. Из састава редовне војске у почетку рата отправљено је на контигенат (5 пешачких и 2 коњичке дивизије; седма дивизија остала је у Енглеској, а трећа коњичка дивизија није раније могла да се испошље, зато што су требали да стигну из колонија поједини њени делови.. У октобру је испослана поморска бригада, која је дејствовала у Анверсу; из тих разлога седма пешадиска дивизија и грећа коњичка дивизија Оиле су 6. и 8. октобра искрцане у Остенде и Забрижу и заузеле Ган Бриж. Да учествују у одбрани Анверса за њих је било доцкан, и обе дивизије морале су да задржавају немачко наступање и да оступају ка Ипру и то при веома тешким околностима. Око 16. октобра 7. дивизија заузела је јаку позицију на фронту Зандварде—Гелувел—Золебеке имајући на свом левом крилу каваљерију код Лангенмарка и Пелкапеле. Овде потпомогнута двема француским територијалним дивизијама у Ипру, Вламертингу и Поперингу дивизија се одржавала до 21. октобра, кад су дошли делови првог енглеског корпуса, доведени са реке Ена. Коњичка дивизија помагала ју је живо и коњаници су пешке бранили шанчеве упоредо са

пешадијом. У то време обе су дивизије ушле у састав првог корпуса генерала Хега и у току целог месеца учествовале у жестоким борбама северно од реке Лис. Затим 20. новембра први је корпус смењен другим трупама и одведен у резерву да се одмори и попуни. Присуство ових двеју енглеских дивизија у Белгији знатно је олакшало отступање Белгијанаца, који су успели да пређу на крајње лево крило савезника. У извештају војног дописника једног енглеског лисга налазимо неколико интересанних појединости: енглеска војска заузима дванаести део целог заиадног фронта; коњица се употребл>ује за све могуће циљеве —- сем деј ствовања на коњу и пешке, она упоредо са пешадијом заузима шанчсве и копа ровове; коњанике су у извидницама слали на аутомобилима, кад је пут за коње био сувнше клизав (маводњавање). Немци су очевидно имали велике губитке и сада примењу апроше, — неколико паралелних апроша изведу пионирски водови пешадије; апроше су знатно дубоке и имају кров, који за 1 2 стопе мижи од околног земљишта; на тај начин напредовање се не примећује миого. Када апроше дођу до самих непријатељских шанчева онда се меће мина; чим експлодира мина пешадија полети напред и баца на непријатеља бомбе, јер је пешачка и митраљеска ватра доста безопасна за људе у таквим шанчевима. Међутим пољска артиљерија дејствује против њих врло успешно. У току последњнх недеља вели дописник, јако се примећује, да је непријатељева ;енергија ослабила. Само се из ретка чује пуцњава тешких топова, слаба пушчана ватра, ге је очевиднп, да су противмичке снаге исцрпљене.

— Немци увиђају да неће побетити —

Један италијански новинар, који је пропутовао Немачку са(одобрењем немачке владе, саопштава, да су немачки високи политнчки кругови разочарани због неуспеха не-

мачке војске у Русији, Фраицуској и Белгији. Новинар наводи изјаве неколиких немачких дипломатских ауторитета: „Кад за че гири месеца нисмо могли да извојујемо победу, садањи се рат неће свр шити повољно јпо Немачку“. „Да наша граница није затворена, ми би победили, али сад наши извори почињу да издају". „Узрок нашим несрећама јесте Аустро-Угарска: бранећи овај леш, ми пропуштамо најбоље прилике да одржимо победу.“

— Терор нац угарским Румунима. —

У мађарској г.окрајини Мармарошу Мађари су почели да врше огроман терор над румунским становништвом. Румунске породице протерују и нагоне да беже пошго мађарске власти хапсе и сместа вешају сваког, који Јсамо буде опгужен за шпијунажу. Све се ово дешава без ичије контроле, без најмањег доказа, само према ћудима власти, које овим плаћају животе, које су Румуми положили за Аустро-Угарску у борби са Русима и Србима У румунским селима приређују се праве кланице. 0чевидци, који су успели да се избаве, причају страховите ствари.

33 ШШ ршни Једно лепо ппсмо Редакција „Журнала де Балкан* почела је скупљати прилоге ла сшске рањеоике. Одзив публике веома је добар. Пре неки дан директор тог листа добије један прилог и уз прилог ово веома лепо писмо: Драги пријатељу, Молимте да примиш мој скром ни пр (Тог зI рањенике храброг српског гаруда; жалим што нисам Крез, д* ноделим своје богаство са тгко племенитим и хра брим пародом. Али воља „вреди више него оно што се даје“. Теби стсжем руку, а Србијн желим да је 1915. године видим велику и на о тговара ућем месту у европском концергу. Твој К. Брунеску гланап ив:кин,гр нсвлгвница

тивницима. Руковање операцијама примио је сам - „непобедими” цар Виљем. Познат је крај... Али пре 1 Равом Немци нису бежали тако брзо као код Раве. Они су овде одстуиали корак по корак, овде су сваку стопу земље усгупили после много проливене крви; они су се грозничаво коресгили ма и најмањим ровом, сваким узви чењем. Зато је била страшча борб| код Камјонке. Свега сам избројао шестлини•а. Једна од друге налази се на 200 - 300 корака. Према томе (1емци су, бранећи се у току пет дзна прешли свега 1 и по до 2 километара. Несумњиво, то је била упорна одбрана. Бојиште (.е ирзсгирало до са ме железничхе станице. Обишавши опкопе, вратим се у свој воз, који стоји, јер чека да се мимоиђе са једним рањеничким возом. * Воз долази као дугачка змија Два су вагона путничка, а остали товарни, погиуно отворени. У сваком вггону има по десет-двадесет рањеника. Приђем јецном вагоиу. — Откуда сте ? — Са Сана!

Нз реци Сзн бије се бој већ осам дана. - Но, а како је та мо ? Они причају слободно и так миче се ко ће пре... Б рба је жестока. Немци имају велику силу, скупили су много људи. Словена нема — све сами Немци и Мађари. Немци носе аустријску униформу. — Зар? иосумњам ја. — Дабоме! Ми смо ухватили двојицу од њих и оавели их четнбм командиру. Он их јеЈ почео испитиваги на њиховом језику, на немачком. — Где сте ви, вели били раније? — У Француској, веле они. Нарочито номињу немачку те шку артилерију. И њих има много. Воз са рањенииима креће се. После једног минута полазимо и ми. Иред Равом Руском застајемо. — Станица је затворена! Не прима! — објашњава кондуктер.

I !М Шиу — Зимска ноћ Од Дар. М. Одавићеве Ноћ... На полузамрзнуту реку нападао снег. Дужином обаледижу се тополе са кристалним врховима. Иадима се река и покреће кристале малих санти. Једва чујна мелодија њихова дрхти у мојој души. Свуд је иусто. Тишина. Из сивих облака, прве свезде подижу своје трепавице и гледају као лепе изразите очи. Кроз мртву тишиву итдише ветрић, и губи се у паручју мраза, то је мој бол за завичајем. његовим равницама натопљеКим крвљу... И док се најсавршенија под васионо«, невеста природа. размеће својим дражима у белој рас кошној одећи, вндим у мислима масу бића. где јуре у велики покољ, опијени заносом младости задихани, уморни. Од дана, када је зора пламтила пурпурним блеском, а перваз од злата ивичио беле облачиће;

када се још изнад ови.х замрзнутих врхова тонола јавл>ало суние у пу .ом (јају свом, па зве до ових белих, студених дана, газе они њиве и пашњаке, ливадеиа гајеве, падају заједно с неприја тел,ем, просипајући његову мрску крв. И гле! Већ се свирепо хватају у коштац с најамницимд пропале расе, про але нације, и за рођ*ну груду своју бајонетом раскидају одвратно тело мрског душмана. И још јуре са силпим вођама својим чистећи земљу своју од насртљивог и Сезбожног непријатеља, и још пршти његова твр да глава под тежином кундака, и измешана крв једних и других са просутим мозгом боји бели снежни покривач. Најамници силне царевине! Пошли сге с надувеном гордошћу, опијеии мржњом и ниподништавањем према „гејаку“. Загазили сте на ову свету земљу, сејели сте смрт и крв невииих жртава проливали сге. Али кадл сте наишли на очеве ових невиних жр тава, јесте ли и онда задржали гордост. А на суморној равниии мог завичаја крстари сада јато црних